Месечна архива: септембар 2018

У Крушевцу одржан IV међународни филмски фестивал „Снажни духом“

1

Како је Крушевац  за четири дана трајања Фестивала православног филма постао јединствено место на свету на којем је отворен дијалог не само између аутора филмских остварења и публике, већ и онај важнији, на унутрашњем плану. Тема дубоко сакрална: На којој тачки се сусрећу човек и Бог?

Не, свет се није одрекао Бога

Фестивал православног филма који се традиционално, четврту годину заредом, одржан у Крушевцу, учинио је, чини се, више по питању недоумица савременог човека него ли што је то пошло за руком свеукупној филмској понуди у овој 2018. години. За четири дана трајања фестивала, филмови из Украјине, Белорусије, Русије, Казахстана, САД, Енглеске, Аустралије, Републике Српске и Србије без обзира  на изабрану тему и форму, кандидовали су велику тему: Да ли су и у којој мери у криву они који су поверовали да се се може живети само од хлеба? На плану унутрашње комуникације отворен је озбиљан дијалог. 

Стављајући личност у први план, филмови приказани на овом фестивалу захтевали су од својих јунака, а посредно и од публике да се загледедају у суштину бивствовања и изаберу пут између борбе и посрнућа, делатног милосрђа и нихилизма, живота и смрти. Изазов за савременог неверујућег човека, потврда исправности својих начела за оне који никада нису одустали од хришћанских порука. Играни и документарни филмови имали су заједничку пропозицију: одгонетање смисла снаге духа и промишљање о томе када почиње посрнуће човека. У појединим  играним филмовима обрађене су библијске теме, али и у онима у којима нису, драме људског живота попримале су библијске размере захтевајући од јунака да усмере поглед ка небу. Живи  су морали да одговоре на питање шта је живот.  Нека од остварења из корпуса документарних филмова своје јунаке стваљали су у историјску раван, у ковитлац догађаја који су имали довољно снаге, попут октобарске револуције која ће сахранити последњу православну монархију,  да промене свет. Неки су пак, попут француског филма о Косову својеврсно сведочанство о страдању једног народа чија драма је како је то Андрић рекао почела на Косову пољу. Неки, пак, су суочавали човека са природом и захтевали од њега да пронађе и кроз њу спозна смисао.

Изазов и тежак задатак за чланове жирија који су морали да направе избор и прогласе најбоље. Након марљивог рада и вишедневног већања проглашени су и победници којима су у здању Крушевачког музеја уручене награде, диптиси наших светиеља.  Диптихом са иконом Светог Саве гласовима публике награђен је филм "Са подножја брда", у режији Јане Пољаруш, Тамаре Цоцорије и Константина Кутеева. Исти филм жири је оценио као најбољи у категорији играног филма те је Тамара Цуцорија у Русију понела још један,  диптих са иконом св. Николаја Чудотворца. За најбољи документарни филм проглашено је француско остварење редитеља Арно Гујона " Косово: хришћанство у опасности“ које је овенчано наградом, диптихом са иконом Василија Острошког. Гран при Фестивала припао је филмском остварењу " Сведоци љубави" редитељке Наталије Гугујеве, Рускиње награђен диптихом са иконом Светог Кнеза  Лазара.

Град Крушевац и Културни центар доделили су и Захвалнице украјинском ТВ каналу " Интер" и режисерима филма "Бомбе од којих је плануо свет", Ани Безљуднаји и Антону Никитину. Захвалницу је доделила и Међуокружна организација слепих и то режисеру Владимиру Тјуљкину за филм "13 километара".

Након четири дана трајања фестивала који се одржао под покровитељством Града Крушевца а у организацији Епархије крушевачке, "Вифсаида"  и Културног центра, гледаоци, учесници и жири окупљени у некадашњој престоници Србије могли су да закључе једно:  исте духовне вредности, византијска естетика и јединствен цивилизацијски, вредносни модел православних народа непроменљива је кроз векове константа без обзира на националне варијетете. Како другачије разумети образложење које је за најбољи документарни филм срочила и на српском прочитала Рускиња која о Косову, успоставиће се, не зна ништа мање од  Срба који  памте како је један Милан Ковачевић сахранио сина погинулог у Балканским ратовима: „Реци Лазару да смо осветили Косово“.  Значај нашег Косова разумеју православни народи, у истој мери у којој несрећа не зна за националност како је одушевљење публике објаснила ауторка награђеног филма који приказује животни пут руског параолимпијца. Као мало сведочанство и потврду реченог, у наставку ћемо пренети и цело образложење Олге Поповe Пле из Русије.

„Часни оци, поштовани гости и драги пријатељи,
Нећу дужити са мојим импресијама овим местом и људима какве само у овој земљи, нама толико блиској, може срести један Рус, једна Рускиња. Мислим да сама чињеница да се овај фестивал одржава са таквим успехом говори више и речитије од мојих утисака. Прећи ћу на важнији део који многи са великим очекивањем прижељкују да чују. То је име победника у конкуренцији за најбољи документарни филм приказан на овом фестивалу. Избор је био велики, задатак пред нама нимало лак. Ипак нешто је морало превагнути. Наш фаворит, победник, најбољи документарни филм који смо одабрали је француско остварење Арно Гујона. Мислим да није потребно посебно представљати овог човека. Прича о њему, његовој неуморној и марљивој мисији, његовој назарећанској посвећености српским страдалницима која га је са једног краја Француске одвела на српско Косово и тамо га оставила да сведочи, суживоти и помаже, позната је и изван Србије.
Нешто мање познат је детаљ да је Арно видео у Грацаници баш оно сто су духовним видом гледали Срби расути по васељени, пре и после Балканских ратова, кроз векове, поразе, победе и сеобе. Видео је у фрескама ,биће, ковитлац векова, матицу постојања, код, уточисте, колевку, пређу... Тамо је, биће, препознао и примио православље. И од када су звона звонила на цркви Нотр Дам у Паризу у част витешке борбе одигране  28. јуна 1389. до сада, глас о косовском, куликовом пољу носио се и преноси по свету. Сада га преноси Гујон. Отуда, због његове мисије, његовог чвања српског зрна  соли, због несебичности ипроношења гласа о малом али несаломивом народу чија је света земља испод земље са моштима њихових краљева, ова награда иде Арноу Гујону. Честитам.

Образложење вредно пажње. Фестивал православног филма је завршен, али теме које покренуо извесно је да ће наставити свој живот у сваком од нас. До следећег фестивала.

Догодине у Крушевцу!

Наташа Јовановић

 

Света архијерејска Литургија на Крстовдан у Саборној цркви у Крушевцу

27.09.2018 Saborna crkva (25)

На  празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, у четвртак 27. септембра 2018. године, Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету Литургију у Саборној цркви у Крушевцу, а уз саслужење братије ове свете цркве и благочествог верног народа града Крушевца.

Посета Владике Давида Епархији далматинској (ФОТО-ГАЛЕРИЈА)

23.09.2018 Split (17)

Освећење цркве светих Јоакима и Ане у Јабланици

DSC_0071

У суботу, 22. септембра 2018. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида, новоизграђени храм светих Јоакима и Ане у селу Јабланица осветио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније. Владици Арсенију су на служби салуживали: Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофо Будимир Којић,  секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац, старешина Саборне цркве у Крушевцу протојереј-ставрофора Ђорђе Милојковић, игуман наупарски архимандрит Дамаскин, протојереји Ненад Радосављевић, Верољуб Благојевић и Братислав Вукићевић, јереји Стефан Поповић и Александар Димитријевић, протођакон Андрија Јелић и јерођакон Нектарије (Ђурић).

 За певницом је појао хор Цркве Лазарице.
 
 У склопу свете Литургије освећена је новоизграђена звонара и парохијски дом и пререзан славски колач.
 
 Литургијско славље је настављено у трепезарији за Трпезом љубави, коју је припремио колачар господин Дејан Анђелковић са породицом. 
 
протојереј Мирослав Гајић

Путовање братства и хора цркве Лазарице у Чешку

1015

С благословом нашега Епископа господина Давида, путовали смо ових дана у посету Прагу, а на позив оца Срђана Јаблановића, нашег пријатеља који служи у Прагу у Руској цркви на Олшанском гробљу. Заједно смо служили свету Литургију на којој је наш хор певао, а потом је био уприличен концерт нашег хора за верни народ који беше дошао на свету службу. Потом смо у пратњи наших домаћина обишли Праг уживајући у шетњи старим делом око катедрале светога Вида, зашитника града, а на чији дан је управо био бој на Косову. Сетили смо св. Људмиле и св. Вацлава, али и свете браће Кирила и Методија који су управо овде донели прву писану словенску реч на позив св. кнеза Растислава Моравског.

Сутрадан смо се упутили да се поклонимо моштима светих мученикâ српских у Јиндрихивицама, који су ту оставили своје кости као логораши из првог светског рата. Отпојавши им вјечну памјат сви смо осетили сву муку тамновања, али и радост Васкрсења којега не бива без смрти. Обишли смо и чувену бању Карлове Вари и шетајући се купали се у септембарском сунцу.

Радосни што смо се срели са својом браћом у далекој Чешкој, понели смо лепе утиске овог нам братског народа са словенском душом и срцем а германским уређењем. Благодаримо Богу, који нас је сабрао на светој Литургији да будемо једно у Христу. Неизмерно хвала оцу Срђану и његовој домаћој цркви, и сестри Славици која је све време била уз нас.

презвитер Жељко Марковић