Месечна архива: август 2011

Оглед из молитвеног богословља и химнологије са коментарима

2011-06-14

УВОД

Нашу пост-нуклеаристичку епоху осликаћемо химнографски; њен приказ насловљујемо са Био-зона греха, страсти и смрти и еко-зона бура, атомских језгара и огња; уводни или пропратни коментар профилисаћемо овим речима:

Кафка, велики опитник болести, болова и патњи, из којих је он и побожност црпио док је у канxама аустријске административне ђаволице живео, написао је ове редове: Живимо у времену зла. То се огледа већ у томе да ништа више не носи своје право име (…) Све плови под лажном заставом, ниједна реч не одговара истини (…) Живимо у добу запоседнутом демонима у тој мери да добра и праведна дела можемо да чинимо једино још у највећој скровитости, као да је реч о нечему незаконитом. Рат и револуција не јењавају. Напротив. Наша све хладнија осећања распирују њихов жар.
Други опитник, предањски хришћанин и пастир у нашој атомској и апокалиптичкој епохи, Патријарх Српски Павле, говори да мрачна и опака бестидност влада свуда око нас. Али, он при том не оставља људе без очинске утехе, него још благовести да је сва величина у служењу и давању себе ближњима; па је он својим богослужбеним подвигом још и потврђивао да је једини слободан топос, ослобођен од сваковрсне прљавштине и ропства, света божанствена Литургија. По томе закључујемо да сваки подвижник Јеванђеља може да држи свој ум и у Царству небеском, само без гордости и несмирења, баш као што по старцу Силуану закључујемо да подвижник свој ум треба да држи и у аду, али без очајања. Зато код нас изазивају недоумицу они подвижници и пастири који свој ум, наводно, држе у Царству небеском, а при том укидају или занемарују христоитхију или божански етос, као и исти етос или нарав светих Отаца. Они наводно, истинују, али видимо и осећамо да то не чине у љубави и са љубављу. Тада већ, да ли они уопште истинују?! Могу ли наводни подвижници и духовници и пастири уопште бити носиоци беспрекорног смирења и скрушености, с једне стране, а непрестано се спотицати о демонску помисао и патити од подозривости и острашћености, с друге стране? Јер, они кипте од нетрпељивости према свима који им нису подобни. У ствари, пошто се сами никада нису усудили да воле своје ближње, они то скривају наводним ревновањем за истину. Али, по њиховом примеру и искуству то више личи на затезање омче око врата људи на које су се сами лично окомљивали. Њихов проблем јесте проблем заплене сложеном мишљу, па отуда и болесничком потребом да свим хришћанима опипавају пулс саборности, као и да утврђују грађу од које је њихово православље сачињено.

Једном речју, они су себе једанпут заувек овластили да свима издају потврду о православности! Због тога се на њихов учинак међу браћом гледа као на вид православног инквизиторског мисионарења! Тако су они заборавили на предстојећи нам последњи и страшни Суд, ваљда и на њихов Суд, ето, пре њиховог уласка у Царство Божије, као јединих међу свима нама православних хришћана! Срећом, подсећање на чињеницу да је наша лична мера једно, а мера Онога Који ће још једанпут затрести небеса нешто друго, обавеза је свију нас.

 

ПРОТЕСТИ И МОЛИТВОСЛОВЉА
ИЛИ
НОВЕ ПРОЗБЕ ЗА СПАС ДЕЦЕ БОЖИЈЕ И ОЧУВАЊЕ БОЖИЈЕ ТВОРЕВИНЕ

Да сви заједно са вером и љубављу достојно једемо од једнога Хлеба и пијемо из једне Чаше, и да нам Трпеза Господња и слово Божије увек буду сва наша утеха од сада и до века, од Господа молимо. Подај Господе.

Да се благоверни народ наш и његови пастири и учитељи сачувају и избаве од нецрквеног и неблагодатног и неподвижног богословља, а богоугодном свештенословљу и умносрдачном молитвословљу да се одају, од Господа молимо. Подај Господе.

За непоколебивост Богом спасаваних светих Божијих Цркава, за достојно представљање и пројаву Католичанске Цркве у нашим епархијама, парохијама и манастирима, за свест наших лаика о њиховом царском и свештеном достојанству и служењу, и за победу Народа Божијега над духом секташења, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Још се молимо да Господар обилне жетве изведе на њиву Своју довољно посленика Духа Светога, и народу Своме посвећеном Он да шаље жељене пастире предстојатеље. Подај Господе.

Да нас Господ избави од духа себедопадљивости, себељубља и себеобожавања, који нас и на спољашње украшавање и бојадисање и намештање нагони, па да нам подари ревност за саборно живљење и себеукрашавање врлинама, од Господа молимо. Подај Господе.

Да нас Господ заштити, спаси, помилује и сачува од духа свих страсти што харају светом, од сваковрсног обесвећења тела и душе, и од кремације телеса која су храмови Његовога Светога Духа, Господу се помолимо. Господе помилуј.

За духа покајања и за одрицање од духа телесне похоте, помаме и похаре деце Божије, и за утврђеност у дару и призвању којим смо призвани, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Још се молимо да праведни гњев Божији обузда све оне који внушавани демоном смишљају богомрске игре и сладострашћа, па да се и они покају. Подај Господе.

За заштиту све деце света од телесне злоупотребе, и смртоносног белог праха, од безвредних и лоших ствари сваке врсте и разорне музике, од таште и распусне забаве и спиритизма, виртуелне магије и разорне маште, од помодне и ревијалне сујете и расипништва у времену глади и беде и болести наших ближњих, и од сваког нечасног пословништва и добитка, од Господа молимо. Подај Господе.

Дух човекољубља, истине, правде и покајања да прожме све неправедно обогаћене појединце и њихова пословништва, еда би они свим сиромашним и незапосленим ближњима својим помагали у славу Божију, од Господа молимо. Подај Господе.

Просвећени Духом Светим, Духом Истине, да не одајемо славу сујетним и страсним људима и лажним пророцима и звездама-падалицама, већ да се Христу уподобљујемо као сви Свети његови, од Господа молимо. Подај Господе.

Да нас Благи Утешитељ и свудаприсутни надахнитељ заштити од разорне моћи произвођача снова и среће, и да нам Он буде ризница добара, од Господа молимо. Подај Господе.

Да се уразуме и покају сви заслепљени продавци телеса и душа прозливеним људима и демонима, и да се покају сви истополни блудници – људи, жене и деца, магови и магисе, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Своју животворну силу стварања и рађања да сви супружници окрену од беле куге ка дечијој радости, а многобројни међу њима своје страсти према кућним љубимцима да преокрену у љубав према деци, од Господа молимо. Подај Господе.

