ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА
Почетна - Садржај сајта - Вести
Митрополит | Епархија | Намесништва | Вести | Верска настава | Књигохранилница 1 | Књигохранилница 2 | Контакт |

Поклоничко путовање хора „Свети кнез Лазар“ на Крф
*


Милошћу Божијом и са благословом нашег Архиепоскопа и Митрополита Давида, прве седмице октобра лета Господњег 2024. године ходочастили су на острво Крф хористи хора цркве Лазарице „Свети кнез Лазар“ на челу са диригентом, протиницом Ружицом Вешковац, а уз духовно вођство свештеника поменуте цркве: старешине оца Жељка Марковића и оца Милана Тодосијевића, као и јеромонаха оца Сергија Радивојевића, а све у изванредној организацији брата Душана Поповића.
Острво Крф или „зелено острво“ како га Грци зову, или „острво спаса“ како су га Срби у своје време назвали, су населили Коринћани седам векова пре Христа. Од тада, није било веће силе која нија желела да ово раскошно, бујно острво буде њено. Римљани су господарили острвом готово шест векова, до пада Римског царства, затим је припадало Византијском царству, највећим делом своје историје, а онда Венецији (четири века), Французима, па Енглезима и најзад 1864. године бива уједињено са Грчком заједно са осталим Јонским острвима.
Посетили смо главни град Крф и сведочили складу венецијанске архитектуре са примесама француске и енглеске културе из којих, ипак, до данас провејава дух Византије. Два пута у току посете острву ишли смо да се поклонимо светом Спиридону, да му целивамо ноге и шапнемо шта нам је на души. По благослову локалног свештенства, појали смо у барокној цркви светог Спиридона прослављајући Творца и оног који му је угодио. Да смо се само свецу поклонили, доста је. Но, то је био само почетак.
Следећег дана, упутили смо се на оближње острвце Видо. Када су се 1916. године више од 150 000 цивила и српских војника након повлачења преко Албаније искрцали на Крф, они који су били витално најугроженији, пребачени су на Видо. Дневно је овде умирало по неколико стотона њих. Најпре су били сахрањивани у плитким каменим гробницама, а затим су полагани у дубине Јонског мора. На овом светом месту оци су одржали парастос онима који, како то обично бива, нису ни слутили колико су велики и колику су жртву за нас поднели. Хор је одговарао. Дирљиво. Тужно. И Васкрсно. Острво је накада било пусто, каменито и пуно змија. Сада је читаво обрасло боровима и мирише – на бор или душе мученика, Бог зна. Обишли смо и спомен костурницу на самом острву и немо, са сузама у очима и поносом у грудима, ишчитавали имена и презимена исписана ћириличним писмом на каменим плочама као да смо свако име желели да понесемо са собом и да сваком понаособ кажемо „Хвала“!
Хероина наша, Милунка Савић, каже: „Ми смо певали кад нам је било најтеже. Певали смо кад су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви... Певали смо кад смо умирали на острву Видо, певали смо кад смо гинули на Солунском фронту.“ Носећи крв наших предака, и ми смо певали. Верујте, на овом месту се „Тамо далеко“ и „Креће се лађа Француска“ другачије пева и другачије се чује. „Као што у причешћу капљица вина садржава сву величину једне вере и једног наука, тако ће ова прегршт земље садржавати у себи сву величину једне љубави за Отаџбину и љубави за слободу“, написао је Нушић.
У Српској кући на Крфу кроз музејску поставку и уз помоћ сјајног кустоса смо и визуелно осветлили овај део наше славне прошлости. Како је отац Жељко, између сталог забележио у Књизи утисака: „Нека би Српкње и данас рађале децу достојну својих предака“.
Походили смо и цркву светог Николаја и поклонили се моштима свете царице Теодоре и Герасима Кефалонијског. Посебан дан био је посвећен обиласку манастира Палеокастрица. Сувишно ће бити напоменути да смо и овде узносили Богу песме најлепше што смо знали.
Орадошћени и захвални, последње вече на Крфу провели смо, најпре уз звуке бузукија, а затим уз хармонку (јер тако је ипак лакше) - славећи живот.






