Интервју за "ПОБЕДУ"

Ваши утисци са хиротоније и устоличења.

И једно и друго равно је нашем завету датом Свесветој Божанској Тројици - Оцу и Сину и Светом Духу - да ћемо и лично и саборно изграђивати Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. А да ће само њено изграђивање тећи на плану епархијском, и истовремено на саборном плану.


Ваше мишљење о стању и проблемима у Крушевачкој епархији.

Ради се о живом организму хришћана - хришћана учлањеним у њега благодаћу и светотајински, а који ће разоткривати своје силе и могућности у проласку кроз Сцилу и Харибду свакодневних искушења. Епархија ће се стално налазити и у сплетовима околности - околности које ће личити на судбину, а да то неће бити ни судбина као кисмет, ни неумитност ни ананги. Епархија ће пулсирати као живи благодатни организам чији живи чланови - хришћани остварују своје ипостасно начело, односно лично охристовљење, усиновљење и обожење.


Црквени храмови и манастири у Епархији, и њене границе.

Мноштво је парохијских храмова: постојећих, у изградњи, и оних у плану за градњу унутар за сада деведесетак парохија, као и унутар петине намесништава. Такође је реч и о мноштву манастира. Иначе, крушевачка епархија се непосредно граничи са епархијама: нишком, браничевском, шумадијском, жичком и рашко-призренском. На школској географској карти Србије крушевачка епархија готово да не постоји, осим на простору око топонима: Крушевац, Сталаћ, Ражањ, Варварин, Ћићевац, Трстеник, Александровац, Брус... Док се тек на војној карти она може топографски реално сагледати.


О епископској служби.

Дословно и доследно епископска служба је благодатна служба надгледања или надзирања целокупног живота унутар једне епархије. Сав њен благодатни живот, чиме и сав живот Цркве, пролази кроз руке дотичног епископа. У црквеној епархији, епископ је један, заједно са многима, и први, заједно са осталима, и сви они заједно изграђују и представљају Цркву. Он је и најстарији предстојатељ литург. На Светој Литургији, и у Светим Тајнама и Чиновима епископ поприма обличје Христово, и заузима Његово место. Епископ се дакле благодаћу поистовећује са Христом. Он иконично, есхатолошко-историјски, и помоћу божанске благодати узима учешћа у свим Христовим природним службама: архијерејско-царској, пророчко-учитељској и устројитељно-управној.


Однос епископа са свештенством и верним народом.

Опет је то иконичан однос Христа и Апостола, ученика и свих око Њега који су партиципирајуће и вољно Његови, еда би са Њим стално и били, и стално са Њим сабирали. Никако расипали.

Тако се епископ са свештенством и верним народом налази у једној иконичној и реално-благодатној улози оних који чекају долазак стално долазећег Царства Божијег, и чију стварност предокушају, а у зависности од њихових благодатних врлина наде, вере и љубави, у којима се сви они заједно опет и опет, усавршавају.


О односу верника са свештенством и епископом.

О односу верника са свештенсвом и епископима имамо богатство сазнања и докумената из црквених богослужбених и канонских књига, из историје Цркве, из житија Светих, из монашке и филокалијске књижевности, из отачких Писама и Посланица.


О плановима епископа Крушевачке епархије за наредни период (краткорочни, средњорочни и дугорочни).

Планови су такви да ће се и убудуће све збивати истовремено, и непрестано, баш као што се сада збива: богослужења, рад на црквено-административном и организационо-канонском плану, препознавање и признавање свих природних и благодатних дарова код друге браће и сестара епархиота, развој монаштва, подстицање црквенога градитељства и црквене уметности, живи односи са свим сеоским, градским и државним одборима, удружењима и установама, неговање реда и очување поретка, узрастање у вери, нади и љубави, суживот са свим људима добре воље, и уопште, отвореност према свим људима, свим узрастима, свим културолошким оријентацијама, политичким и страначким програмима, личним убеђењима, медијима.


Оно што Вас нисам питао а што бисте желели да кажете.

Прво што бисмо испољили било би у вези са проблемом вештачке оплодње. Схватајући проблем стерилитета и саучествујући у жалости супружника који немају порода, ми лично испољавамо своју зебњу, оправдану зебњу, па и језу, и тек на крају неслагање са неким начинима долажења до порода. Конкретно, ми се не слажемо са свим оним што се дешава у процесу вештачке оплодње ради доласка нових људских бића на свет.

Зашто бисмо били наивни па олако прелазили преко чињенице да приликом појаве и заживљења једног фетуса који има душу, најскупљу цену готово редовно плаћају управо други фетуси, односно зиготи са душом; та цена је њихова лична смрт и уништење. А ти проблеми наступају због ризика који у себи носи сами процес оплодње, одржање плода и његово домогавање живота.