Још се молимо да сасвим престане затирање и злоупотреба зачете деце Божије у српском народу, и у свим хришћанским народима, и у целом свету, па да се врши заповест Божија о рађању и множењу и насељењу целе Земље. Подај Господе.

Заштиту нашој јуности од спиритизма и магије и вештичарења и коцке од Господа молимо. Подај Господе.

Заштиту и избављење од свих белих и црних магова, вештица и вештаца, гуруа, погађача и хазардера, и за њихово покајање, опет и опет од Господа молимо. Подај Господе.

Да разапињемо своје страсти и жеље и да не чинимо вољу тела и помисли, већ да чинимо све у љубави Христовој, од Господа молимо. Подај Господе.

Још се молимо да се брзо скрши шака и обест козмократора што у потаји кроји и прекраја Божији свет, и да они више не унесрећују и не уништавају неизбројиво мноштво људи, и за њихово покајање. Подај Господе.

Да се истреби лихварство и нечасна зарада, и да већма престане трговина белим робљем и новорођенчадима и зачетом децом и телесним органима живих и упокојених људи, опет и опет Господу се помолимо. Подај Господе.

Да увек отварамо срце и руку за све оне који се нуждавају житејскога сувишка наше издашности: хране и одеће, лекова, потрепштина и човекољубља, од Господа молимо. Подај Господе.

Да се спасемо од најезде мамонових, богомрских емисара што прљавим новцима неправедног суде као праведног и праведног суда као неправедног и тако затиру мале народе, и за њихово покајање, од Господа молимо. Подај Господе.

Да се избавимо од природњака и чаробњака и научника који се Бога не боје и људи не стиде, већ о злу мисле и оруђа за масовну погибељ људи смишљају, и сву Божију земљу красну и уређену уништавају, и за њихово покајање, Господу се помолимо. Подај Господе.

Да престане примена Божије науке на чедоморство, безболну смрт, генетску и атомску разградњу и преизградњу, и на свесно смањење броја Божијих људи на планети Земљи, од Господа молимо. Подај Господе.

За избављење од духа буне и немира и страначких раздора међу децом Божијом, и да она дају добро сведочанство вере пред људима, Господу се помолимо. Подај Господе.

За престанак самоуништења српског народа у ратовима за туђе интересе и победе и границе и изворе, Господу се помолимо. Подај Господе.

Да се уразуме одрођена и залутала српска Божија чељад па да се охрабре и да своју браћу више не издају, а очевину и дедовину више не продају, Господу се помолимо. Подај Господе.

Још се молимо да се у покајању и смирењу сачувамо од скверни и мрзости опустошења на месту светом на коме се благовести блага реч Божија. Подај Господе.

За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, за заштиту Божије творевине од безбожничких насртаја на њу, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Од отровних помисли, сложених демонских мисли и речи, од отровних гасова, штетних испарења и зрачења радиоактивног отпада да се избавимо ми, и да сва Божија творевина опстане, од Господа молимо. Подај Господе.

Од сваке агресије твораца ратова и разоритеља небеса, од смртоносних товара и направа, токсичних магли и хемо-трагова њихових што падају на нас као мртвачки покров–да нас избави Цар мира и Спас душа и телеса наших–од Господа молимо. Подај Господе.

Још се молимо да се избавимо од људи којима је на језику мир а у срцу рат и демонска помисао и варварски плен и нечасни добитак, и за њихово покајање. Подај Господе.

Да се наш православни род избави од нових и неочекиваних крсташких најезди и крсташке отимачине и лицемерне правде богомрске, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Да се наш православни род спасе од увезене и наметане нам убиствене и самоубиствене културе и администрације и пословништва и богова рата и екселенција и старова и прелата што широм света бришу стопе и сасецају корење православног ромејства и оцрковљених култура, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Да се избавимо од сваке невоље, гњева и опасности која нам прети од оних што себе називају плаћеницима и псима рата, и за њихово покајање, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Да не будемо удеоничари оних који широм планете сеју ветрове и убирају огњене и нуклеарне пожаре–синова овога света који искушавају синове светлости, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Човекољубиви Господ да нас заштити од крсташтва и xихада и тероризама који се заједно са временским непогодама обрушавају на васиони свет, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Још се молимо да се наш православни род на Косову и Метохији спасе од мржње наших суседа и свих непријатеља наших, понајпре од демонске мржње шиптарске и арнаутске, и да се њихова мржња преокрене у њихово покајање, еда би и они били научени заједничењу са људима и постали причесници јеванђелске љубави Божије, од Господа молимо. Подај Господе.

Господ да се смилује на нас и да нас избави од налета адске прљавштине и депресије и карцинома и леукемије што затиру наш српски народ многогрешни и многострадални, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Да се наш православни род спасе од сваке уније са уцењивачима и клеветницима истине, и да не ступа у њихово ропство ствари лепих за гледање и укусних за јело и надмених за живљење, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Господ да нас укрепи својом свемоћном силом Причешћа, еда бисмо и речју и делом устајали против сваког безакоња и човекомржње, безумља и братомржње, израбљивања, угњетавања и поништавања свих немоћних и болесних, обесправљених и презрених људи који су као ми Божија чеда, од Господа молимо. Подај Господе.

Заштити нас и помилуј Свесвета Тројице Боже наш, еда бисмо сви познали да си Ти Једини Бог живих и мртвих, Једини Моћни и Свемоћни Господ, Цар и Судија васељене, те да само Теби приличи свака сила и слава, част и поклоњење и суд, Оцу са Сином и са Светим Духом, сада и увек и у векове векова и на сву вечност. Амин.

* * *

The post-nuclear epoch can be described hymnologically, and titled: Biological zone of sin, passion and death, and ecological zone of storms, atomic nuclei and fire. Its accompanying or introductory annotation would, however, sound something like this:

While Kafka, the great experimenter of illnesses, pain and suffering, from which he drew his piety, was living gripped by the Austrian administrative devil, he wrote these lines: We live in evil times. This can already be seen in the fact that nothing bears its real name any more. Everything sails under false flag and not one word corresponds to the truth (…) we live in times possessed by demons to such an extent that good and righteous deeds can only be done in utmost secrecy, as if they were something illegal. War and revolution do not cease to exist. On the contrary; our increased insensitivity stirs their flame.

