Месечна архива: децембар 2015

Епископ Давид служио Свету Литургију у Белој Води код Крушевца

DSC_0063

У недељу, 27. децембра 2015. године, када наша Света Црква прославља празник Материце, Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију у цркви Свете Тројице у Белој Води. Светој Литургији је претходила јутарња служба, а Епископу су на Литургији саслуживали: Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, секретар Епископа  протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јереј Петар Јераковић, гост из Епархије тимочке свештеник Миле Филиповић, парох беловодски Мирољуб Симеуновић, протођакон Андрија Јелић и ђакон Александар Аџић.

Велики број верног народа се сабрао око свог Епископа и свештенства, учествовавши на Светој Литургији својим појањем и причешћем као круном литургијског сабрања.

Владика Давид је одликовао г. Рада Д. Милетића из Беле Воде Архијерејском граматом захвалности. Господин Раде је уступио део свог плаца цркви у Белој Води.

По одслуженој Светој Литургији, Владика Давид је обишао радове на палионици свећа где је урађен мермернни под. Отац Мирољуб је за цењене госте припремио Трпезу љубави.

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

materice

У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизиВеронаука у кући из 1982. године пише: „Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.

У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано „везују“ своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се „дреше“. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично „Свети Никола ујутру доноси деци поклоне“.

У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца „везују“ мајке (матере), а оне им се „дреше“. У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца „везују“ оце, а они им се „дреше“. Ово узајамно „дрешење“ је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног „везивања“ и „дрешења“ деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је „свеза савршенства“, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно „везујемо“ и „дрешимо“. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су, дакле, наши народни празници нанизани у предпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој „да није мајке, ни света не би било“.

Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци – дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати (стр. 60-61).

 

протојереј-ставрофор Душан Колунџић

(АУДИО) Православна породица

6

У суботу, 26. децембра 2015. године, у сали Црквене општине мудраковачке, одржан је разговор на тему "Православна породица" који је водио парох крушевачки протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког. 

Разговору са верним народом је претходила вечерња служба и Акатист блаженој Ксенији петроградској који је служио прота Драги уз саслужење свештенства мудраковачких парохија протојерејa Иванa Цветковићa и презвитерa Расткa Петковићa, док су сви присутни узносили славопој Богу и његовој угодници Ксенији.

Прота Драги је веома надахнуто говорио о православној породици данас, о искушењима са којима се породица сусреће, али је дао и очинске поуке и смернице како треба једна православна породица да се бори са искушењима која су неизбежна. 

После предавања се развила веома плодна дискусија са питањима верника на која је прота Драги стрпљиво одговарао, а само предавање можете послушати на сајту наше Епархије.

НАЈАВА: Промоција књиге „Отац Доротеј“ у амфитеатру цркве Лазарице (27. децембар у 17:00 часова)

plakat slika

plakat slika

Предавања Епископа крушевачког Г. др Давида (Перовића) из Хришћанске етике, (24.12.2015. године)

DSC_0883