У стварности материца будуће мајке једном зиготу и једном фетусу са душом постаје постеља живота, док другом или другима она постаје самртничка постеља, гроб, па и депо биолошкога шкарта; чак козметички елдорадо.

Све би дакле било идилично и безболно да зигот и фетус немају душу и да од момента спајања сперматозоида и јајне ћелије, од момента оплодње, они нису људска личност; наравно, личност у суштини, и у потенцији; дакле ипак личност!

Претећим проблемима вештачке оплодње треба изаћи у сусрет далеко пре њихове појаве! Никако каскати за њима!

Конкретно, не може неко чинити абортус, или предузимати серију абортуса у периоду када је могуће зачеће, па затим некога ко се онеспособио за зачеће подвргавати оним начинима који не доводе до њега него изазивају стресове и оптерећују савест.

С друге стране, ако се није запало у смртни грех чедоморства, а проблем неплодности се ипак појавио, чему другом служе молитве Свемоћном Богу Духу Светом Животодавцу и свете Тајне Цркве него омогућењу појаве живота.

Но ако ни тада не буде настао живот, наравно, и тада по промислу Божијем, преостају друга богоугодна средства решења неплодности: усвојење детета или деце; разноврсна помоћ дечијим установама: новцем, одећом, храном, заштитом и покровитељством, те мисија добре воље међу децом.

Коначно, помоћ решењу неплодности супружника видимо и у непретпостављању изопачене љубави према кућним љубимцима насушној љубави према деци.

Изађимо из теснаца овог осврта на стресну тему видом следеће опсервације.

Данашњи свет је хемијска лабораторија у којој сваки човек врши експерименте да би пронашао камен мудрости, еликсир младости и оружје непобедивости.

А где су у томе деца?!

Не сви! - али многобројни људи и жене неће децу све док могу да их имају; исти они хоће децу, али када више не могу да их имају.

Зато сe прибегава лабораторијским експериментима, па шта буде in vitro, или: Шта епрувета да!

Али колико зигота и фетуса са душом, и колико њих опет као људских личности треба да пострада, све док иста епрувета, или материца не да, и не донесе бар једно, или само једно будуће дете?!

Ако се то дете и добије лабораторијским путем, хоће ли оно када одрасте, када се ожени и уда, хоће ли оно моћи да има свога порода?

Поставимо и овакво питање: Како ће се лабораторијски добијено дете снаћи у лавиринту емоција и савести када једнога дана као одрасло буде схватило да је његово рођење коштало смрти неколико других зигота или фетуса са људском душом?! Односно њих као људских личности?!

Друго што бисмо испољили било би у вези са нашим садашњим народним трагедијама. Чувајмо душевно-телесно здравље и тако сузбијајмо епидемије болести, међу којима предњаче самоубиство, канцер и стерилитет. Мора да престане уништавање српског народа чињењем абортуса - убијања живих људских личности!!! Да престану самоубиства међу хришћанима! Мора да престане бела куга! Да престану кримогене радње, наркоманија и сида! Треба зауставити гашење села и сеоских огњишта, разарање сеоских домаћинстава, тотални нестанак пољопривреде и сточарства, виноградарства, воћарства и повртарства, занатста и домаће радивности!

Опет апелујемо, и вапијемо: Мора да престану абортуси! Јер они родитељи који пристају да њихова жива малена деца - фетуси, буду убијена/убијени, и то у статусу људске личности, нису свесни да узимају улогу и одговорност убице и ликвидатора будућих потенцијалних српских краљева и царева, краљица и царица, генијалних стратега, научника и стваралаца, лекара и великих домаћина, светитеља и светитељки, свештеника, монаха и хришћана, људи од свеопштег угледа, житеља нових села и градова, те целог једног народа!!!

Свим овим речима, речима које сведоче о стравичној стварности у којој се нашао српски народ, ми прибрајамо следећу молитву-прозбу, коју бисмо иначе сместили у оквир молитвеног енергетског поља, и назвали је Еколошком молитвом за еколошко-етички и био-етички опстанак српског народа:

Још се молимо Свемоћном и Милосрдном Господу да нас у овој години и у годинама долазећим, и у свим данима живота нашег избавља од глади, помора и земљотреса, поплаве, града и пожара, оружја за масовно уништење људи и загађивање животне средине; од најезде туђинаца и међусобног рата, и од сваке невоље и нуждавања; особито од паклених и смртоносних стања и болести: чедоморства и очајања, самоубиства и канцера, опијата и сиде.

Свештеник: Зато сви рецимо усрдно: Господе помилуј!

Народ: Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј!