Архива категорије: Делатности из културе

СВЕТОС(Л)АВИЈА

1518362634226

На позив Aрхијерејског заменика за Скандинавију, протојереја-ставрофора Душана Раковића, с благословом надлежних Aрхијереја, прота Драгић Илић, члан редакције нашег часописа, разговaрao је са читаоцима о својим књигама (штампао их је двадесет досад) у Цркви Светога Саве у Стокхолму (храм је освештан од стране Његове светости патријарха српског г. Иринеја 2010. године). Свету Литургију служио је у поменутом храму 11. фебруара 2018. године, на празник преноса моштију Светог Игњатија Богоносца. Том приликом, пред препуном црквом, изговорио је беседу коју овде у целини доносимо нашим читаоцима.

 

***

Драга браћо и сестре,

Данас прослављамо Светог Игњатија Богоносца, који је, спровођен на страдање, рекао: „Пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу”. Зато бих данашњу проповед посветио српском народу, који се идеално препознаје у поменутим стиховима. С друге стране, сетио бих се једнога од највећих антрополога западног света, Стенлија Кјуница, који је рекао: „Живи слојевито, а не у хаосу”.

С разлогом размишљамо о свом народу, јер за годину дана ће бити осам стотина лета од самосталности Српске православне цркве, осам векова од аутокефалије. Наравно, разлог је и тај што се налазимо у Храму Светога Саве у граду Стокхолму. Од те 1219. године до данас расејани су храмови посвећени Светоме Сави широм планете. Најстарија српска црква подигнута на тлу Америке 1894. године посвећена је Светоме Сави. Ако идемо на југ, и у Јоханесбургу је парохија посвећена Светоме Сави. И тако, где год кренемо широм планете, Срби су подизали, подижу и подизаће цркве Светоме Сави. Величанствени Храм Светога Саве на Врачару сведочи, заправо, да ми јесмо били и остали народ Светога Саве. Зато је пре Другог светског рата у нашој богословској мисли рођено име за овај религиозни феномен, а то је светосавље. Данас установљавамо и појам светосавија или светославија, како бисмо „дошли к себи”, (по оном јеванђелском примеру блуднога сина, који на крају „дође к себи”), и сетили се да ми нисмо народ никакве Југославије и других страдија, него да јесмо народ светосавије и светославије.

А сада, да се замислимо над поменутим речима Стенлија Кјуница: „Живи слојевито, а не у хаосу”. Читајући мало о вашем граду, видео сам да је то заправо град подигнут на мноштву острва. Око 30.000 хиљада их има. Читав архипелаг. Заправо, то је град који символише живот српскога народа, који је расејан по читавој планети и чини један архипелаг. С друге стране, и сваки човек је разбијен на своја острвца и чини један архипелаг: свесног, подсвесно, несвесног у себи. И небо над нама и тло под нама, јесу слојевити. Зато човек има једно велико искушење: да живи у хаосу - уместо да тако створен, слојевит, прославља Творца и са радошћу живи у овоме свету. Једино место које је нама оставио Свети Сава, које нам апсолутно гарантује да нећемо живети у хаосу јесте, заправо, Црква Господња. Јер, сви ви живите по својим острвцима, у својим домовима, расејани по овом архипелагу, радите за „хлеб наш насушни”, али постоји место где сте сви обједињени, а то јесте Света чаша, Канон евхаристије. Зато је велика част да су ваши свештеници успели да вас пронађу по вашим острвцима, вашим становима, кућама широм овога архипелага, да вас обиђу, да са вама разговарају и да заједнички подигнете овај свети Храм. Дакле, ваш заједнички именитељ у том архипелагу, или вода живота која запљускује сва та острвца, јесте вода жива из овога светога Храма, Црква Господња. Зато чувајте своју веру и своје светос(л)авије на вашем архипелагу и не заборавите да смо ми народ Светога Саве, а читаве следеће године то ћемо показати и свету.

„Пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу”, пева данашњи Слављеник. А изабрани антрополог вели: „Живи слојевито, а не у хаосу”, што је Свети Сава добро знао пре осам векова, јер он је, управо, тако живео. До своје шеснаесте године живео је на двору као обласни господар и могао је, по срењовековном праву и феудалном поретку, да остане такав до краја живота, али је он желео више и отишао је на други, виши слој, спрат живота, отишао је у Свету Гору. Тамо је остао сличан број година, па је пожелео нешто више. Вратио се у отаџбину и основао самосталну цркву, да би, опет, приближно толико година, шеснаест, био први архиепископ српски. И шта је онда учинио? Уступио је своје место млађем архиепископу и отишао на последњи ниво свога житија, отпутовао је у Јерусалим, у Манастир Светог Саве Освећеног, у Свету Земљу. Тиме нам је оставио аманет да живимо слојевито, иако живимо разасути широм планете, по нашим острвцима, и да се увек сећамо да смо ми, заправо, деца Светога Саве. Дај Боже да нам данашња Света Литургија, свештеномученик Игњатије Богоносац и сви наши дивни светитељи које прослављамо увек буду у помоћи како бисмо се опомињали да смо били и да ћемо тек бити народ Светога Саве.

 

Уредништво

 

Промоција књиге „Српско срце Јоханово“ у Трстенику

IMG_3279

У суботу, 3. фебруара, након вечерњег богослужења имали смо част да угостимо господина Веселина Џелетовића, аутора романа ,,Српско срце Јоханово“, и његове блиске сараднике. Овим делом аутор сведочи о језивој истини о којој многи не смеју да говоре, а то је демонско дело трговине и насилног вађења људских органа на Косову у Метохији. Овај роман је доживео своје тринаесто издање и преведен је на неколико страних језика, од којих свакако истичемо јерменски, док је превод на кинески језик још увек у изради. Овом тешком темом бави се и италијански писац Марија Лина Века. Њена књига носи наслов ,,Вучје срце“.

Господ да спомене у Царству своме све пострадале и намучене.

 Молимо се Господу да ,,крај живота нашега буде хришћански, без бола, непостидан, миран“, али не заборављајмо скончање Христово и Његове речи: ,,Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!“ (Мт 26, 39)

(ВИДЕО)У Крушевцу одржана Светосавска академија

DSC_3142

У четвртак 25. јануара 2018. године, у  Крушевачком позоришту одржана је Светосавска академија на којој је г. Мирољубу Милановићу Цари, привреднику, хуманитарцу и председнику удружења ,,Марко Цара Милановић“ из Каоника, свечано уручена Светосавска награда. 

Ово значајно признање крушевачки Културни центар од 2005. године додељује успешним ствараоцима за достигнућа у области културе, просвете, науке и уметности за град Крушевац.

Кроз молитвене жеље, присутнима је, уз благослов и поруку да будемо људи упутио Епископ крушевачки Господин Давид.

Беседу о Светом Сави говорио је архимандрит Алексеј Богићевић, игуман манастира Свети Лука у Бошњану, а у уметничком делу програма наступили су Мешовити црквени хор и дечији хор „Свети кнез Лазар“, као и певачки етно ансамбл „Лазарице“.

Организатори програма су Епархија крушевачка, Културни центар и Крушевачко позориште, а покровитељ град Крушевац.

Предавање у цркви Лазарици на тему “Ћирилица и наше време”.

image-0-02-04-3ffeb3eb3ee14fe4f52d49e4b7a6d7bd580ca85f53f0f5b6d5133b372e1cff6b-V

У уторак 10. октобра 2017. године, у амфитеатру црквеног дома цркве Лазарице, одржано је предавање на тему “Ћирилица и наше време”. Предавач је био умировљени свештеник, Aрхијерејски намесник и парох трстенички протојереј-ставрофор Милосав Егерић.  Пред бројним народом отац Милосав одржао је предавање достојно академских слушалаца говорећи о значају језика за идентитет и душу једног народа. На црквенословенском језику народи се називају“языци ” што по речи оца Милосава сведочи о значају језика за један народ који се њиме индентификује и њиме живи. 

image-0-02-04-4a781c8882b855db1459c43c3e54b67a66d47a52a3b0e7b59e58f3eeecbd7f09-V

Говорећи о Равноапостолној браћи Ћирилу и Методију и њиховим ученицима  прота нам је описао настајање једног писма које је живело заједно са својим народом, оно наставља свој пут и даље борећи се са искушењима која нам доноси савремено доба.

