Деца и њихова харизма игре

eparhija-krusevacka-200x150

Епископ крушевачки Господин др Давид

Када се једно јуродиво дете
обрати деци малој и великој,
оно их подсети да су увек она важна,
и да је несумњиво њихова игра важна

Абстракт.

Печат учитељства у Господу јесу деца; она као посланица и спис учитеља које сви људи треба да знају и да читају (уп. 1. Кор. 9, 2; 2. Кор. 3, 2).
Деца треба да моле велику децу-своје свемоћне родитеље, да сачувају преостао нам живот на  планети Земљи, и саму планету са децом на њој!
Био свет мали или велики, богат или сиромашан, нејак или моћан, земаљски или звездан и небески, свет живих или мртвих, најзад, живих бића или технолошких изума – кључ за његово постојање и разумевање, прихватање и управљање њиме – држе деца, и они који су као деца.

А над свом децом, и са свом децом заједно пак, господари и влада Бого-Дете и Бого-Човек – Господ Исус Христос, који воли децу, и деца Њега.
На крају, и Бого-Дете, и сва деца примају у своју заједницу само сличе себи – децу.
Ако одрасли постану као деца, ништа неће бити изгубљено, ако деца остану као деца, опет ништа неће бити изгубљено. Само ће, ако одрасли не постану као деца, све бити изгубљено.
Тако ће на крају и бити! Зато што одрасли неће хтети да постану као деца.
Христос Бого-Дете ће онда доћи да суди, не деци, него одраслима који нису хтели да постану као деца, због чега је све и морало пропасти.
Тај злочин одраслих према деци неће моћи да прође без осуде одраслих, јер свет је био првенствено створен за децу Божију, или за све који су као деца.
У Нову Земљу и на Ново небо биће уведена само деца, налик своме Бого-Брату, Бого-Детету Господу Исусу Христу, да са Њим вечно царују.

1

Ако будемо били  као деца, Христос нам више неће личити на Бога који хоће, и који може да нас (за)плаши, него ће нам увек бити Христос Милујушчи и Љубљашчи нас.

2

Нечије срце је толико топло да може да загреје просторију са присутнима у њој, налично аутобусу пуном путника.
Док срце попут срца стараца Силуана и Софронија, биће кадро  да пружи исти тај угођај сваком оном ко дође у додир са њим.
А само Христово срце  прво греје свет и све у њему, па за њим то чини и сама Сунчева планета.

3

Само деца не подмићују Бога својом добротом.
Одрасли то покушавају да чине својим добрим делима, која често прерастају у једну врсту сплетки.

4

Дечје молитве су вода која гаси пламен гнева и греха одраслих.

5

Где је то у нама нестало детета? Зар ми одрасли никада не бејасмо, и не глаголасмо као деца?

6

Све док нас Сунце буде грејало, а птице нам се песмом обраћале, и цвећа било у изобиљу и миомириса обилнога свуда око нас, све докле буде  било деце, и њихов нас жагор радовао, биће и наде да ћемо сви једанпут моћи постати као деца.

7

Ако огорченост оптерећује наше срце, радост га сигурно растерећује и ослађује.

8

Само деца својом незлобивошћу могу да разоре зло. Зато нам свима злоћом ваља детињити.

9

Сатана не може да се оствари као личност, нити да нас победи, зато што сам неће, и зато што не може да буде као дете.

10

Чим се као одрасли истрошимо и посрнемо, Господ нас подсети на најузвишеније стање и звање: бити, и звати се дететом.

11

Све док се гордељивци буду силили и размахивали гордошћу, дотле ће они истински бивати немоћним;
немоћнијим од најнемоћнијег детета, јер ће за противника имати самога Бога, који за свога миљеника има дете, а дете за свог укрепитеља самога Христа, Бого-Дете.

12

Дечија безазленост је предукус будуће стварности у којој ће грех и зло бити неделатни.
Њихово деловање ће претходно бити укинуто, да би се зацарила деца, и енергија њихове љубави, збратимљена са Христовом љубављу, и саделатна са њом.

13

Гнев, злопамћење и мржња претварају наш лик у маскоту, а нашу душу у још једну област пакла.
Док радост, незлобивост и љубав претварају наш лик у икону са душом, и у још једну област раја.

14

Кротост је нешто што је појединцу и народу потребније и претежније од јунаштва и чојства. Јер, и јунаштво и чојство су дубоко повезани са кротошћу, док је она сама нешто неупоредиво више од обојега.

15

Док се злих људи гнушају и сами демони, који их тиме и муче, и свете им се, деца и кротки људи привлаче самога Бога, који их и својим обитавалиштем гради.
Због тога демони пред децом губе своју силу.

16

Кротошћу и умилењем прелази се из смрти на известан степен блаженства; а док смо још на Земљи, у домен рајског живота, но опет у одређеном  степену.

17

Драги наши просјаци!
Бар ви не стваратје своју мафију; дечју просјачку мафију!

18

Ни детету самоубици се не може пребацити да је вулгаран и ништарија.
И оно, повређеног дечјег достојанства и величанства, у тишини и екстази свечано припрема и изводи свој, себеубилачки ритуал: ритуал гашења усред цветања.

19

Благословимо цвет, и воду, и Сунце!
Замирисаће јаче, потећи ће бистрије, засијаће јаче!

20

Господње Име на уснама, Господња милост на нама и на све око нас. Ето шта  је свакоме потребно да би био као дете.

21

Матерински волети све и сва значи и матерински страдати за све и сва.

22

Упитајмо дете у нама колико смо као одрасли сурови према њему; а колико тек према његовом небеском брату: Бого-Детету Христу?!

23

И за римокатоличке хришћане, рецимо Хрвате, важи правило да према деци ближњих Срба не треба да се равнају према било чему свом и другом, пре неголи по змијској мудрости и голубијој безазлености, описаним у Јеванђељу, и протумаченим од стране и њихових светих Отаца-тумача.

24

Ако Господ Шиптарима и њиховој деци не сазида независну државу Косово, она неће бити сазидана, макар колико им је други зидали.
Па се неће моћи ни одржати, без обазирања на то што њу сада слободни зидари зидају одасвуд, и што ју настоје одржати по сваку цену;
како себи самима, тако и њиховом потомству.
Али мечка независности иде и треска на врата бар још двадесетине држава света које имају своје националне мањине, а они своје потенцијалне државице, пуне деце.

25

Пожелимо Духа Светога! Вратиће нас Оцу, вратићемо се Сину!

26

Шаљиви савет патријарха Павла деци, која га воле: Подједнако се чувати ваздуха у глави и главе у ваздуху!

27

Најозбиљнији савет одраслих упућен свој данашњој деци света гласио би:
Чувати се подједнако ђавола са роговима и репом и ђавола у праху.
Данас је наркоманија оно што је опседнутост демоном увек била, остала и што ће увек бити.

28

Језик Јеванђелиста и језик нас савремених хришћана често пута се међусобно толико разликују да се стиче утисак да се ради о људима са различитих планета, и различитих Јеванђеља.

29

Обичај да се у шведским породицама деца обраћају мајци са: најдража мајко (Лив Улман и Ингрид Бергман у Јесењој сонати Ингмара Бергмана), могао би и у Србији да буде негован од стране деце. Наравно, у оним породицама у којима су мајке живе, и још увек, од стране своје деце несмештене у старачке домове.

30

На мајчиним длановима гнезде се најлепше птице певачице, деца, и опет деца, најпријатније гугутке.

31

Немолитвена душа налична је духу који облеће васељену, тражећи себи покоја и блаженства, и не налази их.

