Месечна архива: март 2017

Представљање мултимедијалне публикације „ПУТЕШЕСТВИЈЕ СТАРИМ И НОВИМ СВЕТОМ“ Боривоја Угриновића

23

С благословом  Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина др Давида, у великој сали Народног музеја у Крушевцу, 27.03.2017. одржано је представљање мултимедијалне публикације „Путешествије старим и новим светом“, збирке завичајних приповедака, путописа и приказа са Косова и Метохије, које је у форми књиге, двд и цд,  ауторски уобличио Боривоје Угриновић.

Изражавајући светосавску добродошлицу под скутима цркве Лазарице, у престоном Лазаревом граду, високопречасни прота Драги Вешковац, секретар епархије крушевачке, пренео је аутору публикације поздраве и благослов владике Давида, са жељом  да настави са стваралачким радом, јер је то дар Божји који он умножава и тиме показује да је сарадник Господњи. Емотивном и стилизованом беседом, подсетио је на чињеницу да је и Владика Давид рођен на Косову и Метохији ( у Ђураковцу код Пећи), да је као професор службовао у Богословији Св Кирила и Методија у Призрену, те да је и сам прота Драги, у том православном здању и знамењу, завршио богословску школу. Зато је и ово вечерашње окупљање, али и ранија сусретања калдрмисаним сокацима и призренским Шадрваном, одлична прилика за још једно подсећање на ово свето српско сабиралиште, на његове надвремене и вечне светиње: од Пећке Патријаршије, Дечана, Богородице Љевишке до Душанових Светих Архангела. Уосталом, о тој непролазној лепоти говоре бројни записи путописаца и путника намерника, па и онај непролазни и бесмртан натпис, утиснут на Милутиновој задужбини Богородице Љевишке: „Зеница ока мога, гнездо је лепоти твоје“, истакао је у уводној речи прота Драги Вешковац.

Велибор Петковић, председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, говорећи о аутору истиче, да је Боривоје Угриновић рођен у Призрену, у прадедовском завичају и исконском одредишту животних и стваралачких стремљења, међу вековним Немањићким задужбинама, осунчаним шадрванима и филигранским рукотворинама. Стога не чуди, да је књига инспирисана вишедеценијским трагањем аутора за непознатим и мистериозним, са снажним упориштем у нашој историји, вери, духовности и баштини, пре свега на Косову и Метохији. Реч је о завичајној, романескној, документаристичкој, импресионистичкој и бајковитој прози, са основним циљем да се различити временски периоди омеђе националним простором. Овом књигом Боривоје Угриновић, у свет литературе, улази попут тајанственог трагаоца за још неисписаним мудростима, путешественика у ововременом и оностраном; сањара уснулог за далеким сазвежђима; покајника пробуђеног  у тихом откуцају звезда…

Ђорђе Јевтић, писац и публициста, говорећи о делу подсећа да је реч о списатељском кретању „између сна и јаве“ у коме аутор минуциозно, занимљиво и са пуно љубави, представља српске историјско-духовне топониме, трагове о косовским православним источницима, градове и тврђаве, отвара врата ликовима и збивањима у српском средњовековљу. У другом  делу рукописа, врло сликовито, представља не само свој град, већ и историјат своје породице, свога оца првенствено и напокон, сопствену љубавну сторију. У том аутобиографском делу књиге у коме се преплићу слике вароши и породична сага, аутор исписује својеврсну етнографску фреску са свим антрополошким, културолошким, историјским и духовним вредностима.

Зоран Ђурић, писац и књижевни критичар, беседећи о делу наглашава, да прошлост није нешто што је нестало и што постоји само у сећањима аутора Боривоја Угриновића него је живо, игра пред нашим очима, прошлост је уткана у природу, сударају се брда, брежуљци и Бистрица са зидинама средњевековних градова и кула. У том непрестаном усковитланом судару и метежу просторном и временском Угриновић је и педантни бележник сурове реалности живота на овим нашим просторима. У његовим филигрански подешеним реченицама кључ је за разумевање српског вековног неспокоја невезаног само за данас него и за векове који су давно минули. По српству које носи у срцу на својим путовањима аутор је сличан Његошу. За разлику од Његоша, Боривоје љуби ланце, али оне завичајне ланце што се дубоко урежу у ноге и руке па не можеш и не желиш да их се ослободиш него једва чекаш да осетиш бол за завичајем. С друге стране, приповедање Боривоја Угриновића по свему подсећа на Исака Самоковлију и његов дах животности усечен у калдрму и сокаке родног му града.

Аутор публикације „Путешествије старим и новим светом“ Боривоје Угриновић, истакао је неизмерну захвалност на свесрдачности и прилици да се појави под скутима Лазаревим и пресвете Лазарице. Он се захвалио Преосвећеном Владики Давиду на благослову,  високопречасном проти Драгију на добродошлици, директору Народног музеја Горану Васићу на гостопримству, златоустим беседницима на приказима књиге, матушки и диригентици Ружици Вешковац и члановима хора Свети Кнез Лазар на анђеоском појању. Захваљујем се, нагласио је Боривоје Угриновић,  свима заједно и сваком појединачно, на вечерашњем доласку и учињеној намери да несвакидашњу лепоту ове пролећне вечери уместо у Вашим домовима, замените дружењем са прозним и поетским сликама преточених у речи недосновене, немирне, преморене, будне и жалосне. Баш онакве какве су слике данашњег Призрена, Метохије и Косова, у којима из таме заборава или полузаборава, оживљавају ликови наших драгих лица, скривених дубоко у сећању и незабораву.

