Месечна архива: мај 2018

Саборна црква у Трстенику прославила Педесетницу

DSC_0215

Дана 27. Маја, на празник Силаска Светога Духа на Апостоле, Епископ Давид је богослужио у храму Свесвете Тројице у Трстенику. На Светој Евхаристији, са Епископом су саслуживали: Архијерејски намесник трстенички, протојереј Марјан Вујовић, протојереј – ставрофор Момчило Ивановић, протојереј Радомир Косовац, протођакон Андрија Јелић, ђакон Стефан Ђурђевић и чтец Дејан Марковић. Након литургијских читања, Епископ је благоизволео да поучним речима свима нама присутнима пренесе радости и дубине овога Педесетничког празника који представља радост испуњења обећања Христовог датог свештеним Апостолима: ,,Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама (Јн 16, 7).“

Након Свете Литургије, одслужили смо и вечерње богослужење читајући дирљиве педесетничке коленопреклоне молитве, а након вечерње литијски – молитвено обишли смо улице града Трстеника чија је слава такође Педесетница. Вративши се у храм, принели смо Господу на жртву и славске колаче, које је Епископ преломио са градоначелником Трстеника -  његовом екселенцијом господином Александром Ћирићем и овогодишњим свечарем при нашем храму, господином Сашом Николићем.

По отпусту, уживали смо у културно – уметничком програму у коме су учествовала деца основних школа из Трстеника, уз послужење које је било припремљено у порти храма за сав присутни верни народ. Након укрепљења, опростили смо се од Епископа примивши благослов, и кренули својим домовима да и у њих унесемо благослов Духа Светога добијену у храму Божјем као у ,,Сионској горњици“.

 

,,Све дарује Дух Свети; излива пророчанства, претвара људе у свештенослужитеље; учи мудрости непознаваоце књига; пројављује рибаре као истинске богослове; сабира сав сабор Цркве. Једносушни и Сапрестолни Оцу и Сину, УТЕШИТЕЉУ, СЛАВА ТЕБИ!“ (Стихира трећа са мале вечерње, на дан Педесетнице, глас први)

 

Стефан Ђурђевић, ђакон

 

Свечано прослављена Педесетница у Мудраковцу

IMG_20180527_083609

Празник је опет и опет је славље, и многодетна и чадољубива Црква опет се мноштвом чада својих украси! Каква јој је међутим корист од њеног чадољубља, када она жељена лица своје деце види само празником а не и у друго време? Ово је као када би имао неку лепу хаљину, али не би смео да је свакога дана носиш, јер по речима Пророка: "њима ћеш се, света, као накитом оденути и као невеста ћеш се украсити" (Ис. 49, 18). Народ који у Цркву долази одећа је њена. Као што је нека честита и племенита жена много лепша и привлачнија када се од главе до пете украси хаљином, тако се данас и Црква приказује много велелепнијом, јер се заогрнула мноштвом ваших личности, и тако вас има као дугу хаљину, да се ни један део тела њезиног не види наг, као што се протеклих дана могао видети...

Свети Јован Златоусти, Беседа на Педесетницу

 

Празник Силаска Св. Духа на апостоле, 27. маја 2018.године, прослављен је свечано у мудраковачкој цркви Св. Тројице.

Чадољубива Црква опет се мноштвом чада својих украси! ... Мноштво народа учествовало је у торжественој прослави празнка, који је уједно и храмовна слава. Свету Литургију служио је  старешина храма, протојереј Иван Цветковић, парох II мудраковачки, уз саслуживање протојереја-ставрофора Живка Којића, протојереја Мирослава Николића, парох I мудраковачког, и ђакона Драгана Мијајловића. Отац Иван Цветковић надахнуто је беседио о празнику и изразио своју радост што се на овај празник народ окупља у овако великом броју. Указао је да сваке недеље верни требају да учествују у Литургији, јер тиме испуњавају своју службу у Цркви, показују љубав према Богу и жељу да вечно постоје у Царству Божјем. Позивајући се на беседу Св. Јована Златоустог, пожелео је да Црква буде испуњена и ,,украшена лепом хаљином''  сваке недеље, а не само на велике празнике.

Након Свете Литургије, уследила је литија око цркве и ломљење славског колача. Славски колачар био је господин Сава Недељковић, из Мудраковца, који је са својом породицом припремио славски ручак и богато послужење за сав окупљени народ. За следећу годину колачарство је преузео господин Дејан Агатоновић.

Сања Николић, вероучитељица

Владика Давид на Задушнице служио Свету Литургију на Старом гробљу у Крушевцу

DSC_0037

У суботу, 26. маја 2018. године, на Духовске задушнице, Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију на Старом гробљу у Крушевцу, а уз саслужење Архиејерејског намесника крушевачког протојереја-ставрофора Будимира Којића, јеромонаха Сергија (Радивојевића), протојереја-ставрофора у пензији Љубивоја Радовића, протојереја-ставрофора у пензији Слободана Пешића, старешине цркве Лазарице презвитера Жељка Марковића и протођакона Андрије Јелића. По Светој Литургији одслужен је парастос за све упокојене православне хришћане.