32

Бушмани и Химбе из Намибијске пустиње и Туркана (пустињски номадски пастири) из Кенијске пустиње показују нам да је пустиња увек стварала звезде, да њих у њој увек има, и да ће их тамо увек бити. Ви најхрабрија децо, тамо ћете их тражити кад одрастете.

33

Подносивост трагедије огледа се у могућности нашег сталног обнављања свих и свега, упркос самој њеној неподносивости.
Штавише, подносивост трагедије услов је, и кључ обнове кад она мине.
Јер, док зрно пшенично не падне на земљу и не иструли, не може бити стабљике ни класа ни зрневља ни хлеба ни просфоре ни Причешћа ни васкрсења ни  љубави, од свих, за све и за сва.

34

Драгоценост снова састоји се у могућности доживљавања и преживљавања на јави свих сневаних садржаја, нарочито оних најфантастичнијих.

35

Наши животи су серије прича похрањених у фајловима сећања; тим необоривим доказима о нама, а који ће се открити на општој смотри свих људи; небо-рами, општепознатој као Страшни Суд.

36

У српским најмногољуднијим подземним градовима почивају тела српске миомирисне деце са њиховим миомирисним матерама, очевима и прецима.
А код Господа опет, почивају њихове миомирисне душе или духови.

37

Сусрет са сваким бићем скопчан је са напором и искушењима. Однос са њим болан је и распињујућ; право искуство смрти, али и васкрсења у малом, и све то у опсегу личности која је права када поседује квалитет дечјости.

38

Коначно, наши односи су отачко–синовски; са старијима као однос са оцем кога прихватамо или одбацујемо, са млађима као однос са сином кога прихватамо или одбацујемо.

39

Аристократија, макар била најдекадентнија, не прима другог из друге класе, макар он био геније попут Бетовена који прети муњи, или попут Ђузепеа Вердија који пред публику излази на bis и по 30 пута.

40

Аристид праведни, Аристид праведни! – Коме од нас није дојадило да слуша једно те исто о домаћем праведном Аристиду, а да се о њега не огреши гласањем за његов изгон, макар се радило само о изгону из сопственог срца?

41

Судбина света изнова се и изнова обликује и око дечије колевке, и због дечије колевке, а не само око постеља одраслих, и на постељама одраслих.

42

Умилење у души по лепоти превазилази осунчани дан и снове у боји.

43

Само је моћ детета јача од моћи силника овога света, и силника таме.

44

Моћ ауторитета нестаје после првих и последњих детињих жртава.

45

Код епископа спољних, државних ствари, уз икону иде секира. Код епископа унутрашњих, црквених ствари, уз икону иде покајање.
Јер, како у првом случају другачије објаснити на пример: 30 000 масакрираних побуњених Ника на Хиподрому у Цариграду епохе двоје светих: Јустинијана и Теодоре?!
И опет, како у другом случају другачије објаснити на пример: одлажење митрополита сарајевског Петра Зимоњића и његове пастве на дно треће по реду Јадовинске јаме?!

46

Бразилијански ритуал промене идентитета детета преласком из дечаштва у мушкост кроз иницијацију светог бола који наносе ватрени мрави tokandiri што дечаку гризу шаке у рукавицама и до 17 пута за време трајања иницијације, имају свој еквивалент у данашњим компјутерским игрицама деце Европе и Америке, Азије и Аустралије.
Разлика међу њима ипак постоји: тамо бол у шакама и по целоме телу, амо бол главе, парализа мозга и разорена воља.

47

Дете је одевено одећом мира која га чини недоступним опасностима и непривлачним силеџијама.
Ето рецепта и за одрасле: одећа мира, мирољубиво расположење, и ти као одрасло дете већ пролазиш неприметно кроз Сцилу мира и Харибду немира свакодневице.

48

Дечије лажи најчешће имају призвук истине. Истине одраслих најчешће имају призвук лажи.

49

Дечије очи гледају у лице, очи одрасле деце у теме, а очи неваспитане деце колутају од носа до ногу и унатраг.

50

Европске владе су измислиле  кодекс истине лажи и лажи истине, док је америчка Влада измислила начине како да тај кодекс буде у најширој употреби код популације разноврсне деце, укључујући и своју.

51

Људи и жене воле свет због љубави и оргазма, покајници воле црквени рај због благодати и блаженства, а деца само воле да би волела, и да би била вољена.

52

Када треба да забашури своје нове трагове који смрде нечовјештвом, америчка Влада поново и поново лансира летилице ванземаљаца  из свога стелт-арсенала.
И људски духови, обремењени овим и оним глобалним тешкоћама и фасцинацијама одмах устукну, и одмах се попут знатижељне деце умире.

53

Греси многобројних родитеља према деци такви су и толики су, да би бар молитва за добру мисао о њима била велики корак у пружању помоћи.

54

Тема присуства анђела у свету код православних хришћана тема је црквене молитве и општења са свима Светима.
Док је на пост-ренесансном Западу то тема уметничких кругова: сликарских и скулпторских, музичких и књижевних, филмских и позоришних, те анимације.

55

Насмеши се па ће твој осмех сигурно постати нечији украс, или бар украс нечијега дана.

56

Врстама суза преподобног Јована Лествичника ми данас можемо додати сузе које изазива уметничка лепота/доброта, или калокагатхија.
Ми ову врсту суза запажамо и преживљујемо и преко вида и слуха, те преко ума и срца.

57

Оно што смо досад називали центрифугалном силом срца, одсад можемо називати и центробежном или фигокендричном силом срца са ознаком: без молитве.
А што смо досад називали центрипеталном силом срца, одсад можемо називати центростремитељном или кендромолном силом срца са ознаком: у молитви.

58

Бахови Бранденбуршки концерти и Кантате, Свите за оркестар и Концерти за клавијатуру, Токате и Фуге, Пасије по Матеју и Јовану, Велика Миса у h – molu, BWV 232 и Партите (зашто не његово целокупно дело) равни су купању болесника у силоамској роси и немачком млеку и меду, повијању поветарцем и изложењу слуха појању у нашем срцу свих најмузикалнијих птица заједно.

59

Сви рационализујући мислиоци богословља били би ради чути и видети Христа како се Он на Страшном Суду након речи обраћања овцама на Његовој десној страни:
Уђите благословени Оца мога,
– окреће и јарадима на Његовој левој страни, и каже им:
И ти стоко, улази!
Али, од тога, на жалост неких, нема ништа!
Сва остала стока неће моћи да уђе после оваца, нити да буде заједно са њима, него ће морати, као што је то и досад чинила, да удара другим, својим геенским путем, бичујући се бичем савести, и бивши бичевани бичем божије љубави!
Ето како стоје ствари по том питању.

60

У свим оним црквеним срединама на Истоку и на Западу у којима се осећа јака напетост између клира и лаика, сигурно је да су владали односи свемоћнога клирика наспрам немоћнога лаика!
Или клирика као бога-и-батине, а лаика као ништарије, или бар као мањег од маковога зрнцета!
И тако, од клерикализма, као и од секуларизма, ништа друго до:
Гола пропаст! А ствар је од самог почетка практично тако постављена да се клирици рукополажу за службу олтара, и за хришћанско живљење стада, а да се лаици рукополажу у звање хришћана, и за хришћанско живљење сабрања.
И да су при том свештени и једни и други!
При том, лаици у Цркви, ни у ком случају, ни у којој мери и ни на који начин нису ни мирјани или мировњаци, ни световни или световљаци, него су освештани;  право царствено свештенство!