Other experimenter, a traditional Christian and shepherd who lives in our atomic and apocalyptic epoch, archbishop of Pec and Serbian patriarch Mister Paul, says that obscure and evil shamefulness reigns everywhere around us, but despite this he not only provides us with his fatherly consolation but announces that greatness lies in serving and giving ourselves to fellow-men, and by his grandiose achievement he also confirms that the only liberated place, liberated from various filthiness and slavery, is the place of Holy and Divine Liturgy. According to him, every Evangelic devotee can keep his mind even in Heavenly Kingdom, only without pride and uneasiness, which we can see in the example of old man Silvanus which lead us to conclusion that even in hell we can keep our mind only without desperation. Therefore’ the confusion is caused by those ascetics among us who, allegedly, keep their mind in Heavenly Kingdom, while at the same time they repeal and neglect divine ethos as well as characters of Holy Fathers. They allegedly speak the truth, but we can see that they do it without affection. Well, do they generally speak the truth? Can such alleged ascetics and spiritual fathers be the carriers of flawless calmness and modesty, if they constantly stumble over demonic thought and suffer from suspicions and passions? They boil with intolerance of everyone who is not suitable to them; actually, they have never dared to love their fellow-men so- they hide this by alleged zeal for the truth, which in their case looks more like tightening the noose around necks of those they are fighting against. Apart from all this, they are preoccupied with complex thought and suffer from need to check every Christians assembling pulse and to determine the material they are made of. In a word, they gave themselves the right to issue a certificate in Orthodoxy and be a kind of Orthodox inquisition among brethrens!? However, they have forgotten about the forthcoming last Judgment which waits for them as well before they enter Heavenly Kingdom, I suppose; for where would the only Orthodox Christians among us go if not there?! But the fact that our criterion is one thing, and the criterion of the One Who will once again shake the heavens something else, luckily involves everybody.

PROTESTS AND PRAYER BOOKS
OR NEW ENTREATY FOR SALVATION OF GOD’S CHILDREN
AND FOR PRESERVATION OF GOD’S CREATION
May we always eat together the same Bread and drink from the same cup, and may the Altar-table and God’s word be our entire consolation, from now to eternity, let us pray to God. Give us, oh Lord.

May our pious people and their shepherds and guides preserve and liberate themselves from anti the Church, anti the asceticism and impious theology, let us pray to God. Give us, oh God.

Let us pray to God for the firmness of our holy Churches of God, for dignified representation and manifestation of Catholic Church in our dioceses, parishes and monasteries, for the consciousness of our laymen of their royal and clerical dignity and service, and for the victory of God’s People over the spirit of sects. Lord have mercy.

Then we pray that the Lord of abundant harvest would bring onto His field enough messengers of the Holy Spirit, and that He would continue to send to His devoted people desired shepherds. Lord have mercy.

May our Lord save us from the spirit of selfishness, greed and self-conceit, which makes us wear masks, decorate and paint our faces, may our Lord give us eagerness to live assembled and to decorate ourselves with virtues, let us pray to God. Lord have mercy.

May our Lord protect, save, spare and salvage us from the spirit of every passion which rages through the world, from various sins of body and soul, and from cremation of bodies which are temples of His Holy Spirit, let us pray to God. Lord have mercy.

Let us pray to God for the spirit of repentance and for rejection of desires of the flesh, rage and slaughter of the God’s children, and for firmness in the gift and invocation by which we were called upon. Lord have mercy.

Then we pray that the righteous rage of God restrains everyone who, possessed by devil is thinking out Godless and lascivious plots, and that they repent as well. Give us, oh Lord.

Let us pray to God that He protects every child in this world from sexual abuse and deadly drugs, from worthless and bad things of every kind and devastating music, from vain and lascivious parties and spiritualisms, from virtual magic and destructive imagination, from fashionable and showy vanity and squandering in times of starvation and misery and illnesses of our fellow-men and from every dishonest dealing and profit. Give us, oh Lord.

May philanthropy, truth, justice and repentance pervade every individual who got rich dishonestly and his affairs, so that they would help poor and unemployed fellow-men unto the glory of God, let us pray to God. Give us, oh Lord.

Let us pray to God that, enlightened by the Holy Spirit, the Spirit of the Truth, we do not glorify vain and passionate people and false prophets and falling star, but to live life pleasing to God like His Holy people do. Give us, oh Lord.

May the Gracious Comforter and omnipresent inspirer protect us from devastating power of creators of dreams, and may He become our treasury of welfare, let us pray to God. Give us, oh Lord.

May every blinded seller of body and soul to evil people and demons come to their senses and repent, and may every homosexual libertine – men, women, children, magicians repent, let us pray to God. Lord have mercy..

Let us pray to God that spouses direct their life-giving force of creation and birth away from the low birth-rate and towards childlike delights, and that many among them transform their enthusiasm for pets into love for children. Give us, oh Lord.

Then we pray that entirely stops extermination and misuse of conceived God’s children of Serbian people, of every Christian nation and entire world, so that God’s commandment about birth, multiplication and settling of the entire World would be fulfilld. Give us, oh Lord.

Let us pray to God for protection from every spiritualism, magic and witchcraft, and gambling of our youth. Give us, oh Lord.

Over and over again let us pray to God for protection and salvation of every white and black magician, witch and sorcerer, guru, clairvoyant and gambler, and for their repentance. Give us, oh Lord.

Let us pray to God that we crucify our passions and desires and that we do not get under influence of desire of flesh and thought, but to do everything for love for Christ. Give us, oh Lord.

Then let us pray to God for the destruction of power and recalcitrance of creators of order in Universe who secretly cut out and alter God’s world, so that they would stop bringing misery and destruc-tion on infinite number of people, and to repent. Give us, oh Lord.

May the usury and dishonest profit become extinct, and may finally stop the trade in white slavery, infants, conceived children and bodily organs of the living and the deceased, over and over again let us pray to God. Give us, oh Lord.

May we save ourselves from Mammon’s emissaries who with filthy money destroy small nations, and may they repent, let us pray to God. Give us, oh Lord.

May we salvage ourselves from naturalists, magicians and scientists who fear not of God and who are not ashamed of people, but think about evil and weapons for massive destruction of people, and de-stroy beautiful and decorated God’s earth, may they repent we pray to God. Give us, oh Lord.

Let us pray to God that His sciences stop being applied to infanticide, euthanasia, genetic engineering and nuclear fission, and to conscious reduction of God’s people on this planet. Give us, oh Lord.

Let us pray to God for liberation from spirit of rebellion, riots and partisan discord among God’s children, and may they give a good testimony of faith to people. Give us, oh Lord.

Let us pray to God for the end of self-destruction of Serbian people in wars which are led for interests, victories, borders and wealth of others. Give us, oh Lord.

Let us pray to God that estranged and stray Serbian children of God come to their senses and thus encouraged may they never betray their brothers again and sell their patrimony. Give us, oh Lord.

Then we pray that in repentance and humbleness we preserve ourselves from desecration and malicious devastation in the holy place where gracious word of God is announced. Give us, oh Lord.

Let us pray for the healthful weather, abundance of earthly fruits and peaceful times, for the protection of God’s creation from godless attacks. Lord have mercy.

