Месечна архива: октобар 2018

Празник Покрова Пресвете Богородице свечано прослављен у селу Гари код Крушевца

27
Овогодишњи празник Покрова Пресвете Богородице литургијски и радосно прослављен је у селу Гари, у испуњеном храму Покрова Пресвете Богородице. Светом Литургијом началствовао је парох мудраковачки протопрезвитер Иван Цветковић, уз саслужење презвитера Ненада Драгичевића, пароха другог крушевачког.
 
Овогодишњи колачар Данијел Јанковић припремио је Трпезу Љубави, а за догодишњег колачара јавила се Сузана Милосављевић са својом породицом.
 
презвитер Ненад Драгичевић

(ПУТОПИС) Посета Канарским острвима

24

Нека ми читаоци опросте ако ће моје излагање бити превише дуго, али толико утисака ми лежи на срцу да не умем то укратко да искажем. Чини ми се да сам за неколико дана видео читав један свет, за који нисам сигуран да може у пар реченица да стане. Тачније пре пар месеци добио сам позив господина Славише Јањића да посетим једно далеко острво дубоко у океану звано Тенерифе, из групе канарских острва. Иако припада Шпанији острво је ипак ближе афричком континенту него Европи. Слушао сам приче о Тенерифима и србима који тамо живе, о цркви и заједници коју покушавају да заснују, те ми је жеља била да поред личног задовољства овим путовањем, уједно, својим служењем и њима учиним макар оно мало дело, које ми је уосталом као свештенику дужност пред Господом.

Парохија на северном делу Тенерифа у граду Пуерто де ла Круз јесте плод залагања пар породица. Иако на први поглед делује као рајско место за живот ипак је сваком дошљаку тешко да стане на своје ноге па је сигурно тако било и овим србима удаљеним од своје матице. У таквим условима још теже је основати заједницу. И као што свако богоугодно дело наилази на препреке и искушења тако се и ово зидање цркве Божије показало као уградња самих себе у храм Божији, за ове србе који живе на Канарским острвима. Један од њих јесте Драган који са својом супругом Бранкицом и сином Данилом већ 18 година живи на Канарима. Три године провео је као кувар у манастиру Хиландару и управо одатле дошао је на Тенерифе носећи са собом дух Свете Горе, који и данас видим у његовим очима али и његовом дому. Други је Славиша Јањић србин из Босне који је прешао пут многих наших избеглица преко Канаде па све до Канара, човек који је оштроумношћу какву наши људи поседују успео да се снађе у свим тим световима у које га је живот водио и да поред свега тога пожели да са осталим србима сагради храм у којем би се сви они окупљали. Ту су и двојица нишлија са другог острва Гран Канариа, Миљан и Александар који се такође труде на стварању парохије на овом архипелагу. Кажу ми да су нишлије најбројније на канарима, има их чак 40. Да њихов труд има смисао видело се на Крстовдан када смо се окупили у том маленом храму који су они својим трудом уредили и прилагодили Служби Божијој. То уствари и није нека грађевина, већ простор који они изнајмљују, али је све у њему учињено личним залагањем и љубављу. Од иконостаса који је својим рукама направио отац Михаел, шпанац православне вере са Мајорке, преко икона штампаних на платну до свода који је брат Славиша правио својим рукама. Све је учињено уз помоћ љубави, маште довитљивости, у свету који не познаје оно што, ови ентузијасти Христа ради, желе да учине.

Тек када је служба почела и народ кренуо да пристиже увидео сам одакле уствари та жеља настаје. Ту су поред Славише и његове супруге Дејане поменути Драган и Бранкица, Милан пореклом из Војводине. Трудница Марија са мужем Аргентинцем који жели да се крсти заједно са својим дететом. Елица и Тодор из Бугарске. Драгана и њен муж који потиче од староседелаца острва из народа Гуанчи, млади Рус Јоан који жели да постане свештеник са сестрицом Матроном, и још многи други. Жеља да имају духовника видела се у сваком питању које су мени као свештенику постављали. Од тога хоће ли бити службе у недељу, преко исповести, до тога да неко жели да се крсти.

