Манастир Рођења Пресвете Богородице, Наупаре

naupare-crkva

Манастир Наупаре налази се у истоименом селу на обали Расине, код Крушевца.

Историја

Манастирска црква спада међу најстарије примерке Моравског стила. Подигнута је током осме деценије 14. века. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног властелина, да би касније била претворена у манастир. 
Кнез Лазар је, у једној повељи из 1382. године коју је издао монаху Доротеју, помиње као део властелинства манастира Дренче, код Александровца.
Манастирска црква је обновљена 1835. године, по вољи кнеза Милоша Обреновића. Обновили су га изнова те године браћа Стојан Симић и Алекса Симић, о чему постоји запис над западним црквеним вратима. Било је то у време настојатеља манастира Саве Петровића архимандрита Св. Романа (манастира) и јеромонаха Пахомија из манастира Наупаре.
Током прве половине последње деценије 20. века, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и конзервацији њене архитектуре и живописа, који су окончани 1995. године. Манастир се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Архитектура

Манастирска црква, посвећена Пресветој Богородици, има основу триконхоса, сажетог типа, са куполом над наосом и кулом звонаром над нартексом. Горњи део њене фасаде украшен је каменом декоративном пластиком. Својом лепотом и монументалношћу, истиче камена се розета на западној фасади цркве. За улепшавање фасада, коришћене су и сликарске технике.

Живопис

Живопис у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем 14. и 15. века, како је утврђено током истраживања 1992. године. Живопис је делимично очуван. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида нартекса, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Пресвета Богородица са Господом Исусом Христом, који су насликани у линети. Христос Пантократор био је насликан на своду куполе, по којој су били приказани јеванђелисти и старозаветни пророци.
Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани свети ратници.