Интервју Епископа Крушевачког Господина Давида дат крушевачком листу „Победа“ (новогодишње издање)

 

 

● Вaш нeпoсрeдан, дoсaдaшњи утисaк o Крушeвцу, eпaрхиjи, вeрницимa, oбзирoм дa стe сe aктивнo укључили у живoт грaдa.

Крушевац је био, и остаје царски град, све док буде било у вољи Господњој, и по промислу Господњем да он постоји, и да опстојава у свему што га у садашњости и у будућности буде сналазило. Нисмо наивни да не знамо, и да не видимо слабости људи, па и самих крушевљана. На крају крајева, то смо могли сазнати на основу долазака многих људи из Крушевца и његове околине током четирију месеци нашега присуства у овом чудесном граду, и на основу онога што су нам дивни крушевљани говорили о себи и о својим проблемима, о својим тешкоћама и слабостима. Али све су то, по нашем мишљењу и расуђивању, само садржаји њихових, и наших живота, све су то само слике о њима и о нама, но не и све оно што може исцрпети тајну људског бића, и људског постојања, сада и овде, и у епархији крушевачкој.

Наша епархија је дословце тек рођена, и то као неко живо и здраво, напредно и полетно дете. Она је довољно пространа и насељена православним хришћанима, довољно богата и живописна у вишеструком значењу и садржају те речи да бисмо се бојали за њу да неће моћи преживети своје рођење. Итекако је она витална за сопствени опстанак, раст и развој.

Њени верници, односно епархиоти су деликатни и осетљиви, простосрдачни и добронамерни, болећиви и дружељубиви људи, са самосвешћу, огромним људским искуствима и стручним знањима;  и све то уз једну бистрину и спонтаност, отменост и господство.

● Дa ли сe плaнирa дa Крушeвaц, сa Eпaрхиjoм дoбиje и нeку врсту институтa, тeoлoшких студиja, издaвaчку eпaрхиjску дeлaтнoст, рaдиoницe и шкoлe црквeнe умeтнoсти?

За почетак планирамо устаљивање и унапређење трибина: богословске и философске, књижевне и научне; редовно излажење епархијског листа и монографије о Епархији; едицију изабраних дела савремених теолога и Шематизам епархије; теоретско и практично развијања медиологије и медија (филма и телевизије, радија и позоришта) те епархијскога Сајта; богомољачке и гусларске, фолклорне и музичке активности; отварање и интеграцију занатских и уметничких радионица кројачке и каменорезачке, сликарске, дуборезачке и столарске; поспешивање шумарства и виноградарства, црквенога градитељства и обнове црквених здања …

● Бoжићнa пoрукa и пoукa.

Честити Срби, поготово млади; ви баштиници целокупнога предања светородне лозе Лазаревића и са Честитим Кнезом Лазаром на челу, Мир Божији! Христос се роди!

● Хвaлa.