Ипак живот пише романе, као што кажу, те сам поред тих лепих питања добио и једно мање лепо. Но и то је опет део живота јер без смрти нема ни васкрсења. У току мог боравка упокојила се једна госпођа са суседног острва Гран Канариа и породица је позвала јер су чули да је свештеник недалеко од  њих. Помало суздржани извињавали су се питајући не би ли било превише да замоле да дођем, да би се извршило опело над покојницом. Зар то није дужност свакога да помогне колико је до њега, помислио сам, и сутрадан авионом отишао пут Канарие да покојну Драгицу испратимо како доликује крштеној српкињи родом из Мокре Горе.

Када сам кренуо назад пут Србије све мисли тек тада почеле су да се слажу. Сви ти људи које сам упознао оставили су јак утисак на мене, али нарочито њихова деца мали Данило и Даниел, девојке Николина и Сара, Ели, Иван и други. Сви они део су тог шпанског друштва и српски није више њихов матерњи језик већ други језик који говоре са дозом шпанског нагласка. Ја сам за њих био странац, а мислим да су и своје родитеље помало посматрали тако.  За њих је то острво постало дом и једино што би сутрадан могло да их веже за Србију у том шпанском друштву јесте та црква коју сада граде њихови родитељи.  То ме је натерало да се замислим над судбином Срба и њихове деце којих је све више расутих по свету. Тај велики свет растворио би их као чашу слатке воде у узбурканом мору и нико за 50 година више не би могао да каже ово је Србин и српско име, ако не буду у себи имали светосавске вере, коју ми  још увек хвала Богу носимо. Дакле ако Србин нема у срцу своме Светога Саву неће бити ни њега ка Србина.  Тада сам схватио зашто се ови људи грчевито боре да заснују храм у коме ће стајати икона Светога Саве. То је једини темељ који гарантује да њихова деца и  унуци за 30 или 50 година неће бити чаша слатке воде растворена у мору великога света. Зато је моја жеља и молитва била да заиста Господ и Свети Сава, помогне ово богоугодно дело, не би ли сутрадан ти Срби са шпанским, енглеским или неким другим матерњим језиком али са светосавском вером у срцу били онај крст који ће својом силом учинити да море народа око њих постане питко исто онако како је Мојсије крстом учинио горку воду питком.

 

јереј Стефан Поповић

(АУДИО) Предавање Владике Давида у Пријепољу на тему „Пастирски лик и дело Патријарха Павла“

DSC_6940

Торжествена прослава светог краља Владислава у Милешеви

DSC_7193

Епархија милешевска и манастир Милешева торжествено су и у пуноћи прославили свог молитвеног заступника пред престолом Божијим, Светог краља Владислава, 6. и 7. октобра 2018. године. Овај дивни изданак светородне лозе Немањића ктиторска је слава Милешеве, слава Епархије, као и Радија Милешева и црквеног хора из Пријепоља.

Под неуморним крилима Белог Анђела у манастиру Милешеви  празнично бденије служили су Преосвећени Епископи крушевачки Давид и бихаћко-петровачки Сергије уз саслужење свештенослужитеља Епархије милешевске. Молитвено учешће узели су Преосвећени Епископ милешевски Атанасије, начелник Војне академије у пензији генерал Видосав Ковачевић, заменик начелника Војномедицинске академије бригадни генерал Драган Динчић, богословци Богословије Свете браће Кирила и Методија из Призрена, и верни народ.

Након бденија, Преосвећени Владика Давид одржао је у Дому културе у Пријепољу предавање на тему Пастирски лик и дело Патријарха Павла, у коме је истакао да је блажене успомене Патријарх српски Павле сав свој живот, своју епископску и патријарашку службу утемељио на Светом Писму, светоотачком предању и искуству Цркве Христове.