61

Не губимо веру, не губимо наду!
Косовом и Метохијом владају тамошњи владари: свети великомученик и чудотворац, српски краљ Стефан Дечански, и свети чудотворац Милутин, српски краљ!
Обојица Божији угодници! Приступачни и крсту, и некрсту, крста и васкрсења ради!

62

Свети Јеванђелист Лука нас извештава да се Господ током 40 дана, од свог васкрса па до свог вазнесења, јављао својим Апостолима, и да им је говорио о Царству Божјем (Дела 1, 3).
Васкрсли Христос је затим у свом телу и са телом, дакле не у летилици него у свом телу, прошао кроза све галаксије, и у слави се узнео на Небо и сео одеснују Оца (Дела 1, 9-10. Лука 24, 50-51)!
Тако су и наши астронаути постали предобрасци Христовога вазнесења, без обзира на неслагање времена, и њихове скорашње појаве у поређењу са временом Христовога вазнесења.
Они дакле потичу из прошлости у односу на Њега, а Он из будућности у односу на њих, јер сам Он треба у слави да сиђе с Неба у своју Цркву приликом свог Другог славног Доласка.

63

Прави назив за хероин је космичка црна рупа без дна, а назив за његове учинке је космичка црна енергија са смртним исходом.

64

Децо, молите своју браћу и очеве да они када као српски устаници опет буду ратовали-ратују само зато да би јеванђелски бранили своје огњиште, слободу и образ, и да би опет и опет побеђивали.
А српски ратник није редовно школовани ратник, ни окупатор нити убица; или не дај Боже, пас рата.
Баш би зато његов јеванђелски образ требало увек да сија и на вама, и да  своју светлост и на ваш праг баца.

65

Имамо две речи за велику децу.
Прву, Јасера Арафата, која гласи:
Благослов америчких политичара у суштини је масакр.
Другу, оца Радоша Перовића, која гласи:
Дете је једно око очево, а друго је мајчино.

66

Адам и Ева су феномени дефектнога срца. Зато је и сва Земља пуна оболелих плодова њихове утробе.

67

Најбоље прање руку врши се помоћу исповести.

68

Деца да не слушају оне који говоре бесмислице о монасима.
Монаси су налик метеоритима који кроз овај живот пролете скоро невидљиво и нечујно, остављајући за собом само светао траг.

69

Монаси су добровољна анатема.
Монахова раса је његово тело, а монахови завети су његово срце.
Монах се уклања од океана речи да би могао само пет речи да сачува, и непрестано да понавља:
Господе Исусе Христе, помилуј ме.

70

Деца да не тугују за неким или нечим кога или чега нема, да им се не би догодило да им се обоје обије о главу! Да их притисне свом снагом.
Него да благодаре за све како у њих јесте, и биће спокојна деца.

71

Деца да пазе!
Онај ко може да благослови, може и да прокуне.

72

Архитекта Антонио Гауди потврђује чињеницу да је у сваком уметнику дете оно које повлачи главне линије.

73

Данас више него икада треба бити обазрив у говору о другом човеку.
Јер, чим изрекнемо похвалу о њему, први човек до нас креће, попут неког његовог шпијуна и непријатеља, а не његовог ближњег, да ствара виртуелни досије о ње му.

74

Лидери бивших југословенских република осветили су се српским комунистима тако што су се прогласили пуританцима пред светом, и искамчили од њега демократске јаслице.
И то пре него што су на свом путу за Европу спрали српску крв са својих руку!
А када су се већ обрели у Европи, све су Србе оклеветали за геноцид. Да ли и сву српску децу?
Да ли и сву српску новорођенчад?!
Образ им не би сметао да то учине када су то већ учинили са свим мртвим Србима, великим и малим.

75

У својој кући можемо да разликујемо анђеле од демона, у туђој кући не. Бонтон нам то не дозвољава.

76

Велика деца би требало да знају да Божје просуђивање о свему, па и о оном божанском у нама, најпре бива по намерама нашег ума и по настројењу нашег срца, па тек онда по нашим делима.

77

Дете које се не буде понашало у складу са својим годинама горко ће се кајати, али касније.

78

Хајнц Кохут је видео најдаље од свих европских мислилаца.
Да наша креативност зависи од разиграног детета скривеног дубоко у нашој личности.
И опет, да она зависи од свежине тог нашег детета у његовом сусрету са светом.

79

Савремени родитељи у земљи Србији већ су огрезли у жељи и намери да својој деци у наслеђе остављају сребра и злата и руха (Дјела 20, 33), но не и стида и милости.

80

Текстови појединих савремених теолога данас, међу текстовима већине теолога делују као огањ и динамит; или опет, међу текстовима других, као млински камен о врату аутора који све своје читаоце вуче на дно тајне.

81

(…) Не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји (Јн. 17, 9).
Христос све људе проглашава Божјом децом. Зато децо велика и мала, и ми себе прогласимо Божјом децом.

82

!!!Невиност се губи и телесно, а не само у срцу. Ипак, она је стварно таква само када се у срцу стекне, и у њему сачува.

83

Размажена и раслабљена деца неће ни рај преко шибе, а камоли преко батине која је из раја изашла.

84

Гробови све огробљене људе на крају претворе у Божју децу.
Узалуд нам је прети се или препирати са онима које је смрт претворила у децу.
Одрасли се свађају, деца се препорађају.
Живот нас завађа, смрт нас мири и смирава!
Зар не?!

85

Многи од нас настављају да и покојнике сматрају својим непријатељима.
Али, ако баш тако хоћемо, ни ту нема друге заповести до заповести о љубави према непријатељима, иако покојним.

86

Деци говорити да не крше 11. Божју заповест, која гласи:
Не упетљавати се, па ћете доживети 50. годину живота.
Не будемо ли кршили и 12. Божју заповест:
Не завидети, постаћете многолетни.
Не будемо ли кршили свеопшту Божју заповест:
Љуби Господа Бога свога… и ближњега свога… постаћемо бесмртни.

87

Увек су постојали региони од интереса. Најпрофитабилнији региони су били, и до данас остали, региони мамо-раме и вагино-раме.
А кардио-рама?
– Само ако би, и колико би места и времена остајало за њу.
Но ипак психо-рама је био и остао најдрагоценији пан-регион свију светова.
Драгоценији од свију галаксија и планета, од њихових меридијана и сазвежђа.

88

Код сивих еминенција нема ни годишњих доба, ни промена климе.
Има само оловних облака.

89

Матори покварењак у многобројним људима данас – нема обзира ни према бебосу у нама.
У том насртају само Бого-Дете може да посредује!
Оно је већ посредовало, и пресудило: у корист деце – све деце.

90

Заборављамо да су деца домаћини и на Земљи, и у Царству Божјем.
Према томе, ко је главни?!
Дете, и његова дечја светла еминенција!

91

Највеће достигнуће на Земљи јесте осмех; дечији (о)смех!

92

И свет покретних слика има своју Силоамску Бању или Бању умилења: Baby TV.
За сва умилитељна обавештења о њој видети – WWWBabyTVtmChannel. Com.

93

Деца гледају срцем, кроз срце и срца ради.

94

Децу је немогуће преварити. Она виде, чују и сазнају срцем.

95

Савршена љубав је логосна љубав:
љубав према Логосу, у Логосу и Логоса ради.
Волети другачије и друго, бесмислено је, бесплодно је и уклето! Осуђено на порођајне муке и на обрађивање затрњене и закоровљене земље.

96

Сопствени изгон из дечјег благородства једнак је сопственом изгону из раја сладости.

