Архива категорије: Делатности из културе

Промоција књиге ,,Непоновљива поновљивост“ протојереја Александра Михаиловића у Мудраковцу

16

У суботу, 30. јуна 2018. године, у крушевачком насељу Мудраковац, одржана је промоција  књиге ,,Непоновљива поновљивост'' протојереја Александра Михаиловића из Пожаревца.

У цркви Свете Тројице у Мудраковцу, као и сваке суботе, најпре је служена вечерња служба са акатистом преподнобној мати Ксенији Петроградској, а потом је уследило окупљање и послужење верника у парохијском дому. Протојереј Иван Цветковић, старешина цркве,  пожелео је добродошлицу о. Александру и бројним верницима, који су из различитих крајева дошли на ово сабрање. Представио је о. Александра Михајловића, старешину цркве св. Николе у Пожаревцу и предавача на Факултету за уметност и консервацију при Богословском факултету у Београду и најавио његово излагање о новој књизи ,,Непоновљива поновљивост''. Књига је издата са благословом Епископа браничевског Игнатија.

,,Непоновљиво поновљив'' је Господ Исус Христос, према речима св. Јована Златоустог. Овај израз је био инспирација за назив књиге, а разумљив је само у контексту Свете Евхаристије. Књига садржи различите текстове, а неке од њих је  о. Александар писао у својој  младости. У потрази за адекватним сведочењем Христа у данашње време, о. Александар је присутнима говорио о  значајном утицају хришћанства на културу и цивилизацију (инкултурализацији хришћанства) од Христовог доба до данас. Христос је својом појавом у историји ,,развалио врата Торе – Мојсејевог закона''. Хришћанство је потекло из јеврејске заједнице, али се веома брзо  излило у различите народе.  Кроз историју хришћани су давали свој допринос цивилизацијским тековинама.

Отац Александар је посебно нагласио да хришћанска проповед данас не може бити ограничена црквеном портом, да црква не треба да личи на неки музеј, кога  одређује искључиво прошлост. Говорио је о потреби да се савремене теме и изазови данашњице сагледају из хришћанског угла и свету укаже на исправан став. У излагању се осврнуо на поједине актуелне биоетичке теме, попут еутаназије и вантелесне оплодње. Занимљиво излагање о. Александра подстакло је присутне да постављају питања, тако да је остатак вечери протекао у пријатном разговору.

Сања Николић, вероучитељица

У Саборној цркви светог Ђорђа у Крушевцу представљена књига „Исцелитељ“

3

По благослову Епископа крушевачког Господина Давида, у четвртак 7. јуна 2018. године,  у Саборном храму светог великомученика Георгија у Крушевцу, протојереј-ставрофор Ненад Андрић представио је верном народу своју нову књигу  "ИСЦЕЛИТЕЉ - Свети Нектарије  Егински".

После одслужене вечерње службе и прочитаног Акатиста светом Нектарију Чудотворцу  Егинском , присутним свештеницима и вернима  се  обратио аутор књиге отац Ненад Андрић, свештеник из Ваљева и његов сарадник мр Дарен Миливојевић, који је радио лектуру ове књиге. Испред братства овога храма наше драге госте и вернике  поздравио је  старешина храма протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић отворивши ово духовно вече и промоцију књиге, док је разговор са гостима водила је г-ђа Љиљана Пантелић.

Поменута књига у свом садржају говори о животопису светог Нектарија Егинског, о његовом чудотворењу и исцељењима али и о старцу Нектарију Виталису из Камаризе, који се помиње у тексту Акатиста и који је један од многих верника које је свети Нектарије исцелио .

У парохијском дому по завршеној промоцији књиге припремљено је послужење за  госте и верни народ.

СВЕТОС(Л)АВИЈА

1518362634226

На позив Aрхијерејског заменика за Скандинавију, протојереја-ставрофора Душана Раковића, с благословом надлежних Aрхијереја, прота Драгић Илић, члан редакције нашег часописа, разговaрao је са читаоцима о својим књигама (штампао их је двадесет досад) у Цркви Светога Саве у Стокхолму (храм је освештан од стране Његове светости патријарха српског г. Иринеја 2010. године). Свету Литургију служио је у поменутом храму 11. фебруара 2018. године, на празник преноса моштију Светог Игњатија Богоносца. Том приликом, пред препуном црквом, изговорио је беседу коју овде у целини доносимо нашим читаоцима.

 

***

Драга браћо и сестре,

Данас прослављамо Светог Игњатија Богоносца, који је, спровођен на страдање, рекао: „Пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу”. Зато бих данашњу проповед посветио српском народу, који се идеално препознаје у поменутим стиховима. С друге стране, сетио бих се једнога од највећих антрополога западног света, Стенлија Кјуница, који је рекао: „Живи слојевито, а не у хаосу”.

С разлогом размишљамо о свом народу, јер за годину дана ће бити осам стотина лета од самосталности Српске православне цркве, осам векова од аутокефалије. Наравно, разлог је и тај што се налазимо у Храму Светога Саве у граду Стокхолму. Од те 1219. године до данас расејани су храмови посвећени Светоме Сави широм планете. Најстарија српска црква подигнута на тлу Америке 1894. године посвећена је Светоме Сави. Ако идемо на југ, и у Јоханесбургу је парохија посвећена Светоме Сави. И тако, где год кренемо широм планете, Срби су подизали, подижу и подизаће цркве Светоме Сави. Величанствени Храм Светога Саве на Врачару сведочи, заправо, да ми јесмо били и остали народ Светога Саве. Зато је пре Другог светског рата у нашој богословској мисли рођено име за овај религиозни феномен, а то је светосавље. Данас установљавамо и појам светосавија или светославија, како бисмо „дошли к себи”, (по оном јеванђелском примеру блуднога сина, који на крају „дође к себи”), и сетили се да ми нисмо народ никакве Југославије и других страдија, него да јесмо народ светосавије и светославије.

