Архива категорије: Делатности из културе

У Основној школи у Паруновцу одржано предавање о УНЕСКОВОЈ културној и документацијској баштини

4

У Основној школи „Владислав Савић – Јан“ у Паруновцу,  дана 06.12.2018. године, одржано је предавање УНЕСКОВ  РЕГИСТАР  СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ И ДОКУМЕНТАЦИЈСКЕ БАШТИНЕ. Реализатори овог предавања били су ученици веронауке VII и VIII разреда са вероучитељицом Љиљаном Димитријевић. Повод је био упис  ПЕВАЊА УЗ  ГУСЛЕ у Унесков регистар светског нематеријалног културног наслеђа 29. новембра 2018., а циљ -  развијање способности уочавања, вредновања и одговорног односа према нашем духовном наслеђу, споменицима културе, природе, друштвеним  обичајима, уметничким изведбама, научним достигнућима, књигама и музици, презентацијом истих, кроз активности као што су : рецитовање, читање, свирање и слушање, које су се наизменично смењивале.

Предавању, које је одржано у медијатеци,  присуствовао је велики број ученика VI, VII и VIII разреда, наставници, учитељи, родитељи, педагог Сања Момчиловић, директор школе Иван Илић и координатор за верску наставу јеромонах Сергије Радивојевић.

Објашњен је појам, настанак, циљ и задатак УНЕСКА, а затим наведени споменици културе и природе из Србије који су ушли у Унесков регистар : Комплекс Стари Рас, Феликс Ромулијана, Ђурђеви ступови, Сопоћани, Студеница, Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Стећци (средњевековни надгробни споменици). Од споменика природе у Србији,  под заштитом УНЕСКА је за сада само део Парка природе Голија.

Од 2006. УНЕСКО у свој регистар укључује и нематеријалну баштину, па су тако уписани СРПСКА СЛАВА – 2014, СРПСКО КОЛО- 2017, а од пре неколико дана и ПЕВАЊЕ УЗ ГУСЛЕ.

УНЕСКО води и Листу светске документацијске баштине или „Памћење света“, па су из Србије уписани : 2003. - АРХИВ  НИКОЛЕ ТЕСЛЕ, 2005. –МИРОСЛАВЉЕВО  ЈЕВАНЂЕЉЕ и, на предлог Архива Србије, УНЕСКО 2015. доноси одлуку о упису ТЕЛЕГРАМА  ОБЈАВЕ  РАТА  АУСТРОУГАРСКЕ  СРБИЈИ.

Пошто се на Листи, поред многих других светских дела из области науке, културе и уметности, налази и Гутенбергова библија, прва штампана књига у Европи ( 1455 ), ученици су из Библије рецитовали 103/4 Псалам и тиме је предавање завршено. Композиције на гитари и електричном клавиру изводили су исти ученици, реализатори овог предавања, а на видео биму приказиване  су фотографије и видео снимци споменика, докумената, књига и уметничких изведаба.

Питања, коментари и утисци су били многобројни, разноврсни и занимљиви.

Љиљана Димитријевић, вероучитељица

 

 

Конференција „Русија као заштитница Балкана“: Како је Руско-турски рат 1877-1878 ујединио Словене

7

У Народном музеју града Крушевца 16-17. октобра одржана је међународна конференција на тему „Улога Русије као заштитнице православља на Балкану“ поводом обележавања 140 година од Берлинског конгреса. О детаљима у репортажи дописнице Russia Beyond.

У Народном музеју где је одржана изложба на тему „Српско-турски ратови 1876-1878 за национално ослобођење Србије“ окупило се око сто људи. Секретар Епископа крушевачког протојереј ставрофор Драги Вешковац  је благословио учеснике и госте и рекао да захвалност Русији мора бити заснована не само на речима о братству и заједничкој православној вери, већ и на историјским чињеницама које сведоче о времену када се решавало питање живота и смрти српског народа.

6

Управо о таквим чињеницама је говорио Виктор Раков, доцент Курског државног универзитета, заменик директора за научно-истраживачки рад. 