We pray to God that we salvage ourselves from poisonous ideas, complex demonic thoughts and words, from toxic gases, harmful fumes and radioactive contamination, and that entire God’s creation survives. Give us, oh Lord.

We pray to God that the Emperor of peace and the Saviour of our souls and bodies saves us from every aggression of war creators, from deadly weight and their tools. Give us, oh Lord.

Then we pray that we save ourselves from people who speak about peace but hide in their hearts war, demonic notions and dishonourable profit, and that they repent. Give us, oh Lord.

Let us pray to God that our Orthodox people salvage themselves from any new and unexpected invasions of crusaders and their robbery and hypocritical godless justice. Lord have mercy.

Let us pray to God that our Orthodox race salvages from imported and imposed deadly and suicidal culture, administration, dealings, and from war gods, excellencies, stars and prelates which erase footsteps and cut off roots of Byzantine Orthodoxy and Church cultures throughout the world. Lord have mercy.

Let us pray to God for our liberation from every trouble, rage and danger which threatens us from those who call themselves war mercenaries and dogs, and for their repentance. Lord have mercy.

May we never be the accomplices to those who throughout the world sow winds and collect fiery and nuclear fires, to sons of this world who tempt sons of light, let us pray to God. Lord have mercy.

Let us pray to philanthropic God for protection from crusade, jihad and terrorism which together with natural disasters are swooping on this world. Lord have mercy.

Then we pray to God that our Orthodox people in Kosovo and Metohija save themselves from hatred of their neighbours and every other enemy, primary from demonic Albanian hatred, and that their hatred transforms into their repentance, so that they would learn to partake in communion with other people and thus become communicants of evangelical love of God. Give us, oh Lord.

May the Lord take pity on us and salvage us from the blow of infernal dirt, depression, cancer and leukaemia which are exterminating our sinful and agonized Serbian nation, let us pray to God. Lord have mercy.

Let us pray to God that our Orthodox people salvage themselves from every union with blackmailers and slanderers of the truth, and may they never join their slavery which consists of things beautiful to watch, tasteful to eat and haughty to live in. Lord have mercy.

Protect us and have mercy on us, oh our Saviour, so that every one of us would know that Thou are the Only World, the Trice-holy God of the dead and the living, the Only Mighty and Almighty Lord, the Emperor and the Judge of the universe, and that only for Thou is appropriate every might and glory, honour and adoration and judgment, for Father with the Son and the Holy Spirit, now and ever and unto ages of ages, and for eternity. Amen.

Патријарх Павле као духовни пастир

eparhija-krusevacka-200x150

Монах Давид Перовић

Реч апостола Павла била је самозаповест патријарха Павла:
Да се владамо достојно Гопода, угађајући му у свему,
и да будемо плодни у сваком добром делу и да растемо у познању Бога,
јачајући сваком снагом, по сили славе Његове,
за сваку постојаност и дуготрпељивост с радошћу.
(Колошанима 1, 10–11).

Пролог

Духовни портрет патријарха Павла као духовнога пастира и духовног оца израња из самих његових духовних поука и мисли, изрека и духовитог плетенија словес. Пажњи слушалаца и читалаца ми га представљамо управо у светлости тих духовних поука и мисли, а које је он изговорио у периоду између 2005. и 2008. године. А изговорио их је искључиво ради руковођења свих оних хришћана и људи добре воље који су му се у том периоду обраћали као пастиру и духовном старцу. Дух његових поука и мисли, изрека и духовитог плетенија словес дух је православнога Предања: библијског и литургичког, пастирског и отачког, филокалијског и мисиолошког … Заправо дух свих његових речи усмерен је на то да пробуди хришћанску савест, да је укрепи, разгали и назида. Коначно, у свему ономе што је патријарх Павле изговорио, преовлађују предањско благочешће и смирење, човекољубље и брига за спасењем свих људи, уздржање, скромност и трезвеноумље, те непрестано сећање на Страшни Суд, Божију правду и Царство Божије.

 

Monk David Perovic

The Patriarch Pavle as a spiritual shepherd
The spiritual portrait of the Patriarch Pavle as a spiritual shepherd and spiritual father emerges from his mere spiritual morals and thoughts, sayings and witty “weaving of the words”. We wish to draw the attention of the hearers and readers to these spiritual morals and thoughts which he pronounced during the period between 2005 and 2008. He pronounced them with one goal only, and that is the guidance of all those Christians and the people of good will who in that period turned to him as to a spiritual shepherd and an elder. The spirit of his morals and thoughts, sayings and witty “weaving of the words” is the spirit of the Orthodox Tradition: biblical and liturgical, pastoral and paternal, philokalical and missiological,… In other words, the spirit of all his words has the aim to arouse Christian conscience, to strengthen it, to cheer it up, and build it up. Finally, what prevails in all that the Patriarch Pavle pronounced is the traditional piety and serenity, love for mankind and the care for the salvation of all the people, restraining, modesty, and sobriety of thinking, permanent remembrance of the Judgement Day and of the Kingdom of God.

Стослов
духовних созерцања и пастирских поука

 

Пастирствовање

 

1. Провалија се не може другачије прескочити доли тако што ће се најпре ухватити веза са оним што јесте и што треба; поласком од ствари какве јесу, па постепеним ходом пристигнућем до ствари какве оне треба да буду.

Кад свети апостол Павле улази у Атину, он не говори одмах: Ја вам проповедам … то јест тако, да их преведе жедне, већ бира тренутак; Ареопаг као везу преко незнабожачких богова са Непознатим Богом. И то тада није злоупотреба, ни моменат да се заскочи, нити његов начин објаве Христа. Не морамо увек ићи преко Библије, него и преко ствари и догађаја у свету. Баш како апостол и каже: Ако једете, ако пијете, ако ли што друго чините, све у славу Божију чините …

Ако будемо дали лек у великој дози његово деловање ће бити супротно жељеном. Ако људе преводимо жедне преко њихове воље, ниподаштаваћемо личну слободу. Зато треба изабрати њихов начин … и свакако дати места Богу. Ако је земља добро поорана, не брини. Ако сејеш по корову, узалуд је. Припремити земљу па сејати. Никоме ништа не можеш доказати мимо његове воље. Бог нас све позива, али ако ми нећемо, неће ни Он.

Принцип је да не учествујемо у злу … Тако, избегавати учешће у греху. Ту нас увек вреба двострука опасност: да будеш безазлен па да те свако превари, или да мериш и меркаш, па опет да не испаднеш мудар. Невоља је како људе научити, но најпре како научити себе.

На начин доличан да се може схватити како смо ми увек одговорни; јер, или нисмо помислили, или рекли, или учинили. Мајка блаженог Августина Моника, имала је напраситог мужа. Али је она говорила кад је било време. Дакле, принцип слушања је важан: говори кад је мир. Кад се праска претрпети, па после изнети. У противном, долази до свађе. А када дође до свађе долази и до расцепа.

