О (не)одступању од својих замисли
Jерес од стране eкс-катедре
Православни хришћани се не могу молити у Цркви за душе римокатолика. Зашто? Зато што су они јеретици! Њихова јерархија је и по питању догме о стварању човека релативизовала, па и у сумњу ад хок довела капитални библијски исказ о стварању човека. Односно, ставом да се Библија не може читати дословно. Изречено устима неких папиних коментатора „Bio je to znak da je gerilski rat oko evolucionizma u Vatikanu okončan. Petodnevna konferencija Biološka evolucija: činjenice i teorije bila je nova potvrda da Sveta Stolica prihvaća Darwinovo učenje.“ (Homage Crkve ocu teorije evolucije, Piše Jutarnji. hr, 15 ožujak 2009, 17:15).
Наслоњачи
На кога се рецимо папа Бенедикт XVI наслањао по питању ове своје, а пре тога црквене ствари у вези са читањем Библије?! Наслањао се наравно, на Свету Столицу, и тамо на Папу Војтилу, који је 1996. године ад хок признао теорију еволуције као општеприхваћено природно-научно учење. Пре њега опет, морао се наслонити на Папу Пиа XII, који је 1950. године ад хок оценио да је еволуција исправан приступ наставку (настанку? – н. п.) људи.
Несуђени глумац
Прекретница у односу Римокатоличке цркве према Дарвину била је 1996. година. Тада је исусовац George Coyne, вишегодишњи управник Ватиканског опсерваторијума који је словио као неформални научни саветник Јована Павла II, био и организатор конференције “Молекуларна и еволуцијска биологија: проблематика настанка и развоја живота“. На тој је конференцији папа Јован Павле II дакле био притешњен да призна Дарвинову теорију као општеприхваћену природно-научну теорију.
Пометња
До пометње у односу Ватикана према теорији еволуције дошло је у јулу 2005. године када је бечки кардинал Cristoph Schonborn, иначе ученик и блиски сарадник папе Бенедикта XVI, објавио чланак у Њујорк Тајмсу у коме је нагласио да су неодарвинистичке теорије еволуције неспојиве с католичким учењем. Бечки кардинал је у свом чланку такође дао имплицитну подршку учењу теорије интелигентног дизајна у америчким школама.
Отпораш
Schonborn-ова подршка креационистима није разбеснела само научнике него и део римокатоличкога клера који га је јавно критиковао. Најжешћу јавну критику Schonborn-у је упутио патер George Coyne чији став на придумку да неодарвинизам даје најбоље објашњење постанка и развоја живог света на Земљи дели велики број римокатоличких научника. Убрзо након јавног дуела са Schonborn-ом Исусовац Coyne је умировљен због свога гласног еволуционизма сада и на прикуску; дакле макнут је с позиције управника Ватиканског опсерваторијума у Кастел Гандолфу, који је водио 28 година на пригљатку.
Крај рата
Но када је монсињор Gianfranco Ravasi у јесен 2008. године најавио да ће се Света Столица придружити обележавању Дарвинове године организацијом научне конференције, а папа Бенедикт XVI истовремено говорио против дословног читања Библије, био је то знак, понављамо, окончања герилског рата око еволуционизма у Ватикану.
А дубока иницијација у ово замешатељство и ову пошаст?!
Врх леденог брега, али и његова основа јесте Енциклика Humani generis папе Пија XII из 1950. године. Она је заправо тај извор нове христолошке јереси 20. и 21. века. Њоме се допушта планетарна расправа и смушченије о пореклу људског тела из већ постојеће живе твари. Из ове Енциклике непрестано еманира прелест да људско тело има своје порекло у оживљеној материји која је пре њега егзистирала; тј. да је тело настало у еволуцијском процесу, а да је духовна душа настала непосредним Божјим стваралачким чином.
Други Ватикански Концил, у својој пастирској конституцији о Цркви у савременом свету Gaudium et spes истиче да профане и верске реалности имају свој извор у истоме Богу.
Други римски папа који је хтео да остави догматскога трага и у стварима односа стварања и еволуције био је Јован Павле Други. Он је заступао став да еволуција претпоставља стварање, а да се стварање у светлу еволуције приказује као временски продужено догађање или процес-као creatio continua. И док је папа Пио XII сматрао науку еволуционизма озбиљном хипотезом коју треба поближе истражити, Јован Павле Други је сматрао да нова сазнања дају повода да у теорији еволуције видимо више од хипотезе.