„Руско-турски рат 1877-1878 је забринуо све друштвене слојеве Руске империје, јер главни циљ Русије је била помоћ у ослобађању словенских православних народа од турског јарма. Ослободилачке покрете на Балкану је подржавала и Руска православна црква. Она је штампала у својим часописима спискове људи који су помогли новцем армију, а давали су од 10 копејки до 10 хиљада рубаља. Из Курске губерније је у време рата мобилизовано 17 599 људи. Открили смо да је тих година у Русији био најнижи проценат оних који су ескивирали армију, а таквих људи је било увек. Тако су, дакле, Руси били неравнодушни према догађајима на Балкану.“ 

4

Многи руски официри су се тако храбро борили за православне балканске земље да су захвални јужни Словени сматрали за част да кажу за те Русе да су заправо Срби и Црногорци. О једном таквом Русу је испричао др.Жарко Лековић из Историјског института Универзитета Црне Горе. 

3

Руски генерални конзул Јонин, заступник за Цетиње, је био човек великих способности и пун љубави према Црној Гори. То му је дало име правог Црногорца и у Црној Гори и у Русији, с којим се он поносио. Радећи искрено и у корист Црне Горе, његово име ће остати заувек најбољом успоменом у народу.

Нарочито је била драгоцена помоћ рањеним и болесницима доласком лекара и сестара од стране Руског Црвеног Крста. Почетком 1876. године они су се одмах разделили по болницама, а и организовали болнице по Црној Гори. На Цетиње је стигла једна дворска дама руске царице, довела је болничарке и донела је завојни материјал, хируршке инструменте, било је добро снабдевање апотеке. 13. јула из Москве стигла су три лекара са амбулантом. А нешто раније на Цетиње из Русије стигле су велике количине конзерви и брашна, а и новац. Објава рата Османској империји изазвала је у Русији велико одушевљење. Од најсиромашнијих до најбогатих Руса, био је свак спреман на највеће жртве за православне светиње и ослобођење својих браћа испод турског јарма. Руска царица послала је цетињском благотворитељном одбору 25 хиљада рубаља. И то је само мали део помоћи.  

5

Саша Станојевић са Филозофског факултета Универзитета у Приштини је рекао да је Руско-турски рат покренуо све друштвене слојеве руског народа, а једну од важних улога су одиграле руске дипломате. 

Најважнију улогу међу великим силама око процеса ослобођења балканских народа од османске власти кроз 19. и почетком 20. века је имала Русија. Улога руске дипломатије при стварању српско-бугарског споразума о савезу 1912. године била је од огромног значаја. Илузорно је било очекивати да крупне промене на Балкану прођу без ангажовања једне од великих сила, која је била својеврсни гарант при преговорима, али и арбитар у случају несугласица. При остварењу историјског подухвата балканских народа око вековима очекиваног ослобођења простора тзв. Европске Турске директно учешће узима нико други до Русија, покровитељ православних народа са Балкана. 

Александар Муромски, председник Омладинске уније народа Евроазије је рекао да наши народи имају драгоцено искуство које је постало темељ за све даље билатералне односе. 

Поред свих мојих обавеза, ја сам члан Клуба православних добротвора, и ова конференција је веома важна са тачке гледишта историјских процеса, да знамо шта да радимо у будућности, јер правилно процењивање историјских догађаја је разлог да мирно живимо једни поред других. 

Живот у миру заснован на заједничким циљевима је немогућ без покајања, сматра протојереј Драгић Илић, свептеник крушевачке цркве св. Ђорђа.

8

Православље подразумева покајање. Волео бих да говоримо отворено о историјским чињеницима и притом приступимо покајању на један делотворан начин. 

На конференцији се говорило не само о прошлим догађајима, већ и о развоју заједничке будућности двеју земаља. 

Дејан Лучић, писац, новинарЈа бих предложио да отворимо одељење руске дипломатске школе у Крушевцу, где би српска деца од почетка учила на руском језику, а онда бисмо ту децу пребацили у Београд у средњу школу, и да из те школе деца иду у Москву, Санкт-Петербург и да се баве дипломатијом на руском језику и да стекну пријатеље Русе, будуће дипломате. Ми морамо да размишљамо стратегијски. 

На крају конференције учесници су се сложили око тога да је неопходно да се и даље истражују историјске чињенице да би се направила једна општа и заједничка слика догађаја тих година, да би се чувале братске гробнице хероја и споменици подигнути њима, и да би млади такође знали о догађајима који су ујединили наше народе у заједничкој несрећи.

1

Организатор конференције је Друштво „Всеславец“ из Крушевца уз активну подршку Народног музеја и Историјског архива Крушевца, Крушевачке епархије, српског одељења Фонда јединства православних народа и туристичке организације града.

