Месечна архива: јун 2016

Видовдан свечано прослављен у Крушевцу

215

Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника Светог великомученика кнеза Лазара, служено је свечано бденије, након кога је пререзан славски колач поводом крсне славе хора Св кнеза Лазара. Бденију, које су служили отац Ненад Драгичевић и ђакон Стефан Поповић, присуствовало је мноштво верног народа и свештенства града Крушевца. Након Свете службе Божије на платоу испред Цркве Лазарице могли смо чути звуке филхармонијског оркестра Аna Korakiana Corfu са острва Крф.

На сам Видовдан било је такође свечано у цркви Лазарици. Свету Божанствену Литургију служило је шеснаест свештенослужитеља, из Епархије крушевачке, Аустралије као и два војна свештеника. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана. Након парастоса предвођени моштима Светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим Светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу имали смо ту радост да видимо предиван културно- уметнички програм који су припремила наша браћа из Аустралије, и група Лазарице из Крушевца. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици.

текст: ђакон Стефан Поповић

фотографије: протојереј Игор Шљивић

[embedplusvideo height="367" width="450" editlink="http://bit.ly/295ITea" standard="http://www.youtube.com/v/JO1Kncy-KGg?fs=1&vq=hd720" vars="ytid=JO1Kncy-KGg&width=450&height=367&start=&stop=&rs=w&hd=1&autoplay=0&react=1&chapters=&notes=" id="ep2710" /]

Венчање по старим средњовековним обичајима, у присуству дама и витезова

srv

По први пут у Крушевцу одржано је средњовековно венчање у цркви Лазарици. Крушевљани Ивана Поповић и Богдан Михајлович венчали су се по старим средњовековним обичајима, у присуству дама и витезова, стрелци су се борили за јабуку, а „Кнежева вечера“ постављана је испред Споменика кнезу Лазару.

Средњовековно венчање организовала је Туристичка организација града Крушевца, а овај програм биће и део туристичке понуде града. Циљ је очување традиције и промоција средњовековне историје града, навела је директорка Сузана Милосављевић.

Овом јединственом догађају поред родјака и пријатеља младенаца, присуствовали су и бројни Крушевљани, у музичком делу програма наступила је Даница Крстић и Крушевачке „Лазарице“.

[embedplusvideo height=“367″ width=“450″ editlink=“http://bit.ly/28WkX7n“ standard=“http://www.youtube.com/v/6xJHumj0XX0?fs=1&vq=hd720″ vars=“ytid=6xJHumj0XX0&width=450&height=367&start=&stop=&rs=w&hd=1&autoplay=0&react=1&chapters=&notes=“ id=“ep6974″ /]

Митрополит Порфирије: Завршен Свети и велики Сабор Православне Цркве

sveti veliki sabor

Јуче, у суботу (25. јуна 2016. године) био је последњи дан Сабора, дакле, завршен је радни део и саборски оци су се усагласили и око последњег документа који говори о односу Православне Цркве према другим хришћанским Црквама и другим нехришћанским религијским заједницама. На овом документу се радило највише, из разлога што је, наравно, свима јасно да је реч Господња и молитва да сви једно буду заповест и императив за нас људе, али да јединство није романтичарска и сентиментална реалност и ствар, и да о њему треба обавезно трезвено, саборски промишљати. Зато, дубоко осећајући да је дијалог не само потребан, сматрамо да га треба унапређивати и покушавати у духу Јеванђеља, а у складу са канонима и предањем Цркве, корачати ка том јединству.

У исто време, треба одредити начине, границе и сваки конкретан корак како то реализовати, јер јединство треба да буде и у истини и у љубави. Коначно, тај текст је данас потписан, а јуче је на самом завршетку Сабора свечано радни део Сабора затворио Васељенски Патријарх у присуству представника гостију, који су били и на почетку и на завршетку Сабора, из редова Римокатоличке Цркве и протестантских Цркава.

Потом смо имали прилику да чујемо две поруке: наиме, једно циркуларно опширније писмо упућено свима помесним Црквама на увид и на рецепцију, зато што све саборске одлуке које су  доношене кроз векове никада нису саме по себи бивале коначне, па је било је неопходно да се провере прихватањем верног народа и пуноће Цркве. То опширније циркуларно писмо садржи, поред једног богословског увода о томе шта је Црква, и најважније закључке и тезе по свакој теми којом се Сабор бавио.

Поред тога, Сабор је упутио краћу поруку верном народу у којој се наглашава да је јединство Цркве највећа вредност за нас хришћане, а да се то јединство Цркве заправо јесте Сабор, реализује се кроз саборност, а темељи се на оваплоћеном Сину Божјем, Богочовеку Христу. Такође је наглашено да као хришћани не можемо бити самозаљубљени и чувати истину Јеванђеља само за себе као своје власништво, него је морамо сведочити пред светом, морамо пружати руку наде, руку спасења, руку љубави и онима који су близу и онима који су далеко.

Данас, пак, у недељу (26. јуна 2016. године) одслужена је свечана Литургија којом је началствовао Патријарх васељенски, а саслуживали сви присутни поглавари Цркава. Био је то свечани завршетак какав је био и сам почетак Сабора. Све почиње, све извире из Евхаристије, из свете Литургије, из молитве и све се запечаћује и враћа молитви, светој Евхаристији, која није ништа друго него лична карта Цркве, тј. простор у којем се пројављује Царство Божје међу нама.