Сутрадан, 7. октобра, у Спасовој цркви служена је Света и божанска Литургија чији је предстојатељ био Његово Преосвештенство Епископ банатски г. Никанор. Саслуживала су Преосвећена господа Архијереји: крушевачки Давид, милешевски Атанасије, бихаћко-петровачки Сергије и диоклијски Методије, као и бројно свештенство и свештеномонаштво из епархија: Црногорско-приморске, Дабробосанске, Рашко-призренске, Бачке, Банатске, Ваљевске и Милешевске. За певницом су појали богословци из Призрена и Фоче, и хор Свети краљ Владислав.

У Светој Литургији, заједно са гостима присутним на бденију, учествовали су и представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама,  локалних самоуправа са простора Епархије милешевске, црквеног радија Источник из Епархије ваљевске, начелник Генералштаба Војске Србије у пензији генерал Љубиша Диковић. Гости су били и представници Исламске верске заједнице Србије и многи други. Верни народ из свих градова Епархије сабрао се под сводовима милешевске светиње да заблагодари Богу и Светом краљу Владиславу на свим доброчинствима.

Након прочитаног Светог јеванђеља беседио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, који је у својој беседи нагласио да не треба да дозволимо да нам празници и славе наших светих угодника, поготово угодника Божијих из рода нашег српског пролазе без сопственог преиспитивања ума и разума, савести и своје вере: – Осврнимо се на њихов живот и увидећемо како је то животна философија сачувала српски род вековима, која је сачувала наше свето православље у лику Срба Светитеља. У њиховим личним животним примерима увиђамо каква је заиста била та њихова животна борба, труд у Господу који им је даровао снагу. Неко ће то у савременом свету да каже како је то старомодно, да је дошло неко друго доба па да се сходно времену треба прилагодити. А ми кажемо на то, без обзира које је доба, деценија или миленијум, животна философија нас хришћана, поготово нас Срба, треба да се угледа на тај савршен боготражитељски пример средњовековне Србије. Поред овога, ми такође примећујемо да је данашње јеванђелско читање и тема коју оно разграђује уистину повезана са личношћу Светог краља Владислава. Ако бисмо на неки начин могли да дефинишемо тај животни пут краља Владислава, и ако бисмо могли да га опишемо са пар речи, те би речи гласиле: милост, љубав, правда и вера у Бога. Уколико боље сагледамо ту истину, ми јасно увиђамо да су то и основне хришћанске врлине којима треба да се одликује сваки човек, рекао је између осталог Преосвећени Епископ.

Са страхом Божијим, вером љубављу и смелошћу, многи су приступили Трпези Господњој, причестивши се Пречасним Телом и Крвљу Господа и Спаса нашега Исуса Христа. У току Литургије Преосвећени Владика Никанор освештао је славско жито и колач, честитавши славу домаћину Епископу Атанасију са жељом да се увек сабирамо око ћивотâ Светог краља Владислава и Светога Саве као што су то чинили и наши свети преци који веру православну сачуваше и предадоше је нама у наслеђе чисту и неокрњену. Према Владикиним речима, нарочито треба да се саберемо у Милешеви 2019. и 2020. године када ћемо прославити осам векова постојања и трајања ове светиње и показати колико смо духовно одговорни као народ према светињи каква је Милешева. Затим је домаћин славе, Преосвећени Владика Атанасије Орденом Белог Анђела Првог степена одликовао Епископе Давида, Сергија и Методија за делатну љубав према нашој Светој Цркви, а нарочито према манастиру Милешеви у оквиру обележавања осамстогодишњице постојања ове светиње, док је архијерејске грамате уручио протојерејима Браниславу Стојановићу, Станку Благојевићу, Спасоји Вујанићу и Игору Ерићу.