Не бити одвише болећив према деци: Ко воли оца, или матер … више него мене, није мене достојан! С друге стране, не треба ни строг бити; оправдавати их и сажаљевати, али не толико да буде на твоју штету. Зато, што више молитве. Опасност од једне ствари је у томе да се да се она не разводни, охладни, падне. Сви смо у вези; нити можемо сасвим прекидати, нити за то има разлога.

. Утеха. Хришћанин не верује у смрт. Христос говори о смрти као о сну – суженој свести. Светитељи апостол Павле и Јован Златоусти говоре о смрти као о прелазу у живот, еда би ублажили оштрицу речи смрт.

. Срце. Срце је центар бића, дубљи од разума. Сељак не излаже, него осећа. Он није одговоран за неразумевање свега што је ум смислио ако није имао могућност да то савлада; то јест ако му други у томе нису помогли.

Заигра дете радошћу у утроби мојој. Још нерођено дете осећало је долазак зачетог Сина Божијег. Света Јелисавета је осетила покрете у телу другачије од осталих. Још увек нема објашњења, како то рођено дете преко ума као другог центра бића не сазнаје, и не зна да каже, али зато суштину може да осети, и да на њу реагује.

Хелен Келер, доктор философије, прележала је запаљење мозга у другој години свога живота. Постала је слепа, глува и нема; дете израњављено, од света одсечено, од родитеља ћудљивих. Њена учитељица је радила са слепом децом помоћу Брајеве азбуке. Откуцала је да Бог постоји. Хелен јој је одговорила да је она то одувек знала, само Му није знала име.

Душа носи печат основних ствари и идеја – убеђења. На пример, идеја оптимизма обавештава нас да верујемо у Бога и у људе, а ствар наше воље је хоћемо ли залутати или не. По могућству опет, ум треба и интелектуално развити.

Дубље понирање у мисли и дела Отаца ствар је прихватања искуства и апсолутне послушности духовноме оцу, који је кадар да нас провуче путем којим је себе провео.

Има ли свето Предање продубљене основне истине? У каквом су оне односу са нашим стањем? Све ћемо их боље сазнавати и разумевати што их будемо боље уводили у живот. Боље уведено, боље је и сазнато.

Светиљка телу је око, унутрашње духовно око за гледање Бога јесте срце (Мт. 6, 22; 5, 8).

О вери
2. Вера је свеопшта, и сви су на њу позвани. Али се она код неких схвата као невера, па се као невера и примењује.

3. Ко би поднео и пристао на толика страдања своја и ближњих, када не би било вере да се она помоћу ње осмисле?!

О богословљу

4. Наше савремено богословље је двојако:

а. или приземно, као сав живот око нас, па не храни душе,
б. или одвећ дубоко, па душе не могу да га досегну.

Оно дакле мора бити приступачно.

5. Мисао треба домислити да би се и дорекла; треба ићи са њом до краја, да нас не би сналазила искушења. Јер, недомишљено је исто што и нерасуђено, а нерасуђено што и неучињено.

О Светом Писму

6. Ни говорење, ни писање најузвишенијих богословских беседа неће нам бити од користи уколико не будемо уводили Јеванђеље у свој живот.

7. Имати мир са свима колико до нас стоји, значи следеће: не чекати да други пројаве мир, па онда ми, већ обрнуто. Јер, да ли ће они први пројавити мир или неће, то зависи од њих, док ми који имамо заповест да имамо мир са свима, треба први да га пројавимо. А то што неко не жели мир не разрешава нас обавезе да га ми не пројављујемо.

8. Бити мудар као змија а безазлен као голуб значи да истовремено треба бити и једно и друго. Јер, ако будемо били само мудри, мудрост ће прерасти у злоћу, док будемо ли били само безазлени, безазленост ће прерасти у глупост.

9. Највише и најбоље учињено за људе јесте: Да људи виде наша добра дела, и да прославе Оца вашега који је на небесима.

10. Ако некоме није јасно значење речи: Не чини другоме оно што не желиш себи, тај нека поједностави ту реч тако што ће рећи: Чини другоме оно што чиниш себи, или још боље: Чинићу другоме што чиним себи.

11. Ако је Кајин убио брата Авеља, онда је свако убиство братоубиство! Дакле, прво убиство је братоубиство, учињено због зависти. Сатана је пројавио своју завист према људима у драми коју је режирао са Адамом и Евом, па наставио са Кајином и Авељом.

12. Јеванђелски говорити значи говорити из душе; било да говориш, било да ћутиш, осећа се вера. И још значи, не наметати се њоме, нити се због чега стидети. Свака реч је на своме месту и тече. А она је таква зато што се преносила с колена на колено, па се и укоренила. Таква вера нас је одржала.

О Евхаристији

13. Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан, јер моје тело је право јело, и моја крв је право пиће. Земаљски хлеб, вода и остала пића имају привремену улогу и примену: да нас одржавају у земаљском животу, но не и у вечном. Зато упркос чињеници што се ради о самој храни и пићу можемо казати да је исход прехране њима – смрт. За разлику од тога, исход прехране Христовим Телом и Крвљу јесте – вечни живот.

О Царству Божијем

14. Свима нама је потребно да још у овом животу почнемо да осећамо блаженство Царства Небескога.

15. К близини Божијој треба ићи мислима, речима и делима.

16. Треба стати на пут који води у Царство Небеско, и онда ходити њиме, све до самога Господа. Тада ће нас Он препознати као своје. Страшно је не остати на путу до краја, па да нам Господ каже: Не познајем вас!

17. Коме је гордост ушла у срце и обузела га, тај није приправан за Царство Небеско. Значи, ко остане обузет сујетом и гордшћу, неће моћи да уђе у Царство Божије.

Христос и ми

18. Хришћани не могу имати ни другу веру, нити другу меру до веру у Христа и Христа као меру.

19. Лако је волети Христа чудотворца, исцелитеља, храниоца. Али волети распетога Христа?!

20. Сложићемо се само ако старосне, васпитне и искуством стечене разлике уклопимо у службу Христу, уз захваљивање Њему и уз прослављање самога Њега.

21. Сагорети или се утопити немарношћу, одговорност је пред Богом. Утопити се или сагорети Христа ради, похвално је.

22. Послушност и послушање је када ходимо за Христом, као и за оним који зна Пут. Пропаст је када окренемо смер.

О Христовом човеку,
или о правом хришћанину и хришћанству

23. Христов човек је у свему пристојан, а јуродиви је нешто друго: он се бори са сујетом. Пројављивати се као скроман, истински скроман, међу оне што су захваћени духом овога света, еда би и они мало спустили дурбин.

