ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА
Почетна - Садржај сајта - Вести
Митрополит | Епархија | Намесништва | Вести | Верска настава | Књигохранилница 1 | Књигохранилница 2 | Контакт |

Храм надсвођен историјом и вечношћу
*

Храм надсвођен историјом и вечношћу

 

Црква Светог Ђорђа – саборни храм Крушевачке епархије, Православна крушевачка епархија, Крушевац, 2022.

 

Готово деценијска темељна обнова катедралног храма васпостављене Епархије крушевачке, Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу, овенчана је објављивањем студије посвећене историји ове светиње старе српске престонице. Монографија и Хрестоматија Црква Светог Ђорђа – саборни храм Крушевачке епархије, коју је 2022. године издала Епархија крушевачка, својеврсна је ризница у чијим су оквирима сабрана сведочанства времена од ослобођења Србије од турске власти до савременог цивилизацијског тренутка.

Након уводних напомена уредника издања, протојереја Драгића Илића, читалац се сусреће са беседама двају архијереја – Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида, изговореним о Видовдану 2021. године. Преко предстојатеља наше Цркве који су нам сажитељи, бивамо пренети до архипастира прохујалих времена – епископа Никанора Ружичића, Светог Доситеја Загребачког и Светог Николаја Жичког. Значај предочених знаменитих личности за град на Расини показан је укључивањем њихових оригиналних текстова у приповедну структуру књиге. Препуштање казивачке улоге историјским личностима модел је на основу ког су уобличени и други животописи у овој књизи. Тиме се монографија о Цркви Светог Ђорђа обзнањује и као историјска читанка и као, према речима уредника, ,,циклус богословско-књижевних дела изникао из семена косовске епике” (1). Косовски завет, који се може изједначити са опредељењем за Истину свуда и у свему, окосница је несумњивог континуитета у Христу.

У Монографији је поменута постојаност посведочена вишегенерацијским исповедањем Господа, и то до мученичке крви. На читаоца потресно делује повест о проти Авраму Јовановићу, који је пострадао од Бугара 1917. године, а чији су унук и син стрељани од стране комуниста 1944. године на Багдали. Са житијима светих страдалника читалац се може упознати и у пажљиво забележеном "Мученикослову" и "Мартирском азбучнику". Насупрот страдању под негаторском силом окупатора, оцртани су домети земаљскога сјаја и славе протагониста. Наиме, прота Михаило Минић и Филип Ера, велики добротвор крушевачког Саборног храма у његовом настајању на преласку из XIX у XX век, били су обојица најугледнији људи расинског краја и народни посланици. Далекосежност њиховог утицаја доказана је тиме што је прота Михаило Минић био удостојен посете престолонаследника Александра Карађорђевића, а Филип Ера – посете краљице Наталије Обреновић, што је куриозитет који живописно сведочи о бурном превратничком времену.

Напослетку, висок степен историјске, научне поузданости Монографије (Хрестоматије) остварен је фотографијама архивске грађе – периодике и докумената који су цитирани. Жак Дерида је у тексту "Грозница архиве" (Mal d archive) нагласио да архивирати нешто значи предати га забораву, зато што након архивирања престаје обавеза за активним сећањем. Наведени став оправдан је из перспективе западног мислиоца окруженог храмовима који се незаустављиво претварају у музеје. У Лазаревом граду, међутим, није тако, већ се његово зрачење осећа, према речима владике Давида, "у димензијама историјским и заумним" (7). С обзиром на то да је жива вера у народу, жив је и Храм који је с љубављу украшаван, а живе су и речи којима је брижљиво записана традиција Храма дужа од једнога века.

У књизи о Саборној цркви пројављена је свест да је материјална обнова нераздруживо свезана са духовном што чини да, по речима протојереја-ставрофора Ђорђа Милојковића, садашњег старешине Храма Светог Ђорђа, "људска економија" бива "осмишљена Божјом икономијом" (232). Потреба за уграђивањем самога себе у Храм, исказана у Монографији (Хрестоматији), не представља искључиво допринос култури српског народа, већ има и небеску димензију. Мозаички разнолики текстови који се додирују у повести о крушевачкој Цркви Светог Ђорђа обзидавају речима приказану вечност у коју су загледани њени актери – ктитори чијим је залагањем саграђен, приложници чијим је напорима обновљен – као и потомци ради којих Храм и постоји.

 

др Софија Матић

 

 

МОНОГРАФИЈА СЕ МОЖЕ НАБАВИТИ
У ЦРКВЕНОЈ ПРОДАВНИЦИ ЦАРИЦА МИЛИЦА КАО И
У ПРОДАВНИЦИ СВЕЋА ПРИ САБОРНОМ ХРАМУ.







Контакт

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

ул. Доситејева бр. 1
37000 Крушевац, Србија

e-mail: eparhijakrusevacka@gmail.com

Контакт телефон:

037 /350 1550

Радно време:
Пон-Пет од 8 до 13 часова


Његово Високопреосвештенство
Архиепископ и Митрополит крушевачки
Господин Давид






ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА
Почетна | Контакт
≡ садржај

Храм надсвођен историјом и вечношћу
*

Храм надсвођен историјом и вечношћу

 

Црква Светог Ђорђа – саборни храм Крушевачке епархије, Православна крушевачка епархија, Крушевац, 2022.

 

Готово деценијска темељна обнова катедралног храма васпостављене Епархије крушевачке, Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу, овенчана је објављивањем студије посвећене историји ове светиње старе српске престонице. Монографија и Хрестоматија Црква Светог Ђорђа – саборни храм Крушевачке епархије, коју је 2022. године издала Епархија крушевачка, својеврсна је ризница у чијим су оквирима сабрана сведочанства времена од ослобођења Србије од турске власти до савременог цивилизацијског тренутка.

Након уводних напомена уредника издања, протојереја Драгића Илића, читалац се сусреће са беседама двају архијереја – Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида, изговореним о Видовдану 2021. године. Преко предстојатеља наше Цркве који су нам сажитељи, бивамо пренети до архипастира прохујалих времена – епископа Никанора Ружичића, Светог Доситеја Загребачког и Светог Николаја Жичког. Значај предочених знаменитих личности за град на Расини показан је укључивањем њихових оригиналних текстова у приповедну структуру књиге. Препуштање казивачке улоге историјским личностима модел је на основу ког су уобличени и други животописи у овој књизи. Тиме се монографија о Цркви Светог Ђорђа обзнањује и као историјска читанка и као, према речима уредника, ,,циклус богословско-књижевних дела изникао из семена косовске епике” (1). Косовски завет, који се може изједначити са опредељењем за Истину свуда и у свему, окосница је несумњивог континуитета у Христу.

У Монографији је поменута постојаност посведочена вишегенерацијским исповедањем Господа, и то до мученичке крви. На читаоца потресно делује повест о проти Авраму Јовановићу, који је пострадао од Бугара 1917. године, а чији су унук и син стрељани од стране комуниста 1944. године на Багдали. Са житијима светих страдалника читалац се може упознати и у пажљиво забележеном "Мученикослову" и "Мартирском азбучнику". Насупрот страдању под негаторском силом окупатора, оцртани су домети земаљскога сјаја и славе протагониста. Наиме, прота Михаило Минић и Филип Ера, велики добротвор крушевачког Саборног храма у његовом настајању на преласку из XIX у XX век, били су обојица најугледнији људи расинског краја и народни посланици. Далекосежност њиховог утицаја доказана је тиме што је прота Михаило Минић био удостојен посете престолонаследника Александра Карађорђевића, а Филип Ера – посете краљице Наталије Обреновић, што је куриозитет који живописно сведочи о бурном превратничком времену.

Напослетку, висок степен историјске, научне поузданости Монографије (Хрестоматије) остварен је фотографијама архивске грађе – периодике и докумената који су цитирани. Жак Дерида је у тексту "Грозница архиве" (Mal d archive) нагласио да архивирати нешто значи предати га забораву, зато што након архивирања престаје обавеза за активним сећањем. Наведени став оправдан је из перспективе западног мислиоца окруженог храмовима који се незаустављиво претварају у музеје. У Лазаревом граду, међутим, није тако, већ се његово зрачење осећа, према речима владике Давида, "у димензијама историјским и заумним" (7). С обзиром на то да је жива вера у народу, жив је и Храм који је с љубављу украшаван, а живе су и речи којима је брижљиво записана традиција Храма дужа од једнога века.

У књизи о Саборној цркви пројављена је свест да је материјална обнова нераздруживо свезана са духовном што чини да, по речима протојереја-ставрофора Ђорђа Милојковића, садашњег старешине Храма Светог Ђорђа, "људска економија" бива "осмишљена Божјом икономијом" (232). Потреба за уграђивањем самога себе у Храм, исказана у Монографији (Хрестоматији), не представља искључиво допринос култури српског народа, већ има и небеску димензију. Мозаички разнолики текстови који се додирују у повести о крушевачкој Цркви Светог Ђорђа обзидавају речима приказану вечност у коју су загледани њени актери – ктитори чијим је залагањем саграђен, приложници чијим је напорима обновљен – као и потомци ради којих Храм и постоји.

 

др Софија Матић

 

 

МОНОГРАФИЈА СЕ МОЖЕ НАБАВИТИ
У ЦРКВЕНОЈ ПРОДАВНИЦИ ЦАРИЦА МИЛИЦА КАО И
У ПРОДАВНИЦИ СВЕЋА ПРИ САБОРНОМ ХРАМУ.








Литургијска радост на дан прославе блажене Ксеније у Мудраковцу

Подсетник 1 Рапсодија у сивом

Подсетник

Прослава Светог Атанасија Великог у Дедини

Свечано прослављен празник Светог Саве у Мудраковцу

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН САВИНДАН У ЋИЋЕВЦУ

Из архиве епископа

Владика Давид богослужио у Покровској цркви на Расини у Крушевцу

Његово Високопреосвештенство
Архиепископ и Митрополит крушевачки
Господин Давид







Контакт

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

ул. Доситејева бр. 1
37000 Крушевац, Србија

e-mail: eparhijakrusevacka@gmail.com

Контакт телефон:

037 /350 1550

Радно време:
Пон-Пет од 8 до 13 часова