По одслуженој Светој Литургији, у манастирској порти одржан је културно-уметнички програм у коме су учешће узели здравичари, изворне групе, гуслари, певачи и рецитатори са простора Епархије, као и гости из Призрена и Фоче. Слово о Светом краљу Владиславу одржао је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид. Затим је Владика Атанасије уручио архијерејске грамате и благодарнице “за показану љубав и доброчињење према мајци Цркви а нарочито према манастиру Милешеви”: господину Николи Селаковићу и господину Небојши Стефановићу из Београда, господину Мићу Роговићу из Нове Вароши, господину Стеву Зрнићу из Ужица, госпођи Ради Танасковић из Прибоја, Српској православној богословији Светих Кирила и Методија из Призрена, Српској православној богословији Светог Петра дабробосанског из Фоче, генералу Видосаву Ковачевићу, начелнику Војне академије у пензији, бригадном генералу Драгану Динчићу, заменику начелника ВМА, Дому културе Пријепоље, ТВ 5 из Ужица, ТВ Форум из Пријепоља и ТВ Коран из Прибоја. који дадоше допринос у обележавању милешевског јубилеја. Епископ је уједно похвалио и све учеснике културно-уметничког програма и захвалио им се на уложеном труду и љубави, јер из године у годину својим репертоаром умножавају радост прославе Светог краља.

За трпезом љубави присутнима се још једном обратио Епископ Никанор и у свом надахнутом слову говорио о значају Светог Саве за српски народ за време почивања његових светих моштију под сводовима Спасове цркве, а нарочито након њиховог спаљивања на Врачару, јер је Бог на овом примеру хтео да покаже и да се увери колико смо и да ли смо заиста православни Срби, да ли смо хришћански народ. Епископу Атанасију, игуманији Аквилини, свештенству, монаштву и верном народу Епархије милешевске славу су честитали присутни Епископи, изасланик директора канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Бранко Борић, као и Надир еф. Дацић испред Ријасета Исламске заједнице Србије.

Овогодишња прослава Светог краља Владислава увертира је у јубиларну 2019. годину која ће бити испуњена различитим манифестацијама којима ће се на достојанствен начин прославити осамстогодишњица Милешеве. Обележавање јубилеја биће настављено и у 2020. години.

Изворник текста и аудио-записâ: Епархија милешевска

Фотографије: Епархија крушевачка

Одржано девето такмичење у лепом писању – калиграфији ,,Коморанско златно перо“

0028

У четвртак, 4. октобра 2018. године, одржано је девето такмичење у лепом писању – калиграфији ,,Коморанско златно перо“ у организацији ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха.

У порти манастира св. Николе у Коморану , поред старе школе из 1821. године , окупило се и ове године мноштво ученика, наставнка, родитеља и верног народа .

Млади калиграфи, исписивали су прелепим ћириличним словима, стихове из изузетно вредног  песничког дела српске књижевности „ Слово љубве“ Светог Стефана Лазаревића. Такмичење надарених ученика у калиграфији одржано је у просторијама школе ОШ ,,Брана Павловић“  у  Љубави. У међувремену, у просторијама старе школе, у порти манастира Св. Николе у Коморану,  одржана је креативна радионица за госте наставнике. Радионицу су одржале наставнице  Верица Соколовић и  Оливера Коларић. Ученици ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха, уприличили су и Изложбу здраве хране.

На почетку културно – уметничког програма, који је изведен у манастирској порти, све присутне поздравила је директорка ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха, Снежана Алексић. Протојереј-ставрофор Милосав Егерић, присутнима пренео је поздраве и благослов Епископа крушевачког Господина др Давида.

Овогодишњи културно-уметнички програм био је инспирисан стиховима песме „ Слово љубве“ Светог Стефана Лазаревића. Стихови о љубави, лепоти и разумевању, обликовали су се у поруку мира, коју смо чули из уста деце, ученика ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха. По завршетку програма, жири је прогласио победнике такмичења и доделио им награде.

ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха, доделила је, такође, Захвалнице Основним  школама учесницама такмичења и свим такмичарима деветог  такмичења у лепом писању – калиграфији ,,Коморанско златно перо“ .

Вероучирељица

Игуманија манастира Велућа

М. Теодора Спасојевић