А истинска скромност долази изнутра, па нам она спонтано одева и спољашњег човека. Тако, постоји неко са грубим цртама али је пријатан, и обрнуто. И добро и зло зраче из нас.

24. Смирен је онај који не говори о себи да је најгори, и остало, већ онај који без речи трпи другога када га други вређа.

25. Хришћанин је онај ко активно живи јеванђелски, и тиме проповеда хришћанство.

О светости

26. Помоћу осећаја за свето и светињу мења се сав наш став према стварности и људима.

27. Једно је наша жеља да неко буде свет, а друго је сама нечија светост. Где је испровоцирано мучење, ту не може бити речи о свештеномучеништву, ма о чијем мучеништву било речи.

О Божијем промислу

28. Када не бисмо били у Божијим рукама у сваком тренутку нашега живота испуњеног тешкоћама, ми саме те тешкоће не бисмо могли издржати. Зато, сазнање да ништа не бива без Његовог допуштења треба да нам буде утеха. Разуме се да постоје многе тешкоће које се дешавају нашом кривицом. Али је наше да то не буде тако, него да нас Господ на Страшном Суду призна за своје. И то кроз све наше мисли, настројења, речи и дела.

Божије благоизвољење

29. Пре него нешто пожелимо, сагледајмо да ли се то слаже са Божијом вољом, или јој се супротставља. Ако је ово друго у питању, онда немојмо то више желети.

Наше је да сазнамо, да ли је добра Божија воља у вези са оним што ми хоћемо; и опет, да ли је Његова воља да се сада оствари то што желимо. Ако ли није, а ми свим силама стремимо к њеном остварењу, то неће изаћи на добро.

Добра Божија воља беше да се проповеда Јеванђеље, али с друге стране, кад апостол Павле пође у Лизију, Свети Дух му забрани да пође; дакле, у том тренутку није било време да се тамо проповеда.

Да ли је наша жеља умесна? Да ли је време да она буде остварена? Да ли и ми желимо, или не желимо исто оно што сами Бог жели или не жели? – Ето то су смернице по овом питању.

30. Најбољом вољом и најбољом снагом испуњавајући Божију вољу, ми остварујемо свети циљ нашега живота. Док живећи супротно ономе што Бог хоће од нас и што нам заповеда, ми одустајемо од хода Његовим путем и одлазимо супротним правцем; к вечној муци (где црв њихов не умире, и огањ се не гаси – Мк. 9, 44. Ис. 66, 24).

31. Божија воља не допире само до наше употребе датих нам сила на своје добро, него и на добро наших непријатеља; да и они виде пут покајања, доброчинитељства и спасења.

О личности

32. Личношћу се може постати и у кошарци, и у фудбалу, али само ако се не пређе мера; то јест, ако се не постане нечија ствар или механизам.

33. Крштење није крштење пола него личности, а промена пола није промена личности него пола. У појави промене пола имамо случај сазревања и формирања пола недоведенога до краја – до личности.

34. Величина жене као личности огледа се у служењу, баш као код Богородице. У хришћанству и у храму жена не може бити свештеница, али зато она може бити свештеница свога дома.

Појам ближњег и љубави према ближњем

35. Ближњи мој је Христос мој, и сваки ближњи човек јесте Христос. Ако ја не волим ближњег, не волим ни Христа, јер ближњи је опет, Христос.

Братољупцем се не постаје оптерећивањем братовљеве душе. Или још горе, спаситељем своје душе не постаје се убиством братовљеве. Нити се опет финим постаје на рачун, или на штету Цркве.

Ако двојица, од којих један има терет, ходе, не отежавати му. То јест, ако је човек поред нас оптерећен грехом, не оптерећивати га својим.
Будимо обазриви! Боље је да промакне крив, него да прав страда.

Ако сам будала, да се поправим, ако ли не, да прођем. А добар човек запамти оно што је добро, док оно што није добро, заборавља.

Нема човека без греха, нити без доброг дела. Сваког човека треба видети као ближњег, и волети га макар као непријатеља, ако већ не као ближњег. А љубав према непријатељу није емоција, него свест да он може сасвим пропасти ако се не отрезни и покаје. Поред љубави према њему наше је и да се молимо за њега, и да га благосиљамо, јер Бог кишу и сунце даје и добрима и злима.

Морални и социјални моменти су неизбежни као стално присутни у животу. Не може бити то да ми који смо вишеструко обезбеђени будемо неосетљиви према онима који уопште нису обезбеђени.

О синергији и о хођењу пред Богом

36. Будимо сарадници Божији, чинећи оно што до нас стоји, и Бог ће помоћи да се избавимо од онога чему се ми не можемо супротставити.

37. Не бити несмотрен у речима и изјавама, јер ми не знамо чему смо све склони, и шта све можемо изазвати! Када не бисмо били у Божијим рукама у сваком тренутку нашега живота испуњенога тешкоћама, ми не бисмо могли ни издржати саме те тешкоће. Зато сазнање да ништа не бива без Његовог допуштења треба да нам буде утеха. Разуме се да постоје многе тешкоће које се дешавају нашом кривицом. Наше је да то не буде тако, него да нас Господ на Страшном Суду призна за своје, и то кроз све наше мисли, настројења, речи и дела.

О расуђивању и о стражењу над собом

38. Човек због идеје, појма и речи постане нечовек. Клати невине људе зато што су други клали невине људе?! Ми не можемо поступати нељудски због нељудских поступака других.

39. Ако се већ надамо опасностима по живот, онда у сваком тренутку будимо потпуно у ономе што нас обогаћује, тако да можемо мирно дочекати опасности и примити их. При том не бојећи се двоструке штете: од неспремности за крај, и од духовнога губитка услед неизвршавања својих обавеза.

40. Када Бог некоме дадне да учини могуће, он тражи немогуће, па почне да тежи за немогућим, престајући да се интересује за могуће. Тако он поново долази у неприлику да немогуће претпостави могућем.

41. Сви имају користи од доброчинитеља: најпре он лично, затим његови родитељи, па онда редом, и на крају цео свет.

42. Имати мир са свима колико до нас стоји, има и ово значење: Свој став изложити мирно, и без љутње ако он не буде био прихваћен од стране других. Да не бисмо у супротном, дакле кроз љутњу, пројавили и сујету, изазвану туђим чином неприхватања.

43. Будимо сарадници Божији чињењем онога што до нас стоји, увек поступајући по редоследу: од онога како јесте, преко онога како се може, ка ономе како би требало, и Бог ће помоћи да то и буде тако. Другачије, или наопачке, почети оним чиме се сав овај процес завршава, не бива!

44. Ако је подједнако тешко чинити било добро било зло, бити човек и нечовек, зар нам се не исплати више чинити добро и бити човек? Иако је обоје тешко, ипак је само једно исплативо и на корист.