97

Чим помолимо главу у свет уображене одрасле деце, запахну нас мириси свих њихових страсти.

98

Област математике и науке, свет животиња и заједница деце непробојни су и  за грех недобродошли.

99

Децо наша, децо белога праха и дима!
Урадила се ви неурадила, очекује вас покајање.
Да ли урађене, или благовремено покајане, то ће зависити од вас!

100

Волимо своје очеве док су са нама.
Ако ли не, правићемо их од блата када их више не буде било са нама.
Јер ће тада њихов дух бити далеко од нас.
Или, само повремено присутан у помену на Задушницама;
и још ређе, у понеком од наших снова.

101

Створене енергије задржавају нас овде затвореним, док нас благодатне енергије отпуштају одавде слободним; и коначно ослобођеним за Царство Божје.

102

Деца се у свом животу нећете обретати само са мало уобразиље у истини и мало истине у уобразиљи, него и са мало љубави у уобразиљи и са мало уобразиље у љубави.
Никада у чистој истини, и никада у чистој љубави.
Зато што се са истином и љубављу сви највише поигравамо; више их желећи, мање их доживљујући.

103

Једном детету снови и машта трају док се у њих не умеша стварност, а другом детету стварност започиње трајање када се у њу умешају снови и машта.

104

Децо! Не кажњавајте своје родитеље за несавршеност, јер ни ви нисте савршена дечја бића.
Не кажњавајте их својим неостваривим жељама, јер ни они нису остварили ни своје дечје, а камоли жеље одраслих људи.

105

Напади паса на децу у нашим варошима и на нашим улицама с једне стране су такви да треба молити светитеље Христифора и Франческа од Асизија да их штите од обесних, од паса који имају своје господаре и уживају њихову милост, а с друге стране да штите луталице од глади; псе од којих су њихови господари дигли руке.

106

Децо, поставите свој благи поглед и осмех на свачији лик и образ, па ћете добити живот са рајским вртом у себи.

107

Најомиљенија прича наших отаца својој деци јесте она о седам несложних синова и седам прутова сложених у свежањ.
То ће бити најомиљенија прича садашње деце својој будућој деци.
Тако ће њу родитељи стално приповедати, а браћа је практично тумачити.

108

Првина сунца и новог дана је молитва, а не сујета из хиљаду-и-једне ноћи.

109

Савремену децу треба и овако саветовати:
Децо, пазите! Данас је смрт постала начин живота.
Децо, Антихрист је по лику човек, а по дејству ђаво.
Децо, љубави и ништа никада доста. Зато се опредељујте за љубав!

110

Чиме се побеђују деца и медведи и вуци и змије? Дечијим оружјем: осмехом.

111

Каква вера таква и теплота, такви и тропари, такви и буквари.

112

Хришћанин који не верује у хришћанска чуда није реалиста. Исто  важи за све нехришћане.

113

Дечије право дозвољава деци да своје родитеље пушаче, пијанце и наркомане оптужују за злочине извршене над њима.
Јер они су узрочници удоваца, удовица и сирочади у сопственим породицама.

114

Одрасла деца код малишана и малишанки треба да се уче оданости људима и пажњи према животињама и стварима.

115

Данашњи свет је хемијска лабораторија у којој сваки човек врши експерименте да би пронашао камен мудрости, еликсир младости и оружје непобедивости.
А где су у томе деца?!
Не сви! – али многобројни људи и жене неће децу све док могу да их имају; исти они их хоће, али када више не могу да их имају.
Зато они прибегавају лабораторијским експериментима, па шта буде in vitro, или:
Шта епрувета да!

116

Читајмо библијске књиге мудрости; оне ће нас научити да краткотрајно слушамо и говоримо, а да дуготрајно памтимо и будемо упамћени.
Зар у томе нема мудрости?!

117

Право да знамо и да можемо баш све, одузима нам могућност да сазнамо и да урадимо оно што је на стварну корист.

118

Када се начитаност, наивност и сујета здруже, па их све заједно потера амбиција, добијамо скрибоманију подигнуту на квадрат и куб археографије.

119

Сведимо сву пажњу својих очију на срце, и оно ће нам се само, и цело дати.

200

Усамљеност без молитве = униније.

201

Употреба себе, других и свега без благослова и вере, послушности и стрпљења једнако је хаосу и пакленим мукама.

202

Монаху не реци: Монаше миран буди!
него: Монаше, мртав буди!

203

Драга децо велика и мала на Косову и Метохији! Надајмо се да садашње свију нас тамошње ропство, новоарнаутско и белосветско, неће трајати 500, него само, или бар 50 година.

204

Само будимо Христови зањимци па се не бојмо свих нечињаца око себе!

205

Дете, узрасташ у гневу, узрасташ у немиру. А Христово Царство не прима такве.

206

Неко у свету смрди а у пустињи мири, и обрнуто: у пустињи смрди а у свету мири.

207

Свет је пун шарених лажа. Он их је спремио да их и деци понуди.

208

Не можемо данас сејати, а сутра већ, жњети, него све у своје време.

209

У хришћанству није штета ако овца не постане лавица, него обрнуто: ако лавица не постане овца.

210

Неко је рекао да све док будемо имали снаге да говоримо о истини, дотле ћемо имати снаге и да умремо за њу.
Деци је за почетак довољно да говоре о истини, а она ће се већ побринути за остало; једнако и за наше страдање.

211

Народ који никада није био гоњен, нити је икада поднео гоњење, никада није ни имао шта да брани, нити могућност да му ишта претекне.

212

Дечаци и девојчице, бежите од човека и жене који не мисле на смрт; поготову бежите од оних који не мисле на стид!

213

Земља се весели када добар човек наличан оцу Јустину Тасићу гази по њој, а негодује када по њој гази зао човек попут папе Пија XII, или Јована Павла II.

214

Школовани критичар је префињени оговарач који не критикује свој живот и дело него другог као туђинца.

215

Неморалан уметник је дрзник; мрзак и Богу и људима. Али зато ђаволов миљеник, и преносник ђавоље силе.

216

Човек који држи метлу у рукама да би се помоћу ње прехранио јесте човек свима од користи.
Да није тако, како би метлар могао да каже, онако узгред:
Данас не мош, вероват ни свом оку.
Зачас те одвуче да погледаш у оно што рањава.

Исто важи и за човека бравара по струци, који каже:
Људска логика хоће истину да начини да је она лажа.

217

Учена децо! Апологетика, самим својим разлогом којим убеђује, одриче веру, или је чини излишном!

218

Богословски учењаци!
Немојте ловити будуће вернике, налично римокатолицима и секташима! Јер је то терет који не можемо носити и кућа коју не можемо сазидати;
ту се никоме не даде добро прорачунити.
Што је најцрње у целој тој ујдурми, наш незрео оглашени брат може настрадати, постати неверан …

219

Ко се буде више стидео када то буде било потребно, мање ће се стидети када се његов стид буде обелодањивао!
Зато, што више стида сада, то мање стида тада.

220

Господ за свог најдословнијег слугу има смрт! Тог неумољивог, и истовремено благог слугу.

221

Језик којим Господ разговара са нама језик је тишине Царства Његовога.

222

Ако се богаташ спасава богатством, сигурно је да ће се и сиромах спасавати сиромаштвом.

223

Ако је созерцавати, па као Виктор Иго рећи да је музика звук који мисли, онда су мисли звуци којима се музички размишља.

224

Јерес са бременом и наслеђем, звана комунистичка теорија и пракса, а запаћена у српском народу 19. и 20. века, смрвила је све генерације Срба које су биле, и које су јој све до овога часа стајале на дохвату.

