Наша књигохранилница

Православни поглед на женско питање (необјављени интервју владике Крушевачког Давида који је дат за новине „Глас са Цера“)

 

● Вашe Преосвештенство, зашто се женско питање наметнуло као одвојено од мушког питања када је то двоје неодвојиво, па још од питања Бога као Творца?

Женско питање, мушко питање! Хм. Данас је неко ту сигурно затајио! Наравно, прво и највише његово  величанство савремени и модерни човек, још увек као почасна глава жени, а затим и њено величанство савремена и модерна жена, итекако вредна апсолутнога поштовања.

Не би требало да се човек ни данас као глава преузноси, па да поступа као главоња, нити да жени због тога буде криво, па да данас она не убира главу. Они су и данас једно са другим да би били заједно и једно, и то једно у Христу. Баш је такво било, и такво остало Божије благоизвољење о њима; о човеку и човечици – жени.

Опширније...

 

Интервју Епископа Крушевачког Господина Давида дат крушевачком листу „Победа“ (новогодишње издање)

 

● Вaш нeпoсрeдан, дoсaдaшњи утисaк o Крушeвцу, eпaрхиjи, вeрницимa, oбзирoм дa стe сe aктивнo укључили у живoт грaдa.

Крушевац је био, и остаје царски град, све док буде било у вољи Господњој, и по промислу Господњем да он постоји, и да опстојава у свему што га у садашњости и у будућности буде сналазило. Нисмо наивни да не знамо, и да не видимо слабости људи, па и самих крушевљана. На крају крајева, то смо могли сазнати на основу долазака многих људи из Крушевца и његове околине током четирију месеци нашега присуства у овом чудесном граду, и на основу онога што су нам дивни крушевљани говорили о себи и о својим проблемима, о својим тешкоћама и слабостима. Али све су то, по нашем мишљењу и расуђивању, само садржаји њихових, и наших живота, све су то само слике о њима и о нама, но не и све оно што може исцрпети тајну људског бића, и људског постојања, сада и овде, и у епархији крушевачкој.

Опширније...

 

Интервју владике Крушевачког Господина Давида дат за крушевачку новину „Град“ (новогодишње издање)

 

● Најпре изражавамо дубоку захвалност што сте пристали да одговорите на наша питања за празнични, Божићни број "Града". Од тога бисмо и почели. На сваки Божић, медији су препуни објашњења о уношењу бадњака, о полажајницима и другим деловима обреда, о празничној трпези. Да ли је то суштина Божића?

Није његова суштина, него његови, код нас православних Срба пратећи, и неодвојиви чиниоци. Иначе, суштина Божића је испуњење пророковог обећања да ће девојка зачети, и родити сина, и да ће му бити наденуто име Емануил, што ће рећи: С нама је Бог (Исаија 7, 14), односно Исус (Лука 1, 31), и да ће он спасти народ свој од греха (Матеј 1, 21-23). Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће  му име Господ Бог престо Давида оца његова (2 Самуилова 7, 12. 12), и цароваће над домом Израиљевим вавек, и царству његову неће бити краја (Лука 1, 33). Други пророк опет, написао је за Витлејем, за земљу Јудину, да он ни по чему неће бити најмањи међу кнезовима Јудиним; него да ће, у складу са Писмом, из њега изићи од семена Давидова и из села Витлејема где беше Давид, један Вођа, Вођа који ће напасати народ Божији Израиља (Михеј 5, 2. Јован 7, 42. Матеј 2, 6).

Опширније...

 

Интервју за "ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК"


1. О детињству


а) Прва моја мисао је мисао о летовањима на Мокрој Гори и у Понору, о кретању кроз шумску флору и о страху да ћемо срести мечку која напада стоку, о манастиру Црна Река и о светом Петру Коришком који исцељује од главобоље, о мојој баби Петкани која расхлађује млеко, прави сир и кајмак и меси хлеб, о Миомиру и Драгомиру, мојој млађој браћи који пуцају од здравља.

Опширније...

 

Интервју за "ПОБЕДУ"

Ваши утисци са хиротоније и устоличења.

И једно и друго равно је нашем завету датом Свесветој Божанској Тројици - Оцу и Сину и Светом Духу - да ћемо и лично и саборно изграђивати Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. А да ће само њено изграђивање тећи на плану епархијском, и истовремено на саборном плану.