"Са светима упокој Христе, душу слуге Твоje, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни."

Ученици ОШ „Васа Пелагић“ из Падежа учествовали на литургијском сабрању у цркви Покрова Пресвете Богородице

20180524_101022

На празник светих Кирила и Методија, у четвртак 24. маја 2018. године, ученици ОШ ,,Васа Пелагић" из Падежа су са својим вероучитељем и учитељицом Маријом Рутић присуствовали на Светој Литургији у цркви Покрова Пресвете Богородице.

Свету Литургију су служили старешина овог храма протојереј-ставрофор Милорад Пршић и свештеник у пензији протојереј-ставрофор Драгољуб Павловић.

Деца су заједно са својим наставницима појала, а такође су се и причестили Светим Божијим Даровима. Након Свете Литургије је одржана традиционална литија до сеоског записа у спомен попразнства Вазнесења Господњег или у народу познатог као Мали Спасовдан.

 

вероучитељ Никола Ракић

Сахрањен прота Раде Миловановић на Новом гробљу у Крушевцу

DSC_9973

Дана 21. маја 2018. године, у раним јутарњим часовима, после примања Свете Тајне Причешћа,  уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Раде Миловановић из Крушевца.

Прота Раде рођен је 1. 12. 1948. године у селу Мало Гркљане, општина Крушевац, од оца Радивоја и мајке Драгице. Основну школу завршио је у Великим Купцима а Богословију у Призрену, 1969. године. Студирао је на Теолошком и Филозофском факултету у Београду. У чин ђакона рукоположен је 26. 2. 1978. године, а после два дана у чин свештеника. На мачковачко-глободерску парохију, са службом у цркви посвећеној Преподобној матери Параскеви – Светој Петки, постављен је 13. 3. 1978, где остаје до 1996. године. Овде је са верним народом подигао парохијски дом, потом је реконструисана звонара, замењен кров цркве, извршена електрификација, уведен телефон, уређена порта. Причао је прота да то тада и није било тако једноставно, и навео сведочанство из крушевачког недељника Победа (број 1714 од 18. 2. 1983. године), у којем новинар, констатујући запажену активност свештенства, пита: „где су омладинске и партијске организације? и да ли је у Мачковцу само млад и активан поп, који зна шта жели да постигне, допринео да деца науче верске песме...“ Треба се подсетити да је свештенство поратних година наилазило на разне тешкоће у обављању своје службе, што се и на овом примеру види. Челни људи села помно су пратили сваки његов корак, учитељи кажњавали децу која би учетвовала на црквеним службама. Но, млади свештеник је знао шта и како да постигне. Укључио се у живот младих, чак и у њихове спортске активности, само да их за веру придобије. У то време је некако дошло и до мало попуштања у ригидном ставу према цркви, те је све пошло нормалним током.  За труд на овој парохији одликован је чином протојереја 8. 8. 1991. године од стране Епископа нишког Господина Иринеја.

За пароха 10. крушевачке парохије при цркви Лазарици  прота Раде постављен је 25. 11. 1996. године, што је сматрао круном свога свештеничког рада. Са братством учествовао је у свим радовима у гадњи парохијског дома, уређењу црквене порте, прилазних стаза, осветљења...

После добијене дозволе за градњу цркве Васкрсења Господњег на Новом крушевачком гробљу, постављен је за старешину и уложио велики труд у изградњи ове прелепе цркве, коју је пројектовао Предраг Вертовшек а прота Раде са народом довео до садашњег изгледа. Градња је трајала од 2000. до 2006. године, када је и освештана на други дан Васкрса. Протине груди тада је украсио напрсни крст, који му је надлежни епископ, Господин Иринеј тада уручио. О сваком детаљу је водио рачуна, да буде достојног изгледа и најбољег квалитета, блиставо и чисто – црквено.

Својој цркви служио је верно, одано, предано све до пензионисања, 2014. године.

После краће тешке болести упокојио се 21. маја 2018. године и сахрањен на дан своје крсне славе, пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, на Новом крушевачком гробљу. Заупокојену Литуригију и опело извршио је Епископ крушевачки Господин Давид са великим бројем свештеникâ. Од проте се опростио његов дугогодишњи сабрат протојереј-ставрофор Љубивоје Радовић, који је истакао неке битне особине проте Радета као свештеника: чистоту богослужења, буквално "са страхом Божјим", домаћинско старање о цркви, као о својој кући, углед у народу. О томе посведочило је и присуство великог броја бивших парохијана проте Радета, који су са свештенством  испратили свог поштованог свештеника до места починка до Васкрсења мртвих.

Љубица Петковић