А сада, да се замислимо над поменутим речима Стенлија Кјуница: „Живи слојевито, а не у хаосу”. Читајући мало о вашем граду, видео сам да је то заправо град подигнут на мноштву острва. Око 30.000 хиљада их има. Читав архипелаг. Заправо, то је град који символише живот српскога народа, који је расејан по читавој планети и чини један архипелаг. С друге стране, и сваки човек је разбијен на своја острвца и чини један архипелаг: свесног, подсвесно, несвесног у себи. И небо над нама и тло под нама, јесу слојевити. Зато човек има једно велико искушење: да живи у хаосу - уместо да тако створен, слојевит, прославља Творца и са радошћу живи у овоме свету. Једино место које је нама оставио Свети Сава, које нам апсолутно гарантује да нећемо живети у хаосу јесте, заправо, Црква Господња. Јер, сви ви живите по својим острвцима, у својим домовима, расејани по овом архипелагу, радите за „хлеб наш насушни”, али постоји место где сте сви обједињени, а то јесте Света чаша, Канон евхаристије. Зато је велика част да су ваши свештеници успели да вас пронађу по вашим острвцима, вашим становима, кућама широм овога архипелага, да вас обиђу, да са вама разговарају и да заједнички подигнете овај свети Храм. Дакле, ваш заједнички именитељ у том архипелагу, или вода живота која запљускује сва та острвца, јесте вода жива из овога светога Храма, Црква Господња. Зато чувајте своју веру и своје светос(л)авије на вашем архипелагу и не заборавите да смо ми народ Светога Саве, а читаве следеће године то ћемо показати и свету.

„Пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу”, пева данашњи Слављеник. А изабрани антрополог вели: „Живи слојевито, а не у хаосу”, што је Свети Сава добро знао пре осам векова, јер он је, управо, тако живео. До своје шеснаесте године живео је на двору као обласни господар и могао је, по срењовековном праву и феудалном поретку, да остане такав до краја живота, али је он желео више и отишао је на други, виши слој, спрат живота, отишао је у Свету Гору. Тамо је остао сличан број година, па је пожелео нешто више. Вратио се у отаџбину и основао самосталну цркву, да би, опет, приближно толико година, шеснаест, био први архиепископ српски. И шта је онда учинио? Уступио је своје место млађем архиепископу и отишао на последњи ниво свога житија, отпутовао је у Јерусалим, у Манастир Светог Саве Освећеног, у Свету Земљу. Тиме нам је оставио аманет да живимо слојевито, иако живимо разасути широм планете, по нашим острвцима, и да се увек сећамо да смо ми, заправо, деца Светога Саве. Дај Боже да нам данашња Света Литургија, свештеномученик Игњатије Богоносац и сви наши дивни светитељи које прослављамо увек буду у помоћи како бисмо се опомињали да смо били и да ћемо тек бити народ Светога Саве.

 

Уредништво

 

Промоција књиге „Српско срце Јоханово“ у Трстенику

IMG_3279

У суботу, 3. фебруара, након вечерњег богослужења имали смо част да угостимо господина Веселина Џелетовића, аутора романа ,,Српско срце Јоханово“, и његове блиске сараднике. Овим делом аутор сведочи о језивој истини о којој многи не смеју да говоре, а то је демонско дело трговине и насилног вађења људских органа на Косову у Метохији. Овај роман је доживео своје тринаесто издање и преведен је на неколико страних језика, од којих свакако истичемо јерменски, док је превод на кинески језик још увек у изради. Овом тешком темом бави се и италијански писац Марија Лина Века. Њена књига носи наслов ,,Вучје срце“.

Господ да спомене у Царству своме све пострадале и намучене.

 Молимо се Господу да ,,крај живота нашега буде хришћански, без бола, непостидан, миран“, али не заборављајмо скончање Христово и Његове речи: ,,Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!“ (Мт 26, 39)

(ВИДЕО)У Крушевцу одржана Светосавска академија

DSC_3142

У четвртак 25. јануара 2018. године, у  Крушевачком позоришту одржана је Светосавска академија на којој је г. Мирољубу Милановићу Цари, привреднику, хуманитарцу и председнику удружења ,,Марко Цара Милановић“ из Каоника, свечано уручена Светосавска награда. 

Ово значајно признање крушевачки Културни центар од 2005. године додељује успешним ствараоцима за достигнућа у области културе, просвете, науке и уметности за град Крушевац.

Кроз молитвене жеље, присутнима је, уз благослов и поруку да будемо људи упутио Епископ крушевачки Господин Давид.

Беседу о Светом Сави говорио је архимандрит Алексеј Богићевић, игуман манастира Свети Лука у Бошњану, а у уметничком делу програма наступили су Мешовити црквени хор и дечији хор „Свети кнез Лазар“, као и певачки етно ансамбл „Лазарице“.

Организатори програма су Епархија крушевачка, Културни центар и Крушевачко позориште, а покровитељ град Крушевац.