Ваше мишљење о стању и проблемима у Крушевачкој епархији.

Ради се о живом организму хришћана - хришћана учлањеним у њега благодаћу и светотајински, а који ће разоткривати своје силе и могућности у проласку кроз Сцилу и Харибду свакодневних искушења. Епархија ће се стално налазити и у сплетовима околности - околности које ће личити на судбину, а да то неће бити ни судбина као кисмет, ни неумитност ни ананги. Епархија ће пулсирати као живи благодатни организам чији живи чланови - хришћани остварују своје ипостасно начело, односно лично охристовљење, усиновљење и обожење.

Опширније...

 

Интервју за "ПЕЧАТ"

Интервју за

 

Биографија


Епископ крушевачки Давид (Перовић – крсно име Мирослав) рођен је 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска).

Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи.

Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Провео је годину дана на раду у фабрици намештаја у Сент-Етјену у Француској (1972/3).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду (1973/4), а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (периодично 1973/76).

Опширније...

 

Оглед из молитвеног богословља и химнологије са коментарима


РЕФЛЕКСИЈА О ЕКО-И-БИО-ЕТИЦИ


Оглед из молитвеног богословља и химнологије са коментарима



УВОД



Нашу пост-нуклеаристичку епоху осликаћемо химнографски; њен приказ насловљујемо са Био-зона греха, страсти и смрти и еко-зона бура, атомских језгара и огња; уводни или пропратни коментар профилисаћемо овим речима:

Кафка, велики опитник болести, болова и патњи, из којих је он и побожност црпио док је у канxама аустријске административне ђаволице живео, написао је ове редове: Живимо у времену зла. То се огледа већ у томе да ништа више не носи своје право име (...) Све плови под лажном заставом, ниједна реч не одговара истини (...) Живимо у добу запоседнутом демонима у тој мери да добра и праведна дела можемо да чинимо једино још у највећој скровитости, као да је реч о нечему незаконитом. Рат и револуција не јењавају. Напротив. Наша све хладнија осећања распирују њихов жар.

Опширније...

 

Патријарх Павле као духовни пастир

Монах Давид Перовић

 

Реч апостола Павла била је самозаповест патријарха Павла:
Да се владамо достојно Гопода, угађајући му у свему,
и да будемо плодни у сваком добром делу и да растемо у познању Бога,
јачајући сваком снагом, по сили славе Његове,
за сваку постојаност и дуготрпељивост с радошћу.
(Колошанима 1, 10–11).

 

Пролог

Духовни портрет патријарха Павла као духовнога пастира и духовног оца израња из самих његових духовних поука и мисли, изрека и духовитог плетенија словес. Пажњи слушалаца и читалаца ми га представљамо управо у светлости тих духовних поука и мисли, а које је он изговорио у периоду између 2005. и 2008. године. А изговорио их је искључиво ради руковођења свих оних хришћана и људи добре воље који су му се у том периоду обраћали као пастиру и духовном старцу. Дух његових поука и мисли, изрека и духовитог плетенија словес дух је православнога Предања: библијског и литургичког, пастирског и отачког, филокалијског и мисиолошког ... Заправо дух свих његових речи усмерен је на то да пробуди хришћанску савест, да је укрепи, разгали и назида. Коначно, у свему ономе што је патријарх Павле изговорио, преовлађују предањско благочешће и смирење, човекољубље и брига за спасењем свих људи, уздржање, скромност и трезвеноумље, те непрестано сећање на Страшни Суд, Божију правду и Царство Божије.

Опширније...

 

Реакција на текст "Отац Давид устоличен за Епископа крушевачког"

Наша реакција на текст  "Отац Давид устоличен за Епископа крушевачког", објављен у листу Политика,

понедељак 25. јули 2011. године, стр. 14

Свако реаговање је у прави час, само ако је добронамерно. Наше реаговање на извештај дописника Политике из Крушевца, уваженог господина Радета Станковића има за циљ корекцију оних речи и израза у његовом извештају о устоличењу Епископа крушевачког, који су приписани Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју, и Епископу крушевачком Давиду, а који у ствари - нису њихови! - ни Патријархови, ни Епископови! (Видети Политика, бр. 35097, понедељак 25. јули 2011. године, стр. 14).

Опширније...

 
Још чланака...