225

Запажање једнога комшије из Ђураковца гласи да је време онакво какви су људи; лоше време, лоши људи?!
Зар данас време није толико лоше да се и Гренланд топи?!
Дакле Гренланд се топи, и нашим приобалним градовима потопом прети!
И тако, док једни раде на потопу, други о томе ћуте!
Како онда да се избегне потоп?
Поред каквих све не људи?!

226

Бежати од оних људи који не признају кривицу, и који се бране самооправдањем!
Размишљајмо на време о својој кривици, еда се у невременима не бисмо појављивали у улози сопствених адвоката.

227

Заборав предака и њихово слање у област сенки од стране потомака самим потомцима доноси аналогну освету и судбину.
Шта се тада тачно добија?
Само једначине са више непознатих предака и потомака.

228

Савремени Јевреји, господари музичких и научних сцена света, владају царствима величине концертантних дворана и њихових подијума, амфитеатара и лабораторија.
Али зар је то Обећана земља у коју је пророк Мојсије довео децу Израиља?!
Није то Обећана земља, али је каква таква освојена земља, и у власти великана земаљске сцене која има своје цене.

229

Од жељене и замишљане, дакле од идеалне Србије остале су нам само Замуровићеве фотографске слике из  ваздуха. Боље и толико, и оданде, неголи ни толико, н ниоткуда.

230

Не заносите се оргуљама на богослужењу. Шта бисмо хтели?
Ми сви да седимо, а оргуље да се моле?!

231

Књига над књигама може својим читаоцима подстаћи ипостас.
Књиге пак њој несродне, нису кадре за  то дело, без обзира на њихову мноштвеност, разноврсност и распрострањеност.

232

Говорити: У здравом телу надахнути дух? – није нетачно.

233

Девојчицама феминисткињама подсећање да Православна Црква никада, ни једну једину феминисткињу неће рукоположити за свештеника!
Нити ће се једна једина феминисткиња у статусу православних свештеника икада обратити Богу било са He, било са She, јер таква неће постојати!
Бар не код православних хришћана који буду преостали у  мањини!

234

Музичарима: Смрт о којој Чајковски психологизује и философствује у својој Шестој Патетичној симфонији – није хришћанска!
Није духовна!
Она мами у ћорсокак: Ка смрти! Умрети!Њен четврти став Lamentoso раван је нарко–сеанси, скопчаној с ефектом неодложне, азилантске смрти.

235

Прво се морамо одрећи Сатане и пљунути на њега, па затим почети проповедати благодат, исповедати милост и не тајити доброчинства.

236

Ако смо имали и братства и јединства и једнакости, но не и љубави, као да нисмо имали ништа, и као да смо били ништа.
Како ми, тако и Наполеон и Бетовен, Кант и Дарвин, Черчил и Леополд Други краљ белгијски, заједно са свим осталим слављеним људима, но који су остајали у власти сујете и неизмерне гордости.

237

Кад год нам понестане храбрости за духовно стваралаштво и исповедање, ту су филм и музика, позориште и стрип да их пројаве, а нас за неодважност да осуде.

238

Истина и правда и свако добро дело плод су Бога Духа Светога. Лаж и неправда и свако злодело плод су духа несветога и злога. Зашто би ово било неразумљиво малој деци, а неприхватљиво великој?

239

Сваки покушај васпостављења саборске свести о народним врлинама и добродетељи бива нападнут од стране духа буне. Буне против врлина и добродетељи, буне помоћу саборне несвесности.

240

Никада доста смирења пред Богом Духом Светим и послушности Богу Духу Светом да Он одлучује о нама! Али никада доста и молитве Богу Духу Светом за нашу непокретност ка злу!
За наше приопштење светости Бога Духа Светога и причешће Његовом Светошћу.

241

Колико је пројављенога кукавичлука кроз наводно јунаштво!
Свако ко је могао да пројави љубав и милост у односу са другим, а пројавио је храброст зато што је мислио да се бори против ближњег свог као супарника и непријатеља, у ствари је велика кукавица.
Он није ни знао да то чини као стари човек, и за славу старога човека.
Ето зашто је на свету толико убијених људи за стару славу.
А да је човек био нов, он би пројавио љубав и милост, па би и другоме помогао да се обнови.

242

Не би требало да нам не заигра срце при помену Анђела Чувара, нашег огњеноликог служитеља кога (по једног) Бог дарује сваком човеку долазећем на свет.

243

И ви сте позвана на светост и светлост.
Како? Удеоништвом у светости Бога Духа Светога, молитвама Његове Богоневесте, Пресвете Дјеве Богородице.

244

Сви код Христа потражујемо светост и светлост, дејством Бога Духа Светога.

245

Ми једни друге мрзимо само зато што једни другима нисмо указали љубав онда када је то било потребно, и када смо то могли учинити.
Према томе, мржња је наше лоше сећање на љубав коју нисмо указали када је то било потребно.

246

Док се у нама не буде зацарила љубав, потајно ће нам претити самоубиство, једнима од других убиство, а свима заједно уништење.

247

Нико од људи не пристаје да буде убијен, али ниједна и од животиња: прасе, свиња, кокошка.
Одржање живота је сами основ живота; сами логос његов.

248

Христос је тај који Цркву чини Једном, Светом, Саборном и Апостолском, Евхаристијском, Правоверном и Православном.

249

Учени и преучени! Не стидимо се Јеванђеља, јер је оно сила Божја, на спасење свакоме који верује, данас најпре Грку и Русу и Србину, па редом, све до Јеврејина и Турчина који се православљу окрећу – тајно.

250

Није свакоме детету које се узима од стада намењено да служи Господу као Његов помазаник и богослов и мерило православности.
Различити су дарови Духа и различите су службе у Цркви.
Зато појединци: владике и свештеници, неразумни ревнитељи и мноштво монаха и монахиња из манастира СПЦ-е данас, не смеју, и не могу да говоре професорима Православног богословског факултета у Београду:
Не требате нам!
Јер то радећи, они ће Бога Духа Светога Дародавца који и тамо обитава, ожалостити!
Богословски православни факултет је град који на гори стоји!

251

Без Христа као Посредника између Бога и људи и твари, сваки појединачни сусрет човека са човеком, духа са духом, баш као и њихов додир са твари, скопчан је са највећим могућим ризицима по опстанак и спас духа/душе и тела/твари.
Дакле међусобни сусрети грешника по својој сили равни су удару метеорита, прожимању огња, мешању растопљених метала и хемијском сједињењу текућина.

252

Сатана је богослов са црним ореолом око главе;
а богослов је утолико што он има свест о себи и свест о Богу.
Он познаје Исуса и зна Павла (Дела 19, 15).
Али уместо љубави, у њему делују страх и дрхтање које је немогуће изагнати из његовог арханђелског бића.
Зато је он мислилац безнађа и неослобођења; противник наде и ослобођења од греха.
Његова слика о Богу је лажна:
његов бог је бог страха, па је и његово богословље клеветничко у односу са Богом и човеком.
Он је нечист и зао дух који презире Бога Духа Светога и хули на Њега, те тако  више нема никога ко би у њему могао да заустави кретање и подвижност ка злу.
Он је свудаприсутан само по греху и по злу; он је у поднебесју свудараспрострањен.

253

Не лажимо се! Ретко која феминисткиња у себи као жени не афирмише личност, а радо и блудницу.

254

Бетовенови музички говори човечанству о братству, слободи и једнакости и данас на једно уво модерних олигарха улазе, а на друго им излазе.