Акривија и икономија

45. Акривија и икономија стоје у односу у коме стоје мудрост и безазленост. Акривија је мудрост, а икономија безазленост. Јеванђелски просуђивано, једно без другог је незамисливо.

Ревновати да, али по разуму. Мора се имати свест о неопходности овога у пастирствовању.

Свако у себи поседује принцип икономије и акривије, блажег и строжијег поступања. Али док духовно не узрастемо, ми нећемо тачно знати које је поступање исправно. А када будемо узрасли, ми ћемо у датом тренутку знати тачно употребити најбоље и најспасоносније решење.

Када ми као народ црквено и духовно будемо узрасли, и када будемо тачно знали шта је за нас најбоље и најспасоносније, знаћемо који је пут најисправнији и по нас најбољи.

Наравно, остаје подсетник да у датим околностима треба чинити онолико колико највише и најбоље можемо. А то је: ни мање ни више од могућег, ни испод, ни изнад мере.

Коначно, остаје свест да нема тога добра и тога спасења које би се постизало губитком своје душе, и штетом другога. Јер, шта вреди човеку да сав свет задобије, а душу своју да изгуби?

Акривија подразумева одговорно и савесно вршење свију заповести Божијих. А вршењем заповести ми стичемо љубав (Јн. 14, 15. 1. Јн. 5, 3) којом се у нас усељава Царство Божије (Јн. 14, 23).

Снисхођење према духовно неузраслим и неојачаним, као и урачунавање тешкоћа времена и прилика, те налагање на хришћане мањих и лакших захтева, назива се принципом икономије.

Онај хришћанин који врши мање, али према својој моћи, ипак испуњава Божију вољу, но уједно се и снажи за узрастање до пуноће и строгости вршења наређеног по акривији. Треба напомињати да свако ко може да учини више, а учини мање, чини грех (Јк. 4, 17. Лк. 12, 47).

Ревност

46. Одвише стремити доброме, назива се ревношћу. Али само да не пређемо меру. Хришћански принцип: Будите мудри као змије и безазлени као голубови важи само под условом да мудрост и безазленост развијамо бескрајно, али равномерно.

Другачије, сагласно блаженом Јерониму, мудрост без безазлености биће злоћа, а безазленост без мудрости глупост.

Други пример је у вези са овцом међу вуковима. Овца може опстати међу вуковима као овца само под условом да не наоштри папке и не постане вук. Не чинити тако, него онако да је вуци не растргну, и да сама не постане вук.

Трећи пример је у вези са вечито прљавим: Сви прљају, а ја се сатирем радећи, и обрнуто. Ја прљам, а остали се сатиру чистећи. Бесмислено је да један држи чисто, а да остали прљају, и обрнуто, да остали држе чисто, а један да прља.
Ако је неко добар, не играј му по глави, и ако је неко строг, не љути га.

Права ревност је разумна, јеванђелска, подобна Господњој. Тек са њом избећи ћемо сваки вид фанатизма и претеривања (Јн. 2, 13 – 17. Рим. 10, 2).

О разуму и осећању

47. Однос разума и осећања је наш основни и најважнији однос. Само нас обоје чини трезвеним, савесним, топлим човеком. А само са једним ми смо или неумољиви критичари, или усијане и искључиве судије.

О слободи и одговорности

48. Питање слободе је најтеже питање, и без одговора на њега не може се разумети питање одговорности, а онда ни питање личности. Без личности опет као такве, не би било ни човека, ни анђела ни Бога.

49. Нека жива бића се јављају и рађају са слободом: анђели и људи, а нека: животиње, без ње. У складу са тим стоји и наша одговорност. У хришћанству су сва предодређења: мушко и женско, Јеврејин и Грк, роб и слободњак, беспредметна у додиру са слободом у Христу. Последња препрека је питање избора живота: са Христом или без Њега.

50. Слобода и предодређење у вези са самим собом увек стоје у вези и у међузависности. Од нас не зависи да ли ћемо се родити, али зависи како ћемо живети. Док се ми у суштини рађамо да бисмо живели. И то живели са смислом и циљем, или ако тако хоћемо, без циља.

О вољи и зловољи

51. Ако своје енергије употребљавамо као људи добре воље, учинићемо да и људи зле воље окрену своју енергију на добру вољу.

52. Молимо се и за људе зле воље да би постали људи добре воље, јер и њима је потребно спасење.

О употреби и злоупотреби својих енергија

53. Човек није ни ђаво ни анђео. Он је биће које не треба да греши, да не би постало ђаво, него да живи врлински, да би постало ангелолико.

54. Ако један члан Цркве напредује, цело њено тело напредује; и ако један њен словесни члан лично губи, остали њени чланови такође лично губе.

55. Зло чињење не може донети добро рађање; тако, од злих дела не може стићи добар плод.

56. Категорија уживања је извраћена категорија страдања и жртве. Уживање подстиче сујету и сујета уживање. Зато се сујета кроти жртвом; односно, смислена употреба енергија се васпоставља.

О уздржању и умерености

57. Раније започето дело уздржавања од страсти, доноси нам касније лакшу борбу са њима, и трајнију победу над њима. И обратно: касније започињање борбе са њима омогућује теже савладавање, јер су оне једанпут нама већ биле овладале.

58. Крајности су неприродна стања: ако је све озбиљно, биће нам неподношљиво, ако је све комично, такође. Зато: помоћи се шалом да нас озбиљност не скамени, помоћи се озбиљношћу да нас шала не разводни.

59. Били ми строги у опхођењу, били попустљиви, оба начина су крајности. Средина је мера.

60. Ми нисмо против света, него смо против везивања само и искључиво за свет.

О подвизима и искушењима

61. Искушења су нам ипак на корист, јер преко њих ми сазнајемо своје право стање душе, док би без њих у нама веома узрасла гордост. Овако, ми се колико-толико трезнимо и враћамо својој стварности. И опет, бар знамо своје стање, и боримо се и желимо да се променимо. А колико ли је тек коров греха узрастао у онима који свога стања нису ни свесни?

62. Ако су искушења мала, нису нестварна. Таква су сада на реду. Доцније ће наићи велика.

О временима, условима и људима

63. Није време оно које нас чини људима или нељудима, него смо то ми сами. Ако смо људи, време нека је нељудско, постаће људско; ако смо нељуди, време нека је људско, постаће нељудско.

64. Наше време је време тешких искушења и страдања. Али Господ зна зашто баш те тешкоће допушта на нас. Сигурно, да га не бисмо чинили тежим него што јесте. А неки људи поступају тако као да би желели да искушења буду већа, и страдања тежа.