Текст и фотографије преузете по одобрењу сајта Russia Beyond

(АУДИО) Предавање Владике Давида у Пријепољу на тему „Пастирски лик и дело Патријарха Павла“

DSC_6940

Одржано девето такмичење у лепом писању – калиграфији ,,Коморанско златно перо“

0028

У четвртак, 4. октобра 2018. године, одржано је девето такмичење у лепом писању – калиграфији ,,Коморанско златно перо“ у организацији ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха.

У порти манастира св. Николе у Коморану , поред старе школе из 1821. године , окупило се и ове године мноштво ученика, наставнка, родитеља и верног народа .

Млади калиграфи, исписивали су прелепим ћириличним словима, стихове из изузетно вредног  песничког дела српске књижевности „ Слово љубве“ Светог Стефана Лазаревића. Такмичење надарених ученика у калиграфији одржано је у просторијама школе ОШ ,,Брана Павловић“  у  Љубави. У међувремену, у просторијама старе школе, у порти манастира Св. Николе у Коморану,  одржана је креативна радионица за госте наставнике. Радионицу су одржале наставнице  Верица Соколовић и  Оливера Коларић. Ученици ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха, уприличили су и Изложбу здраве хране.

На почетку културно – уметничког програма, који је изведен у манастирској порти, све присутне поздравила је директорка ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха, Снежана Алексић. Протојереј-ставрофор Милосав Егерић, присутнима пренео је поздраве и благослов Епископа крушевачког Господина др Давида.

Овогодишњи културно-уметнички програм био је инспирисан стиховима песме „ Слово љубве“ Светог Стефана Лазаревића. Стихови о љубави, лепоти и разумевању, обликовали су се у поруку мира, коју смо чули из уста деце, ученика ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха. По завршетку програма, жири је прогласио победнике такмичења и доделио им награде.

ОШ ,,Брана Павловић“ из Коњуха, доделила је, такође, Захвалнице Основним  школама учесницама такмичења и свим такмичарима деветог  такмичења у лепом писању – калиграфији ,,Коморанско златно перо“ .

Вероучирељица

Игуманија манастира Велућа

М. Теодора Спасојевић

У Крушевцу одржан IV међународни филмски фестивал „Снажни духом“

1

Како је Крушевац  за четири дана трајања Фестивала православног филма постао јединствено место на свету на којем је отворен дијалог не само између аутора филмских остварења и публике, већ и онај важнији, на унутрашњем плану. Тема дубоко сакрална: На којој тачки се сусрећу човек и Бог?

Не, свет се није одрекао Бога

Фестивал православног филма који се традиционално, четврту годину заредом, одржан у Крушевцу, учинио је, чини се, више по питању недоумица савременог човека него ли што је то пошло за руком свеукупној филмској понуди у овој 2018. години. За четири дана трајања фестивала, филмови из Украјине, Белорусије, Русије, Казахстана, САД, Енглеске, Аустралије, Републике Српске и Србије без обзира  на изабрану тему и форму, кандидовали су велику тему: Да ли су и у којој мери у криву они који су поверовали да се се може живети само од хлеба? На плану унутрашње комуникације отворен је озбиљан дијалог. 

Стављајући личност у први план, филмови приказани на овом фестивалу захтевали су од својих јунака, а посредно и од публике да се загледедају у суштину бивствовања и изаберу пут између борбе и посрнућа, делатног милосрђа и нихилизма, живота и смрти. Изазов за савременог неверујућег човека, потврда исправности својих начела за оне који никада нису одустали од хришћанских порука. Играни и документарни филмови имали су заједничку пропозицију: одгонетање смисла снаге духа и промишљање о томе када почиње посрнуће човека. У појединим  играним филмовима обрађене су библијске теме, али и у онима у којима нису, драме људског живота попримале су библијске размере захтевајући од јунака да усмере поглед ка небу. Живи  су морали да одговоре на питање шта је живот.  Нека од остварења из корпуса документарних филмова своје јунаке стваљали су у историјску раван, у ковитлац догађаја који су имали довољно снаге, попут октобарске револуције која ће сахранити последњу православну монархију,  да промене свет. Неки су пак, попут француског филма о Косову својеврсно сведочанство о страдању једног народа чија драма је како је то Андрић рекао почела на Косову пољу. Неки, пак, су суочавали човека са природом и захтевали од њега да пронађе и кроз њу спозна смисао.