255

Демон скрнави свет путем хомосексуализма, лезбијства и содомије; помоћу тога он људе чини Богу непријатним и мрским.

256

Испод озбиљне, елегантне особе, која се поигравала у славној личности, понашање Мориса Равела непрекидно је допуштало провале наивности, искрености и безбрижности детета које никад није напустило царство бајки (Тристан Клингсор).
Колико ли се само разликују наши укуси!
Једни би да дочаравају личност из споја безбрижног детета и генијалности, а други би, попут Адорна и Жан-Клод Каријера да у њој проналазе глупост, идиотизам и имбецилност.

257

Данас је однос једног хришћанског, школског теолога и самог хришћанина толико лабав да се они међусобно не условљавају,  нити један другог потребују.
Међутим, остаје чињеница да је најтеже постати и остати хришћанином. Деца нека бирају ово теже, али нека не остављају ни оно лакше.

258

Гледајмо на милосрђе као на почетак Божијих чудеса.
Милосрдан човек већ увелико чини чудеса на Земљи док Божије око почива на њему.
О таквом Господ каже:
Ко напоји једнога од ових малих само чашом свеже воде, зато што је мој ученик, заиста вам кажем, неће изгубити награде своје (Мт. 10, 42).

259

Свети Дух исходи од Бога Оца, и тиме нити је мањи од Оца, нити је мање Бог!
Ту Бог Дух од Бога Оца исходи, и са Богом Оцем и са Богом Сином равночасно се и равнославно прославља.
И не само да Отац благоизволитељно исходи Духа Светога, као што благоизволитељно рађа и свога Јединог-Рођеног Сина, него и Син и Дух Свети благоизвољевају да Отац једног рађа а да другога исходи.
Тако рођење и исхођење бивају од стране целог Бића Очевог, или од стране његове ипостаси, природе и благоизвољења.

260

Када други људи буду тражили од вас да им своју хришћанску веру изложите у неколико речи, а не реченица, ви им наведите Христове речи о крштењу!
Речи које налазимо записане у Делима апостолским (26, 18), којима се Он обраћа апостолу своме Павлу:
Избавићу те од народа (твога) и од незнабожаца, којима те шаљем, да им отвориш очи, да се обрате од таме к светлости и од власти сотоне к Богу, да приме опроштење греха и део међу онима који су освећени вером у мене.

261

Без молитве и тиховања живот је неподношљива људска галама и митинговање, бука и хаотичност.

262

Пазимо на своју браћу!
Дете Каин уби детета Авеља; брат уби свога брата због братовљевога богоугодног приноса! (Јеврејима  11, 4).

263

Бог се воли највише, више и од детета.
Зар Авраам није био спреман да свога јединца сина Исаака принесе Богу на жртву, и да га добије натраг као слику Васкрслога (Исто, стих 19).
Али je и Бог љубављу узвратиo људима:
Сином, и његовом жртвеном љубављу према његовој браћи, облагодаћеној деци Бога Оца (Јеврејима 11, 17).

264

Децa се од слабости своје окрепише, али она њом самом и нас окрепише (в.: исто, стих 34).
Ми и децу имамо као облак сведока о нашем окрепљењу вером њиховом (исто, 12, 1).
Поготово су света деца светли облак деце која се до крви успротивише греху одраслих (исто, стих 4).

265

Деца да не верују оним лажним усрећитељима и тумачима дечије среће који оптужују њихове родитеље за свако карање њима упућено.
Она су њему добили део као деца, а не као копилад.
Јер свако ко још док је био дете није добио део у карању, без обзира на зазирање од њега, не може да буде третиран као син, него само као онај који се уврстио у категорију копилади (Јеврејима 12, 8-9).

266

Зли разговори кваре добре обичаје, а камоли их злодејства неће кварити.
Зато се ви молите Богу Духу Светом да вам отвори ум да разумете Писма, и још да вас утврди у безбрижности приликом остављења свих и свега због Христа.
Али је зато Христово уздарје стоструко, и укључује живот вечни (Мт. 19, 29 – 30).

267

Зашто се Бог оправдава у ријечима својим и побијеђује када му суде? Зато што је Бог истинит, а  сваки човјек је лажа (Рим. 3, 4).

268

Шиптари су највећи богоборци с краја 20, и с почетка 21. века!
Они, потомци и деца потурчених косовско-метохијских Срба.
Данас сами свој чин недавног рушења храмова и саме недавно порушене храмове сопственом руком они сматрају релативном ствари?!

269

Сектанти, јеретици и њихов поглавица Сатана секташе и јеретизују:  они никада не кажу целу истину, него увек полуистину.
Зато, кајати се пред Богом и у Богу такође треба да значи – не говорити Богу полуистину, не секташити  и не јеретичити пред Њим.

270

Узевши у обзир историјску старину и вредности града Београда, његово хришћанско достојанство и континуирану мисију, страдалништво и неустрашивост у обнављању себе, и коначно његов значај као престонице српског северног краљевства, ми Београд најрадије називамо Великим Господином Београдом.

271

Хришћанској деци огрезла у поп-рок култури.
Словеначка група Laibach, музички свестрано образована и титански моћна, заједно са својим многобројним сарадницима, заслужује наше велико уважавање и поштовање!
Али нам она баш зато, дакле због своје тоталне  музике, не може бити замена за свештеника и богослова, као што нам ни њихов жанровски разноврстан и икуменски достижан музички репертоар не може бити замена за Јеванђеље и хришћанско богослужење.

272

Док графит: Алистер Кроули је био Шиптар има само преносно значење,
дотле графит: Многобројни Шиптари у рату против Срба били су Алистер Кроули, требало би да има дословно значење.

273

Има времена када смо углачани, и времена када смо згужвани и збрчкани.
И опет времена када нас само молитва чува, и може сачувати од растакања.

274

Ако желе да се уплаше од смрти, што је пожељно, па и неопходно да би посталa прави духовни јунаци, деца о њој могу да размишљају на два начина:
као о тоталној, и као о локалној анестезији, па ће им се и остало у вези са њом казати у своје време.

275

Ако пожеле да чују музички опис целокупног живота свог, и својих родитеља, успеће им слушањем бар четири музичка ремек-дела:
Бетовенову Сонату у c-moll-у, опус 111, број 32
и Концерт за виолину и оркестар у De-duru опус 61,
Шесту симфонију у h-moll-у Патетичну, Чајковског
и Штраусову Алпску симфонију бр 64.
И опет. Ако деца пожеле да чују музички говор упућен човечанству о братству, слободи и једнакости као људском подвигу, нека послушају Бетовенову Пету симфонију – Судбинску.
А ако опет пожеле да чују причу о природи и животу из којих су одстрањени Бог и хришћанство као мрља на телу човечанства, они нека послушају Штраусову Алпску симфовију број 64, звану и Антихрист.
При том деца могу бити сигурна да их одасвуд гледа живи Бог, и да заједно са њима чује ову Штраусову и Ничеову лаж о себи и о хришћанству!

276

Децу малу и велику, наличну Дебисијевој сирочади, упитајмо:
Да ли је касно?  Бежали сте пред њима, ни кревет не поневши.
Ако су запалили стару школу па су са њом изгорели стари послужитељ и икона Господа Исуса Христа
, да ли је касно?
Да ли је касно ако сте остали сироти јер је ваш отац отишао у рат, а мати вам давно умрла?
Ако ни просјак није могао да побегне од ватре јер је био слеп, да ли је касно?
Да ли је касно ако ви већ говорите:
Божић-Бато не иди код њих? Божић-Бато не иди код њих?