Контакт

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

ул. Доситејева бр. 1
37000 Крушевац, Србија

e-mail: eparhijakrusevacka@gmail.com

Контакт телефон:

037 /350 1550

Радно време:
Пон-Пет од 8 до 13 часова


Његово Високопреосвештенство
Архиепископ и Митрополит крушевачки
Господин Давид






ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА
Почетна | Контакт
≡ садржај

Поклоничко путовање хора „Свети кнез Лазар“ на Крф
*


Милошћу Божијом и са благословом нашег Архиепоскопа и Митрополита Давида, прве седмице октобра лета Господњег 2024. године ходочастили су на острво Крф хористи хора цркве Лазарице „Свети кнез Лазар“ на челу са диригентом, протиницом Ружицом Вешковац, а уз духовно вођство свештеника поменуте цркве: старешине оца Жељка Марковића и оца Милана Тодосијевића, као и јеромонаха оца Сергија Радивојевића, а све у изванредној организацији брата Душана Поповића.
Острво Крф или „зелено острво“ како га Грци зову, или „острво спаса“ како су га Срби у своје време назвали, су населили Коринћани седам векова пре Христа. Од тада, није било веће силе која нија желела да ово раскошно, бујно острво буде њено. Римљани су господарили острвом готово шест векова, до пада Римског царства, затим је припадало Византијском царству, највећим делом своје историје, а онда Венецији (четири века), Французима, па Енглезима и најзад 1864. године бива уједињено са Грчком заједно са осталим Јонским острвима.
Посетили смо главни град Крф и сведочили складу венецијанске архитектуре са примесама француске и енглеске културе из којих, ипак, до данас провејава дух Византије. Два пута у току посете острву ишли смо да се поклонимо светом Спиридону, да му целивамо ноге и шапнемо шта нам је на души. По благослову локалног свештенства, појали смо у барокној цркви светог Спиридона прослављајући Творца и оног који му је угодио. Да смо се само свецу поклонили, доста је. Но, то је био само почетак.
Следећег дана, упутили смо се на оближње острвце Видо. Када су се 1916. године више од 150 000 цивила и српских војника након повлачења преко Албаније искрцали на Крф, они који су били витално најугроженији, пребачени су на Видо. Дневно је овде умирало по неколико стотона њих. Најпре су били сахрањивани у плитким каменим гробницама, а затим су полагани у дубине Јонског мора. На овом светом месту оци су одржали парастос онима који, како то обично бива, нису ни слутили колико су велики и колику су жртву за нас поднели. Хор је одговарао. Дирљиво. Тужно. И Васкрсно. Острво је накада било пусто, каменито и пуно змија. Сада је читаво обрасло боровима и мирише – на бор или душе мученика, Бог зна. Обишли смо и спомен костурницу на самом острву и немо, са сузама у очима и поносом у грудима, ишчитавали имена и презимена исписана ћириличним писмом на каменим плочама као да смо свако име желели да понесемо са собом и да сваком понаособ кажемо „Хвала“!
Хероина наша, Милунка Савић, каже: „Ми смо певали кад нам је било најтеже. Певали смо кад су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви... Певали смо кад смо умирали на острву Видо, певали смо кад смо гинули на Солунском фронту.“ Носећи крв наших предака, и ми смо певали. Верујте, на овом месту се „Тамо далеко“ и „Креће се лађа Француска“ другачије пева и другачије се чује. „Као што у причешћу капљица вина садржава сву величину једне вере и једног наука, тако ће ова прегршт земље садржавати у себи сву величину једне љубави за Отаџбину и љубави за слободу“, написао је Нушић.
У Српској кући на Крфу кроз музејску поставку и уз помоћ сјајног кустоса смо и визуелно осветлили овај део наше славне прошлости. Како је отац Жељко, између сталог забележио у Књизи утисака: „Нека би Српкње и данас рађале децу достојну својих предака“.
Походили смо и цркву светог Николаја и поклонили се моштима свете царице Теодоре и Герасима Кефалонијског. Посебан дан био је посвећен обиласку манастира Палеокастрица. Сувишно ће бити напоменути да смо и овде узносили Богу песме најлепше што смо знали.
Орадошћени и захвални, последње вече на Крфу провели смо, најпре уз звуке бузукија, а затим уз хармонку (јер тако је ипак лакше) - славећи живот.







Празнично Вечерње и монашење у манастиру Велућу

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МРЗЕНИЦИ

Света архијерејска Литургија у Трнавцима

Примена подкаста као иновативног наставног алата на угледном часу верске наставе

Семинар за вероучитеље Епархије крушевачке

Подсетник 1 Рапсодија у сивом

Из архиве епископа

Беседа Владике Давида по Литургији (Село Варварин-7.12.2018.)

Његово Високопреосвештенство
Архиепископ и Митрополит крушевачки
Господин Давид







Контакт

ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА КРУШЕВАЧКА

ул. Доситејева бр. 1
37000 Крушевац, Србија

e-mail: eparhijakrusevacka@gmail.com

Контакт телефон:

037 /350 1550

Радно време:
Пон-Пет од 8 до 13 часова