65. Морално слаби људи у тешким временима не могу да се уздрже од зла кад оно нарасте. А морално јаки људи се баш тада одржавају тако што се лажи супротстављају истином.

66. Све има лице и наличје. Међу људима се појави нечовек у условима повољним за чојство, и међу нељудима се појави човек у неповољним условима за чојство. Од нас зависи хоћемо ли бити људи, без обзира на услове. Слобода нам гарантује избор. Са људима треба бити човек, а са нељудима човек до извесне мере.

67. Међу нељудима има људи, и међу људима има нељуди.

О дужности, обавезама и заветима

68. Своју дужност треба вршити без жеље за доказивањем; само тако ћемо је и извршити.

69. Ко не разликује сујету од дужности зна да пређе из дужности у сујету. Од сујете до стварне вредности кратак је корак. Сујета код неких људи изгледа као способност, па они гледају да код других изазову завист.

70. Боље је извршити а да нисмо обећали, неголи обећати па не извршити. Дати завети се морају извршити.

О трпљењу

71. Сви проблеми почиињу са људским потребама.

72. Трпљење је потребно свима, а нарочито онима који трпећи треба да издрже до краја.

О половима, полности и полном животу

73. Тамо где се дешава експлозивна љубав, треба очекивати њено прерастање у еруптивну мржњу. Дочим, ту је редак повратак на љубав, но не и на још већу мржњу и бес, и најзад на заборав, уколико се у међувремену све то не заврши убиством или самоубиством.

74. На жену се гледа као на биће патње, уживања и кривице. Међутим, величина жене се огледа у њеном служењу.

75. Када супружници могу да имају децу, неће их, а када не могу да их имају, хоће их. Зар не можемо без подсетника да све треба чинити у своје време?!

76. Страст стављања себе у центар изазива обољења. Корен разних обољења код супружника такође треба тражити у егоцентризму и нетрпељивости. Међутим, да је било деце, или да их је могло бити у многобројним браковима, супружници би у њиховом присуству и њиховом помоћи успешно одолевали болестима. Они рецимо не би долазили у опасност да им љубав прераста у мржњу, па и да не дође до трагедије.

77. Када се жена понизи, она у себи понизи сву своју величину: човека, мајке, свештенице дома.

78. Шири оквир заповести Божије о рађању и множењу и испуњењу или насељењу Земље био је, и остаје — живот. А човек и жена то окрену на уживање и сузе.

79. Жена у Православној Цркви не може бити свештеница зато што јој је дато да буде свештеница у породици. Она је та која на детету оставља неизбрисив печат. Према томе, она мора да прихвати дете да би дете прихватило њу. За то је потребна жртва. Не може се постати личност мајке без спремности на жртву.

Грешник

80. Грешник је несрећан човек, нарочито када је препун себе.

О покајању

81. Ко не признаје кривицу и грех, не може да се каје.

О смирењу и неосуђивању

82. Сви смо исувише стари човек у погледу постављања себе у центар, уместо јеванђелског смирења и врлина. Беспредметно је осећати се праведником на рачун греха који видимо да га други чини. Исувише смо удаљени од будућег смирења ка коме тежимо. Иако к њему идемо, ипак су нам кораци исувише мали. Тек када будемо поставили темељ од смирења ми ћемо моћи да градимо више — јеванђелску љубав према Богу и према ближњем. Грех ближњег треба да нас боли а не да нас лично погађа, и тиме да нам наноси штету. Не мари то што смо са људима који чине грех, него се бринимо да и ми не постанемо учесници њиховога греха.

83. Зашто треба ценити роман Виктора Игоа Јадници? У њему има толико заједничкога што нам омогућује да схватимо друге народе и људе. Човек је блискији са другима када схвати друге и други њега.

84. Наше је да разговарамо са свима, јер ми то себи можемо приуштити, будући да имамо истину: Богочовека Христа који је пут и истина и живот. Дакле, ми морамо разговарати са свима онима који нису у истини, а желимо им спасење. И док се њима може догодити да изгубе спасење, нама се може догодити само то да доживимо грдњу.

О сујети и гордости

85. Сви се боримо са гордошћу, и сви патимо од гордости као од прираслица.

86. Човек плива у гордости као што фетус плива у материци.

87. Ко не разликује дужност од сујете не зна да пређе из сујете у дужност. Од стварне вредности до сујете, и обрнуто, није велико растојање, нити има мноштво корака.

88. Горд у срцу и обузет њоме није приправан за Царство Небеско. Значи, који остане обузет сујетом, неће моћи да уђе у Царство Божје.

О навици

89. Људи су у основи дивни, али се рђавом навиком покваре.

90. Бог је дао моћ навике, а од нас зависи каква ће, и која ће навика преовладати.

О страстима

91. Када човек огрезне у страстима, његови циљеви, ако су зли, поспешују га да огрезне у злу; и то онолико колико се оно распространило у њему.

О прелести

92. Са гресима долазе навике, са навикама страсти, а са страстима фиктивне потребе.

О мржњи

93. Мржња је ово: претходна глупо коришћена или протраћена љубав, и недовољно ангажована воља.

94. Зашто је неко у стању да некога бескрајно мрзи? Када се неко налази на висини, принцип је да му први корак не буде погрешан! Ако ли погреши, пад са те висине добија убрзање, и неизвесно је где ће завршити, с обзиром да се љубав преокренула у мржњу. Све после тога је плављење са свих страна оним што није љубав.

95. Поновићемо: тамо где се јави експлозивна љубав, имамо њено прерастање у еруптивну мржњу.

О хумору

96. Шала је друга страна збиље.

97. Умесна шала и досетка треба да нас разгале.

О нашој бесмртности
98. Човек и његова воља – то је вечно питање. Ако се ова тема осмотри очима Библије, видеће се следеће: Првим људима је речено да од сваког воћа које је у Врту могу да једу, само од дрвета познања добра и зла да не једу. Јер у који дан окусе од њега, умреће: не истога тога дана, него доцније. Дакле, створени смо не да мремо, него да вечно живимо. Зато нам идеја оживљавања није страна. Али, ми грешимо, па ометамо оно што би требало да је нормално и природно; а шта је природније од вечног живљења?!

99. Бесмртни живот је условно могућ; само, тада када је оно што чинимо Богу по вољи, и са Божијим благословом. Према томе, Божија воља и Његов благослов су наша бесртност. Све што је друкчије, смрт је.

О сећању на Страшни Суд
и о Божијој правди на крају

100. Када бисмо стално мислили на наш излазак пред праведног Судију, и себе и друге бисмо поштедели многобројних неприлика и јада.

100а. Господ ће на крају поставити свакога од нас тамо где нико неће моћи да нас хвали, нити да нас куди како бисмо сами хтели, него ће све бити по правди. Јер, Он је пут, истина и живот. И правда.