277

Деца мала и велика не треба да верују Канту.
Мишљење да није био човекољубац потврђује његова теорија о четири услова за личност.
Деца треба да се чувају Хамовског синдрома, и да спречавају своје колонијалистички настројене родитеље да оправдавају и спроводе агресије и нове видове колонијализма.
Не треба да верују у праведност владавине једне капи, капи беле крви, с обзиром да је Америка утемељена на окрутној отимачини и насиљу.
Деца не треба да прећуткују тему аболиционизма и да чувају њену изворност.
Треба да знају да ће будућност (када год и колико год буде протицала у миру) припадати људима званим каста – сликарство.

278

Деца мала и велика пре свог изласка на сцену живота не смеју бити наивна у  вези са Чарлсом Дарвином – Безбожником, Леополдом Другим краљем белгијским – Рукосечом-Главосечом, британским премијером Винстоном Черчилом – Гас-мејкером и Адолфом Хитлером – Предатором.
Сва четири јахача Апокалипсе заслужна су за развој и примену еугенике у савременом свету.
Ето зато треба да тражите објашњења; за појаву костију 3 000 Намибијаца  на песку Острва смрти; објашњење за 30 000 000 Индијаца умрлих од глади за време британског колонијализма у Индији;
објашњење за смрт 10 000 000 радом израбљиваних Конгоанаца и за људске зоолошке вртове истих у Белгији;
објашњење за 3 000 америчких црнаца до чијег линчовања је довео Џим Кроу, објашњење за пострадале Србе, Русе, Пољаке, Јевреје, Цигане и друге;
за оне у својим земљама, и за оне у логорима за време Другог светског рата. И све то због еугенике!
Пре него ставе свој врат у туђе јармове, деца треба да траже објашњење за порекло и сврху теорије белих демона о моралној супериорности белаца!
– о систему линчовања установљеном од стране протестантских цркава-секти, владе и привреде!
– о институционализованом расизму!
– о расно монолитним државним структурама!
– о Великом Брату …

279

Деца да се бране књигама које певају и сијају, греју и радују.
Књигама у којима говори дух писца чија се енергија осећа; књигама које нису писане само ларвеним умом, учауреним у себе сама, без снаге да се извуче из чауре и претвори у лептира.

280

Све дечије мисије, све до последње, не треба да протичу у надимањима пред било ким од људи свих народа света, а камоли у расистичким мислима и осећањима према њима.

281

Великој деци. Од какве користи нам тренутно може  бити Орвелова мисао да у времену обмане истина представља револуционаран чин када сви знамо да имамо време обмана, прећуткивање истине и недостатак револуционара, и да се при том ми претварамо као да  не знамо да је то тако?

282

Ако су по истинитој речи великог и новог детета Јована Зизјуласа пакао и вечна смрт изолација од другог, онда гледајмо децу малене, и запажајмо како она проблем изолације решавају спонтаним здруживањем.

283

Некада су деца кварила своје односе крађама новца и своја пријатељства позајмицама овога, а поодавно већ она то чине крађама и позајмицама дроге.
Данас и сутра већ то бива, и биваће због позајмица и крађа телесних органа.

284

Када деца пишу требало би да имају на уму да се не описује оно што се види на сликама и у догађајима, него оно што се налази у наговештају између две слике и покрета и звука и догађаја, и у њиховим односима у међусобном преплитању.

285

Мајстори певачи, гудачи и свирачи! Дух музике обитава у логосу, и он је укрепљен љубављу.
Вагнер је у музици знао за друго, но не и за прво.

286

Браћи ученим монасима. Ако се не будемо молили Богу, постили и чували монашке завете, завршићемо као Доситеј Обрадович: просвећеношћу б ез просветљења.

287

Деци великој, вештинама оснаженој.
Нема вајде од тога што људима показујемо да бисмо могли бити богови само када бисмо то хтели.
Јер, он и жели да постанемо богови!
По икони и подобију Сина Божјега, Исуса Христа.
Е па, ту се и огледајмо!

288

Хришћанској деци, потомцима уклетих јеретика!
Да им Бог даде снаге да признају кривице кривоверја, нејунаштва и нечовештва својих неправославних хришћанских родитеља и предака, а затим да удостојени дара покајања и Православља приђу трпези плодова спасења и светости.

289

Примитивизам ума српског сељака затрованог квази-месијанском идеологијом европских богобораца изнедрили су тип домаћег комунисте-крвника и варварина-братоубице, због кога се српском народу спочитавају геноциди усред времена када се над њим врше геноциди.

290

Великој деци! Божији дар покајања дат нам да се њиме увек и изнова користимо у обнови, показатељ је Божије и наше слободе у односу на Божију вољу и на наше законе и навике и нужност, а против баснословља о спољашњој предодређености, независној од Божије и наше слободе.
Појам предестинације и судбине делује на нас застрашујуће зато што га ми поимамо из фактографије наше ниже, а не из фактографије наше више слободе.
Јер, у фактографији стања више слободе (не грешити и не моћи погрешити) појмови предодређења и спољашње неумитности одсуствују, и искључено је њихово дејство.
А то је капиталан доказ да је Бог слободан у односу на своју тхео-онтологију, вољу и праксу, те да смо и ми слободни у односу на наше битовање и постојање, одлуке, делања и стања.

291

Драгој малој и великој деци! Ако мудрост и безазленост и добра воља, или речено блаже, но ништа мање важно:
ако расуђивање и доброта прожимају сву нашу праксу, онда смо ближи искуству и теорији блаженог Августина да можемо радити што год хоћемо, и то под условом да волимо.
Ако ли Волимо, (онда) и чинимо што год хоћемо!

292

Деци. Рај упоредимо са безбројним кошницама пуним ројева пчела и меда, а пакао са безбројним кошницама пуним трутова и њиховим могилама, па ћемо добити још једну од представа  вечног живота и вечне смрти:
вечне ситости и вечне глади, oвековечених личности и овековечених маскота.

293

Ко је слабе савести нека једе зеље, али и онај који је јаке савести нека чини исто.
Но понајпре нека то чини онај који би хтео да се храни зељем!
Како због оних слабе, тако и због оних јаке савести, повезаним заједничком заповешћу нашем ближњем дотом.

294

Великој немачко деци! Ако су се Срби огрешили о све своје свеце и праведнике рода свога, како да се не огреше и о свог узвишеног и вољеног пријатеља Рудолфа Арчибалда Рајса?!

295

Њено љубичанство Љубица Марић, најстарија девојчица од деведесетину љета с краја Другог Миленијума у Србији, знађаше и Велики прасак ослушкивати!
Само не знађаше и праскове свога срца, отимајућег се ка Љубави, препознавати.
Она и Хармонију у камену ствараше, но не и хармонију свога каменога ума са срцем спајати.
А како би и да узмогне кад јој срце беше изгубљено; и сигурно усахло!
Код ње беше светлости, но са сенком, хармоније, но и дисхармоније, па и фалширања.
Руку на срце, крај јој беше сушто фалширање.

296

Ученој деци. Берђајев и Шестов, Флоровски и Зизјулас показали су нам да су чиста философија и чиста теологија могуће, и да науци у самом непрекиданом чину философствовања и богословствовања итекако има места!
Научна технологија је свој део посла претходно ваљано обавила, и своју обавезу претходно испоштовала, те посезање за њом и њеним спуштеницама   или фус-нотама — јесте потребно!
Мада је то често гротескно.