Иначе, Боривоје Угриновић је професионални новинар и уредник РТС-а и ЈП Мрежа Мост, у више телевизијских редакција и градова широм Србије: Призрену, Приштини, Митровици, Гњилану,  Београду, Прокупљу и Нишу. За три деценије рада уобличио је на хиљаде извештаја, репортажа, путописа, есеја, хроника, портрета, осврта и коментара, на радију, телевизији, новинама и књижевним часописима. Аутор је и уредник бројних информативно-политичких емисија и документарних серијала. Члан је друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, удружења писаца и књижевника „Чегар“ из Ниша и друштва песника и књижевника Косова и Метохије. Добитник је више новинарских, литерарних и друштвених награда и признања. Објављивао поезију, есеје, репортаже, путописе и приповетке.

Представљање мултимедијалне публикације „Путешествије старим и новим светом“ омогућили су: Епископија крушевачка, Народни музеј Крушевац,  Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, Друштво српско руског пријатељства и руских сународника „Наисус“-Ниш.

Татјана Угриновић, дипл. филолог, лектор и преводилац

12

23

BMW_7342-1

BMW_7431

Света Архијерејска Литургија у Мајдеву

DSC_6125

У недељу, 26. марта 2017. године, Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију у цркви свете Петке у селу Мајдеву код Крушевца. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, протојереј-ставрофор у пензији Раде Миловановић, старешина цркве свете Петке у Мајдеву протојереј Верољуб Благојевић, старешина цркве Свете Тројице у Мудраковцу протојереј Иван Цветковић, старешина цркве Лазарице у Крушевцу презвитер Жељко Марковић и ђакон Милан Здравковић. Чтецирали су чтец Марко Ракоњац и синови оца Верољуба Симеон и Василије, док је за певницом појао теолог Стефан Ђурђевић уз подршку благочестивог народа.

Велики број верног народа парохије мајдевске је приступио Светој Чаши, причестивши се Светим Тајнама Христовим. 

По Светој Литургији је отац Верољуб са својим верним народом припремио богату Трпезу љубави за све присутне.

 

Света Архијерејска Литургија у скиту свете Петке код Трстеника

DSC_6047

У суботу 25. марта, на дан преподобног Теофана Исповедника, св. Симеона Новог Богослова и св. Григорија Двојеслова, Његово Преосвештенство Владика крушевачки др Давид, служио је са свештенством трстеничким и метохијским Св. Литургију. Скит је смештен на тврдим висоравнима изнад Љубостиње, где обитавају и смирују своју душу две монахиње Марија и Евпраксија. Оне су својим вредним, испосничким-монашким рукама уредиле скит као перивој св. Петке. Светињу, за богослужење су, венцима пролећног цвећа, украсиле ту невелику манастирску башту, тако да је све одисало и мирисало на пролеће и долазак Благовести, Цвети и Васкрса.

Посебну част и велику радост су нам учинили наши плодне, а многострадалне Метохије, - родног краја владике Давида: Осојана, Шаљиновине, Бање и Ђураковца, на челу са својим парохом Милошем Вукићем. Готово једнако као што су после Косовског боја, овде свиле гнездо удовице јунака и мученика, царица Милица и Јефимија, дошла су наша многострадална браћа, са вером, надом и љубављу да на овом приснотекушчем извору, освеше и укрепе своје напаћене душе.
 
Владика нам је својом беседом, на прочитано Јеванђеље и Апостол, указао да је само господ лекар и Спаситељ и једини путовођа у васкрсење и живот вечни. На крају је топло благодарно се захвалио нашој браћи из Метохије, на труду, жртви и љубави коју су принели дошавши у нашу Епархију, а још више на оној коју носе у свом завичају. После агапе - трпезе љубави у монашком скиту, гости су обишли и срдачно били примљени у Царској лаври манастира св. Љубостиње. На крају, по прелепом, сунчаном дану, можемо да резимирамо утиске у две реченице: Све је лепо и честито било и миломе и драгоме Богу приступачно: и још, хвала Вам Бладико на дивном и молитвеном дану које доживесмо у овим светињама.
 
Пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Милосав Егерић
 

 

Литургија Пређеосвећених Дарова у Брусу

DSC_5922

У петак, 24. марта 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки Г. Господин Давид служио је Литургију Пређеосвећених дарова, на дан светог Григорија Двојеслова и преподобног Симеона Новог Богослова, у храму Преображења Господњег у Брусу.

Епископу су саслуживали свештеници бруске цркве. После Свете Литургије приређена је скромна Трпеза љубави.
 
 
Протојереј-ставрофор Градимир Милојевић

Светих 40 мученика Севастијских – Младенци, слава манастира Светог Луке у Бошњану

DSC_5683

У среду 22. марта Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру у Бошњану.

Са Епископом су саслуживали игуман ове свете обитељи архимандрит Алексеј (Богићевић), Архијерејски намесник темнићки протојереј-ставрофор Ђорђе Марјановић, сабрат манастира Св. Луке протосинђел Лука (Милошевић), протосинђел Тихон из манастира Мрзенице, протојереј Александар Ерић и свештенство из Намесништва темнићког и наше Епархије, протођакон Андрија Јелић и ђакон Иван Петронијевић.
 
Светој Литургији су присуствовали представници Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, народни посланик г. Мирослав Алексић, бивши председник општине Варварин г. Зоран Миленковић, монаштво и мноштво верног народа. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши. На крају Пређеосвећене Литургије освештан је и преломљен славски колач овогодишњих свечара г. Марка Стојића из Бресног Поља и Марије Тодоровић из Варварина. Литургијско славље настављено је у манастирској трпезарији са Трпезом љубави.
 
ђакон Иван Петронијевић