Интервју владике Крушевачког Господина Давида дат за крушевачку новину „Град“ (новогодишње издање)

 

● Најпре изражавамо дубоку захвалност што сте пристали да одговорите на наша питања за празнични, Божићни број “Града”. Од тога бисмо и почели. На сваки Божић, медији су препуни објашњења о уношењу бадњака, о полажајницима и другим деловима обреда, о празничној трпези. Да ли је то суштина Божића?

Није његова суштина, него његови, код нас православних Срба пратећи, и неодвојиви чиниоци. Иначе, суштина Божића је испуњење пророковог обећања да ће девојка зачети, и родити сина, и да ће му бити наденуто име Емануил, што ће рећи: С нама је Бог (Исаија 7, 14), односно Исус (Лука 1, 31), и да ће он спасти народ свој од греха (Матеј 1, 21-23). Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће  му име Господ Бог престо Давида оца његова (2 Самуилова 7, 12. 12), и цароваће над домом Израиљевим вавек, и царству његову неће бити краја (Лука 1, 33). Други пророк опет, написао је за Витлејем, за земљу Јудину, да он ни по чему неће бити најмањи међу кнезовима Јудиним; него да ће, у складу са Писмом, из њега изићи од семена Давидова и из села Витлејема где беше Давид, један Вођа, Вођа који ће напасати народ Божији Израиља (Михеј 5, 2. Јован 7, 42. Матеј 2, 6).

● Шта Божић треба да донесе верујућем човеку? Чега треба посебно да се сетимо на тај дан?

Божић му доноси благовест да нема другога Имена којим бисмо се ми могли спасти до Имена Његовога (Дела апостолска 4, 12), Господа Исуса Христа, оваплоћенога Сина Божијега и Логоса. Речено у духу светог Атанасија Великог, треба да се сећамо да се Бог једанпут очовечио да би се човек обожио, и да би на сву вечност живео сједињен са Христом, и са Богом Оцем и са Богом Духом Светим. Зар је то човеку мало? Зар немамо разлога да се због тога неизмерно и бескрајно радујемо и ликујемо?!

● У времену нарушене хијерархије вредности у друштву, шта учинити да хришћански морал буде присутнији, израженији, да темељне хришћанске вредности пронађу више места у нашем, и у животу Крушевца и Србије?

Поћи ка Православној Цркви, ући у Православну Цркву, живети њеним пуним животом, и по њеном благослову и промислу.

● По просечној години старости, Срби спадају у најастарије народе у Европи. Годишње се у Србији изврши више од 200.000 утробних чедоморстава – абортуса. Млади људи напуштају Крушевац, али и Србију, у потрази за бољим животом, или се све теже одлучују да ступе у брак. Који су узроци ових проблема и како их решавати?

Одговор је дат одговором на претходно питање. Дакле поступањем у складу са њим.

● Колико Црква данас и на који начин може да се упусти у решавање друштвених проблема као што су екстремно сиромаштво, наркоманија, депресија?

Онолико колико и друштво, уколико су се и она, и оно упустили у њихово решавање. Дакле, уколико им је то постало опсесијом. При том, уколико ће свако давати Богу Божије, а цару царево.

● У Вашем животопису уписано је и да сте се бавили студијама књижевности, али и филмском и ТВ-режијом. Како оцењујете данашње стање српске културе, посебно ако знамо за Ваше дело посвећено онтологији кича и шунда?

И данас у њој има пшенице, али и кукоља, са напоменом да се и данас само од пшенице меље брашно, и од њега справља хлеб. Без предањскога култа дакле, није могућа култура. Јер и пшеница културе, оне предањске културе која може да преживи огањ провере, ниче само из предањскога култа, и хлеб јестиве предањске културе бива печен само у њему.

● Како оцењујете улогу медија у (не)промовисању правих вредности и њихов, чини се, све мање изражен осећај за одговорност? Колико сте задовољни тиме како јавни сервиси и приватни медији извештавају о вери, верским и црквеним питањима и Епархији?

Медији могу представљати светле и чисте силе, али и силе мрачне и нечисте. Они медији који су извештавали о вери, верским и црквеним питањима, а у вези са епархијом крушевачком, колико нам је познато, чинили су то са добром намером и благоизвољењем. Због тога смо им захвални; и опет, захвални смо им на томе двојином.

● Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј рекао је да сте, долазећи у Крушевац, Божијом, и вољом Сабора СПЦ дошли у срце Србије, најблагословенији део српске државе и српског народа. Каква су сада, после овог кратког времена, Ваша искуства, како доживљавате стање у Епархији крушевачкој? Шта су Вам свештеници Епархије представили као своје потребе, да не кажемо проблеме?

Диван у Господу, Архиепископ Пећки и Митрополит Београдско-Карловачки, Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј, имао је право када је говорио о Крушевцу као о срцу Србије. Велико је срце људи епархије крушевачке, те Божије деце велике и мале.

Стање у епархији крушевачкој описујемо као полетно за Христом. Њени свештеници су хероји са прве линије духовнога фронта, лавови у духовној борби за спас душа и телеса људи који јој припадају, или боље, који њу насељавају и који је красе.

● Сматра се да је број храмова у Крушевцу мали да задовољи потребе верника. Какви су планови тим поводом? Замолили бисмо Вас да у најкраћем представите и остале планове Крушевачке епархије.

Радимо, и радићемо на повећавању броја храмова у њему.

Огледаћемо се у свим активностим њених епархиота. Поменућемо неке од њих: градитељство, виноградарство и шумарство, црквена просвета и васпитање деце и младих, сарадња са друштвеним установама и структурама, укључивање у токове културе и науке, неговање црквених заната, уметности и књижевног издаваштва, неговање медијске комуникологије и, пре и после свега, литургијске мисије као унутрашње, и од суштинске важности за наш опстанак.

● Сматрате ли да је Крушевац задржао идентитет чувара српске традиције и духовности, спону са жртвом светог Кнеза Лазара, који је примајући мученичку смрт, веровао да његова жртва води у будуће Васкрсење? Какви смо верници данас? Колико смо искрени у својој вери и спремни да себе у њу истински уложимо?

Сматрамо да га је задржао, као и спону са жртвом нашега Честитога и колосалнога Кнеза.

Гладни смо и жедни вере, како свесно, тако и несвесно. С једне стране смо искрени, а с друге неискрени. У том улагању гдегде смо хладни, гдегде млаки, а гдегде врући.

● Каква су Ваша искуства у контактима са локалном самоуправом?

Изванредна су!