Када је реч о човеку, овај папа подсећа и на записано у енциклици Humani generis: да људско тело има своје порекло у оживљеној материји која је пре њега постојала; тј. да је тело настало у еволуцијском процесу, а духовна душа непосредним Божјим стваралачким чином. Зато се за човека може рећи да је утеловљени дух, дух у материји.
Папа Benedikt XVI, још као кардинал, али и као папа, износио је своје ставове о питањима односа вере у Божје стварање и теорије еволуције. Његове су речи да нам хришћанска слика света казује да је свет у својим појединостима настао у веома замршеном еволутивном процесу, но да он у својој сржи ипак произлази из Логоса. In principio erat verbum – у почетку ствари стоји стваралачка моћ разума.
И овај папа је уоквирио своју техназму тако „да се Власи не досете“; ако ли се и досете, да је лакше прогутају.
(в.: Tomislav Vuković, Intervju: Dr Ivan Kešina, Bog stvara evolucijom, Split, Novembar 24. 2016, Glas Koncila 20 (2978), 20. 5. 2012.
Дарвинов удес
Дарвинов закључак да је човек последњи у дугом низу животиња од којих се раздвојио путем природне селекције (Порекло врста, новембар 1859.) створио је трајни удес себи самом, и свим својим следбеницима, те тако и многима у Римокатоличкој Цркви. Да ли слично мислећима и у Православној Цркви?!
Одступници од Православља
На Дарвиново дрво познања добра и зла „плаузибилно“ су се наслонили Христо Јанарас и митрополит Јован Зизјулас, те други митрополити: Николаос Папаниколау и Калистос Вер, па јато епигона... и опет сви њихови понављачи и папагаји, придошлице све до овога часа...).
Њима пак говори Господ преко пророка Малахије: Зар није он (Господ) створио једно биће с телом и духом у њему? (2, 15).
1/19. јануар л. Г. 2023. У Крушевцу
Епископ крушевачки Давид
ПРОЧИТАЈ | ![]() |
![]() |
Контакт![]() ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА ул. Доситејева бр. 1 37000 Крушевац, Србија e-mail: eparhijakrusevacka@gmail.com Контакт телефон: 037 /350 1550 Радно време: Пон-Пет од 8 до 13 часова |
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит крушевачки Господин Давид ![]() |
![]() ![]() |
О (не)одступању од својих замисли
Jерес од стране eкс-катедре
Православни хришћани се не могу молити у Цркви за душе римокатолика. Зашто? Зато што су они јеретици! Њихова јерархија је и по питању догме о стварању човека релативизовала, па и у сумњу ад хок довела капитални библијски исказ о стварању човека. Односно, ставом да се Библија не може читати дословно. Изречено устима неких папиних коментатора „Bio je to znak da je gerilski rat oko evolucionizma u Vatikanu okončan. Petodnevna konferencija Biološka evolucija: činjenice i teorije bila je nova potvrda da Sveta Stolica prihvaća Darwinovo učenje.“ (Homage Crkve ocu teorije evolucije, Piše Jutarnji. hr, 15 ožujak 2009, 17:15).
Наслоњачи
На кога се рецимо папа Бенедикт XVI наслањао по питању ове своје, а пре тога црквене ствари у вези са читањем Библије?! Наслањао се наравно, на Свету Столицу, и тамо на Папу Војтилу, који је 1996. године ад хок признао теорију еволуције као општеприхваћено природно-научно учење. Пре њега опет, морао се наслонити на Папу Пиа XII, који је 1950. године ад хок оценио да је еволуција исправан приступ наставку (настанку? – н. п.) људи.
Несуђени глумац
Прекретница у односу Римокатоличке цркве према Дарвину била је 1996. година. Тада је исусовац George Coyne, вишегодишњи управник Ватиканског опсерваторијума који је словио као неформални научни саветник Јована Павла II, био и организатор конференције “Молекуларна и еволуцијска биологија: проблематика настанка и развоја живота“. На тој је конференцији папа Јован Павле II дакле био притешњен да призна Дарвинову теорију као општеприхваћену природно-научну теорију.
Пометња
До пометње у односу Ватикана према теорији еволуције дошло је у јулу 2005. године када је бечки кардинал Cristoph Schonborn, иначе ученик и блиски сарадник папе Бенедикта XVI, објавио чланак у Њујорк Тајмсу у коме је нагласио да су неодарвинистичке теорије еволуције неспојиве с католичким учењем. Бечки кардинал је у свом чланку такође дао имплицитну подршку учењу теорије интелигентног дизајна у америчким школама.