Изазов и тежак задатак за чланове жирија који су морали да направе избор и прогласе најбоље. Након марљивог рада и вишедневног већања проглашени су и победници којима су у здању Крушевачког музеја уручене награде, диптиси наших светиеља.  Диптихом са иконом Светог Саве гласовима публике награђен је филм "Са подножја брда", у режији Јане Пољаруш, Тамаре Цоцорије и Константина Кутеева. Исти филм жири је оценио као најбољи у категорији играног филма те је Тамара Цуцорија у Русију понела још један,  диптих са иконом св. Николаја Чудотворца. За најбољи документарни филм проглашено је француско остварење редитеља Арно Гујона " Косово: хришћанство у опасности“ које је овенчано наградом, диптихом са иконом Василија Острошког. Гран при Фестивала припао је филмском остварењу " Сведоци љубави" редитељке Наталије Гугујеве, Рускиње награђен диптихом са иконом Светог Кнеза  Лазара.

Град Крушевац и Културни центар доделили су и Захвалнице украјинском ТВ каналу " Интер" и режисерима филма "Бомбе од којих је плануо свет", Ани Безљуднаји и Антону Никитину. Захвалницу је доделила и Међуокружна организација слепих и то режисеру Владимиру Тјуљкину за филм "13 километара".

Након четири дана трајања фестивала који се одржао под покровитељством Града Крушевца а у организацији Епархије крушевачке, "Вифсаида"  и Културног центра, гледаоци, учесници и жири окупљени у некадашњој престоници Србије могли су да закључе једно:  исте духовне вредности, византијска естетика и јединствен цивилизацијски, вредносни модел православних народа непроменљива је кроз векове константа без обзира на националне варијетете. Како другачије разумети образложење које је за најбољи документарни филм срочила и на српском прочитала Рускиња која о Косову, успоставиће се, не зна ништа мање од  Срба који  памте како је један Милан Ковачевић сахранио сина погинулог у Балканским ратовима: „Реци Лазару да смо осветили Косово“.  Значај нашег Косова разумеју православни народи, у истој мери у којој несрећа не зна за националност како је одушевљење публике објаснила ауторка награђеног филма који приказује животни пут руског параолимпијца. Као мало сведочанство и потврду реченог, у наставку ћемо пренети и цело образложење Олге Поповe Пле из Русије.

„Часни оци, поштовани гости и драги пријатељи,
Нећу дужити са мојим импресијама овим местом и људима какве само у овој земљи, нама толико блиској, може срести један Рус, једна Рускиња. Мислим да сама чињеница да се овај фестивал одржава са таквим успехом говори више и речитије од мојих утисака. Прећи ћу на важнији део који многи са великим очекивањем прижељкују да чују. То је име победника у конкуренцији за најбољи документарни филм приказан на овом фестивалу. Избор је био велики, задатак пред нама нимало лак. Ипак нешто је морало превагнути. Наш фаворит, победник, најбољи документарни филм који смо одабрали је француско остварење Арно Гујона. Мислим да није потребно посебно представљати овог човека. Прича о њему, његовој неуморној и марљивој мисији, његовој назарећанској посвећености српским страдалницима која га је са једног краја Француске одвела на српско Косово и тамо га оставила да сведочи, суживоти и помаже, позната је и изван Србије.
Нешто мање познат је детаљ да је Арно видео у Грацаници баш оно сто су духовним видом гледали Срби расути по васељени, пре и после Балканских ратова, кроз векове, поразе, победе и сеобе. Видео је у фрескама ,биће, ковитлац векова, матицу постојања, код, уточисте, колевку, пређу... Тамо је, биће, препознао и примио православље. И од када су звона звонила на цркви Нотр Дам у Паризу у част витешке борбе одигране  28. јуна 1389. до сада, глас о косовском, куликовом пољу носио се и преноси по свету. Сада га преноси Гујон. Отуда, због његове мисије, његовог чвања српског зрна  соли, због несебичности ипроношења гласа о малом али несаломивом народу чија је света земља испод земље са моштима њихових краљева, ова награда иде Арноу Гујону. Честитам.

Образложење вредно пажње. Фестивал православног филма је завршен, али теме које покренуо извесно је да ће наставити свој живот у сваком од нас. До следећег фестивала.

Догодине у Крушевцу!

Наташа Јовановић