[embedplusvideo height=“283″ width=“450″ editlink=“http://bit.ly/28VPSAS“ standard=“http://www.youtube.com/v/9vuoEnWaj0o?fs=1&vq=hd720″ vars=“ytid=9vuoEnWaj0o&width=450&height=283&start=&stop=&rs=w&hd=1&autoplay=0&react=1&chapters=&notes=“ id=“ep9416″ /]

Митрополит Порфирије: Пети радни дан Сабора

tjc_1452a

Како дани Сабора пролазе, све више се види да је Сабор жива и динамична реалност, али и то да Сабор није само последица напора људи, макар то били и Поглавари Цркава и Епископи, него је, пре свега, простор присуства Духа Светога и реалност светодуховска. Наиме, и данас када се разговарало о последњем тексту Сабора – а то је текст који се тиче односа Православне Цркве према другим неправославним хришћанским Црквама -, постало је свима јасно да Црква није затворена заједница у себе и да помесне Цркве не воде рачуна само и искључиво о свом унутарњем поретку и животу, него да је Православна Црква у свету и ради света, и да је позвана да искорачује из себе и да пружи руку свету, и то нарочито оном који је хришћански, а ипак је на неки начин удаљен од јединства са Православном Црквом.

Многи оци данас, а пре свега, сви Предстојатељи, говорили су на ову тему. И треба истаћи да нису сви пошли да истих позиција и да се нису сви у свему слагали. Чак је у неким моментима било дијаметрално супротних ставова у односу на поједине тачке предложеног текста.

Кроз то се види колико је Цркви стало до дијалога, до сарадње са другим хришћанским заједницама, али у исто време колико је важно да све што се тиче тог односа, сарадње и дијалога, мора бити јасно и прецизно дефинисано.

[embedplusvideo height=“283″ width=“450″ editlink=“http://bit.ly/28Ux1Gd“ standard=“http://www.youtube.com/v/JgjpLA9cU7I?fs=1&vq=hd720″ vars=“ytid=JgjpLA9cU7I&width=450&height=283&start=&stop=&rs=w&hd=1&autoplay=0&react=1&chapters=&notes=“ id=“ep7224″ /]

Најпре су сви били сагласни око тога да се мора јасно дефинисати шта је Једна, Света, Саборна, Апостолска Црква. Колико је важна ова тема, види се и по томе што је данашње преподне заседање отпочело разговором о тексту и о појединим тачкама текста, а  разговор се наставио и после подне, а наставиће се и сутра . Ова тема још увек није затворена, и засад не постоји коначан текст који би био прихватљив за све. А овај Сабор функционише по принципу консензуса, дакле, сагласности свих. Уколико макар једна Црква преко свога Поглавара не прихвати текст, онда се тај текст не може сматрати одлуком овог Сабора. Отуда,  очекујемо да се разговор о тексту настави и сутра.

Готово све Цркве су имале примедбе на предложени текст. Поједине Цркве су те своје примедбе формулисале и писмено. И о свакој од тих примедби разговарало се и саборски разматрало. Неке примедбе су узете у обзир, неке. пак, у измењеном облику, али углавном првобитни текст који смо имали у рукама, доживео је сасвим велике промене, и можемо с правом рећи да је у великој мери побољшан.

Фотогалерија

Здравица Његове Светости Патријарха српског Иринеја на вечери у критској Православној академији 24. јуна 2016.

irinej-g

Ваше Све-Свјатјејшество,
Предстојатељи помесних православних Цркава, 
браћо Aрхијереји,
учесници Светог и Великог Сабора, 
уважени директоре критске Православне академије,

Древна је изрека светих Божјих људи: „Ко госта гости, удостојава се гостољубља Божјег.“ Гости смо ове Академије, установе васељенског зрачења. Гости смо Апостолске Цркве Крита. Гости смо преко њих и непосредно православне Константинопољске Цркве – Мајке Цркве свих новијих помесних Цркава Божјих православних, првог Трона свих Цркава православне васељене.

Хвала вам, Ваше Све-Свјатјејшество, у име свих учесника овог Светог и Великог Сабора Цркве Божје. Овај Свети Сабор потврђује да је заиста сâма Црква Сабор Бога и човека, Бога и свеукупне Његове творевине, позив да се сви људи, сва бића и свеукупна Божја творевина, саберу око Њега, Јединородног Сина Божјег, васкрслог из мртвих, у Невечерњем Царству Оца и Сина и Светога Духа.

Сабрани на овом Великом Сабору, настављамо вековно дело Цркве Христове: благовестимо свету једино спасење од греха, демонског зла и смрти, и јединог Спаситеља Христа Бога нашег. Црква зато постоји, она саборно, једним срцем и једном душом дела две хиљаде година, и делаће до краја света и века.

Благодарећи Вама, Ваше Све-Свјатјејшество, благодаримо и Првојерарху апостолске Цркве Крита господину Иринеју и свим Архијерејима Цркве Критске; благодаримо овој знаменитој Православној академији, као и свима онима који су на било који начин, нарочито молитвом, допринели да ово гостољубље на Великом Сабору буде истински авраамовско, желећи свима Вама да будете гости Божји за трпезом Јагњета Божјег, Христа Бога нашега, у Невечерњем Царству Божјем.

На многаја и благаја љета!