 

ђакон Стефан Поповић

Mеђународни фестивал православног филма „Снажни духом“

p-film1
p-filma8-640x424.jpg

28. септембра 2017. године, у средњовековној престоници Србије, у Крушевцу се завршио Трећи међународни фестивал православног филма у Србији „Снажни духом“, који се одржава уз благослов патријарха српског Иринеја.

p-film1.jpg

Део конкурсног програма фестивала су чинила три играна филма и за најбољи је признат руски филм новосибирског свештеника протојереја Александра Новопашина „Поред нас,“ на примеру Русије, који поставља актуално питање о постојању секти широм света. Експлозије на јавним местима, бомбаши-самоубице, џахадисти, дијалози јунака – све ово је приказано у филму са документарним снимцима. Режисер филма се већ дуго бави овим проблемом и познаје суштину питања. Председник жирија Сергеј Катјер, режисер и продуцент из Белорусије, рекао је следеће: „Сваки од филмова из такмичарског програма је вредан награде на фестивалу. У оквиру овог фестивала жири је одлучио да је најактуелнији, најмодернији и данас највише потребан филм – филм, коме смо доделили главну награду. И мишљење жирија се у потпуности поклопило са мишљењем публике фестивала, која је такође високо ценила ово остварење, доделивши му своју награду.“

p-filma-7.jpg

Жири за документарни филм није имао лак задатак. У конкуренцији је учествовало 10 филмова а апсолутно сва остварења су била на веома високом нивоу. Ово су речи оца Игора Собко, председника жирија, које је изговорио на уручењу награде за најбољи документарни филм: „Желим да замолим публику да имају разумевања за чланове жирија, није било лако да се донесе одлука за најбољи филм, јер је учествовао 10 документарних филмова и сваки филм је био вредан награде. И жири моли публику да строго не суди о одлуци жирија. “ Неопходно је истаћи висок квалитет рада документарних филмова из Републике Српске. На прошлом фестивалу Гран при је уручен Снежани Брезо за филм „Дух живота“, а овогодишњи је додељен Милани Мајар за најбољи документарни филм фестивала. „На ивици разума“ је филм, који говори о судбини једне породице из Дамаска (Сирија), која се растурила због рата. Прво су отишла деца, а затим њихова мајка, супруга главног јунака. Остао је сам у својој родној кући са успоменама, ретким телефонским позивима и порукама. Породица и њено очување, управо о тим хришћанским вредностима нас филм тера да размишљамо.

p-filma3.jpg

Гран при фестивала отишао је у Русију заједно са режисером Александром Куприним. Документарни филм „Пут за двоје“ – путовање свештеника и режисера филма на Свету Гору Атос у потрази за састојцима за израду тамјана. Дуг и богат животним околностима, мирним путем у потрази за Миром за све.

p-film2.jpg

Специјалну награду од Фонда Св. Кнеза Лазара је добило остварење српског режисера Ивана Јовића „Завештање“, који говори о геноциду над Србима у хрватском логору Јасеновац. Тада деца и затвореници логора се сећају своје историје. То је изузетно важан и потребан филм за све Србе. Светска премијера филма одржана је у оквиру Московског међународног филмског фестивала 2017.г.

p-filma4.jpg

Крушевачка епархија Српске православне цркве је сматрала да је неопходно наградити епархијском дипломом режисера из Грузије, Константина Црцвадзе и његов филм „Диадема старца“, који сведочи о преподобном Гаврилу. Филм говори о сећањима његових сестара, свештеника, духовне деце.

p-filma5.jpg

„Ми, организатори фестивала, смо се потрудили да саставимо програм тако да буде приступачан за разумевање различитим категоријама гледалаца. Наш главни задатак – привући публику ка моралном и духовном филму. Нама није занимљиво да приказујемо филмове, који су направљени за кокице. Представљајући готов програм, сваки пут пролазимо кроз неку врсту теста за будуће интересовање ка тим филмовима, који нудимо гледаоцу“, – рекао је директор фестивала Филип Кудрјашов.

p-filma6.jpg

Такође треба напоменути да је ове године фестивал укључен у календар званичних догађаја Туристичке организације Србије, па самим тим привлачи додатну пажњу на догађај.