Отпораш
Schonborn-ова подршка креационистима није разбеснела само научнике него и део римокатоличкога клера који га је јавно критиковао. Најжешћу јавну критику Schonborn-у је упутио патер George Coyne чији став на придумку да неодарвинизам даје најбоље објашњење постанка и развоја живог света на Земљи дели велики број римокатоличких научника. Убрзо након јавног дуела са Schonborn-ом Исусовац Coyne је умировљен због свога гласног еволуционизма сада и на прикуску; дакле макнут је с позиције управника Ватиканског опсерваторијума у Кастел Гандолфу, који је водио 28 година на пригљатку.
Крај рата
Но када је монсињор Gianfranco Ravasi у јесен 2008. године најавио да ће се Света Столица придружити обележавању Дарвинове године организацијом научне конференције, а папа Бенедикт XVI истовремено говорио против дословног читања Библије, био је то знак, понављамо, окончања герилског рата око еволуционизма у Ватикану.
А дубока иницијација у ово замешатељство и ову пошаст?!
Врх леденог брега, али и његова основа јесте Енциклика Humani generis папе Пија XII из 1950. године. Она је заправо тај извор нове христолошке јереси 20. и 21. века. Њоме се допушта планетарна расправа и смушченије о пореклу људског тела из већ постојеће живе твари. Из ове Енциклике непрестано еманира прелест да људско тело има своје порекло у оживљеној материји која је пре њега егзистирала; тј. да је тело настало у еволуцијском процесу, а да је духовна душа настала непосредним Божјим стваралачким чином.
Други Ватикански Концил, у својој пастирској конституцији о Цркви у савременом свету Gaudium et spes истиче да профане и верске реалности имају свој извор у истоме Богу.
Други римски папа који је хтео да остави догматскога трага и у стварима односа стварања и еволуције био је Јован Павле Други. Он је заступао став да еволуција претпоставља стварање, а да се стварање у светлу еволуције приказује као временски продужено догађање или процес-као creatio continua. И док је папа Пио XII сматрао науку еволуционизма озбиљном хипотезом коју треба поближе истражити, Јован Павле Други је сматрао да нова сазнања дају повода да у теорији еволуције видимо више од хипотезе.
Када је реч о човеку, овај папа подсећа и на записано у енциклици Humani generis: да људско тело има своје порекло у оживљеној материји која је пре њега постојала; тј. да је тело настало у еволуцијском процесу, а духовна душа непосредним Божјим стваралачким чином. Зато се за човека може рећи да је утеловљени дух, дух у материји.
Папа Benedikt XVI, још као кардинал, али и као папа, износио је своје ставове о питањима односа вере у Божје стварање и теорије еволуције. Његове су речи да нам хришћанска слика света казује да је свет у својим појединостима настао у веома замршеном еволутивном процесу, но да он у својој сржи ипак произлази из Логоса. In principio erat verbum – у почетку ствари стоји стваралачка моћ разума.
И овај папа је уоквирио своју техназму тако „да се Власи не досете“; ако ли се и досете, да је лакше прогутају.
(в.: Tomislav Vuković, Intervju: Dr Ivan Kešina, Bog stvara evolucijom, Split, Novembar 24. 2016, Glas Koncila 20 (2978), 20. 5. 2012.
Дарвинов удес
Дарвинов закључак да је човек последњи у дугом низу животиња од којих се раздвојио путем природне селекције (Порекло врста, новембар 1859.) створио је трајни удес себи самом, и свим својим следбеницима, те тако и многима у Римокатоличкој Цркви. Да ли слично мислећима и у Православној Цркви?!
Одступници од Православља
На Дарвиново дрво познања добра и зла „плаузибилно“ су се наслонили Христо Јанарас и митрополит Јован Зизјулас, те други митрополити: Николаос Папаниколау и Калистос Вер, па јато епигона... и опет сви њихови понављачи и папагаји, придошлице све до овога часа...).
Њима пак говори Господ преко пророка Малахије: Зар није он (Господ) створио једно биће с телом и духом у њему? (2, 15).
1/19. јануар л. Г. 2023. У Крушевцу
Епископ крушевачки Давид
ПРОЧИТАЈ | ![]() |