297

Деци изложенoj спиритизму, магији и езотеријским култовима.
Сатана је први преко јабуке учинио покушај клонирања Адама и Еве, а затим је кроза сву историју предузимао то исто и са свима осталима преко грехова и страсти.
Тако је bivalo до овога часа у историји, тако ће бивати и до последњег часа историје.

298

Америчкој деци! Америчкој војној доктрини шок и застрашивање: брзо постизање доминације,
ни америчка, баш као ни свеколика пострадала деца света, више не може стати на пут!
Једноставно, испод НАТО-шлема мозга шема, и машинерија вођених сивомаслинастих зомбија.

299

Ко од деце подвижника жели обилне сузе на лицу, мора да има обиље осећаја у срцу.

300

Наши духовни оци нас уче да волимо своје непријатеље.
Сва деца треба да траже од својих родитеља да их науче истој љубави.
Јер ко ту науку изучи на време, постаће неосвојив и свепобедив за дигиталног демона.

301

Деци која нема поверење у лепо понашање! Не дозволите да ваши пси стресирају пролазнике!
Јербо ћете у сукобима између ваших љубимаца и пролазника бити приморани да уместо њих, ви залајете на пролазнике!

302

Да би учврстили свој пољуљани кредибилитет, комунисти, свеприсутни у српском народу, злоупотребише Србе у Крајинама и на Косову и Метохији, и у Старој Србији, и у Црној Гори.
Свуда где Срби вековима постоје!

303

Немамо деце, немамо неко од деце да нам се узвере на трешље и вишње, џанарике и шљиве.
Тако и воћка на Кружном току, сваке године пуна плода.
Јадница, приморана је само да стресе са себе свој плод!
И никога да се сагне и узме жуту сочну воћку; да би је бар окусио, ако не и захвалио?!
Али су зато многобројни градски Срби изнашли замену за децу! Псе, да на њима изливају своја плаховита осећања.
А када их једанпут од себе терају, они на њих и своја хировита осећања искаљују.

304

Када од црног белца одузмемо белог црнца не остаје нам ни црнац, а камоли белац.

305

Чедоморство?! Има ли смисла философирати, па и богословствовати, осим о најнужнијем, у веку и свету који се могу назвати веком покоља деце и светом планетарне кланице?!
Али зато итекако има разлога кајати се, и тужне песме појати!

306

Деца мала и велика да се чувају писаца чија су дела налик најсавршенијим и најбоље чуваним затворима; и опет, у којима су њихови писци и читаоци налични добровољним доживотним заточеницима.

307

Буду ли деца била одвећ сујетна, па горда, па охола, Господ ће их лишити најузвишеније службе. Али ће их неизоставно задужити највећим даром: да љубе своје ближње; и опет, да љубе своје непријатеље.

308

Ако су добри, врлодобри и одлични ученици, деца да наставе тако, и нека им то буде довољно!
Да не траже да буду најбоља пре  неголи добра, да не би због несналажења са славом, а не због рада, изгубили своје добре оцене, па и свој добар глас.

309

Деци Православља! Она ће као деца рођена од Духа увек бити гоњена од деце рођене од тела и крви.
Јер деци рођеној од слободне баш тако и бива од стране деце рођене од робиње (о томе у Посланици Галатима: 4, 31).

310

Деци малој и великој! Онај ко избегава тешкоће, никада им неће умаћи.
Да изговоримо и тврђу реч: Без искушења није могуће спасити се.

311

Неки родитељи лажу своју децу.
Како? Тако што своје грехе откривају на телевизији-Pink не као јавне исповести ради покајања, опроштаја и смирења, него ради славе, сујете и новца, прибављаним срамоћењем себе, своје деце и породице.
Но када сва та јавна срамота прође, јунацима и гледаоцима срама остаће скупа сурутка и сапуница, и још скупља ТВ-претплата.

312

Ефекат петнаестомесечног служења деце војсци Јосипа Броза, обвезнику је по истеку рока бивао раван петнаестомесечној амнезији.

313

Круг старог српског васпитања изгледао је овако:
Мудрољубије јест видитељное и дјелатељное;
видитељное јест богословноје, јестественоје и учитељноје;
дјелатељное јест домостроитељноје, домостроитељно-градскоје и обичноје.
Всему прилагајетсја звјездозаконије и мусикискоје-пјеније.
Уђе ли се у ову енкиклиос-паидеју, разабраће се:
Круг васпитања сачињен од наука:
Философије теоријске и практичне:
теоријске: теологије, физике и математике,
практичне: економике, политике и етике.
Томе треба додати астрономију и музику.
Децо! Од вашег присуства у овом кругу зависи ваша веза са коренима ваше културе.
Огласите се и ви присутни, и ви одсутни у њему.
Наравно, ако смете, и ако вас није стид.

314

Смрт када дође, и учини своје, није непроверена гласина, већ изненађење за неверне Томе и Томице.
Где год ти, ту и живот.

315

Деца треба да се моле, али најпре као арбајтерско дете Александар:
Свети Никола! Ако ,оћеш да ми помогнеш, помогни ми, ако нећеш, не мораш!

316

Борилачке вештине су Бруса Лија начиниле витезом.
А комерцијални авантуристички филмови су га начинили дивљом кинеском мачком која раскида сваког оног јој се нађе на путу.
Зато, попазимо се. Од челичне песнице напослетку страда и онај који њоме и замахује.

317

Недостатак искуства присиљава људе да изговарају мноштво речи, док им велико искуство то брани, а дозвољава незнатност речи.
Зато деца више да раде па ће мање причати, а и о њима ће се мање причати у невреме, а много више у време.

318

Ко не поштује своје тело и душу, тај не поштује себе.
И даље, не поштује ближњега свог.
И још даље, не поштује Оваплоћенога Бога нашег и наших ближњих.

319

Дечје правдољубље у односима са људима може и да не успе кодњих. Док ће дечја љубав сигурно успети.
Зато, не пропуштати прилике!
Човек може да реагују на наше правдољубље повређеном сујетом, па да каже:
Ко је он да ми држи лекцију о  моралу?! Е па нећу заинат, иако сам хтео!
Док на нашу љубав сва оруђа људи падају пред наше ноге, а он исти  каже:
Пази пази, ја га опљачкао за 5. 000 динара, а он ми узвраћа као да  нисам.
Е, с њим морам друкчије.

320

Зашто се сукобљавају људи окупљени око доброг оца?
Зато што једни међу њима покушавају да продуже живот њему, а други да угоде живот себи.

321

Деци родитеља бестијалних и човекоубиствених према очевима, мајкама и деци других народа!
Пошто не вреди говорити вашим родитељима, обраћамо се вама:
Шта ће бити са вама ако ваши родитељи, рецимо Шиптари, праве пут преко српскога гробља у Ораховцу, с објашњењем да гробље загађује природну околину?

322

Показатељ да нисмо у подвигу јесте наша заборавност на спасење: недржање  молитве, поста, униније, нестражење над умом, срцем и језиком, гнев, псовке, блуд, све страсти.
Показатељ пак да смо у подвигу јесу напади на нас демона стомакоугађања и среброљубља, властољубља и славољубља, ….

323

Деци духовној. Између вере и безверја је пад.

324

Деци духовној Срби вековима живе на страницама својих хроника, и од страница својих хроника.
Сигурно, Срби живе и од своје Светиње, и помоћу својих светиња.

325

Деци српској, духовној и недуховној!
Долази време, и већ је настало, када ће непријатељи наших пријатеља и непријатеља постати наши осветници. Али се ми не радујмо томе, јер ће они и после тога остати наши непријатељи који непријатељују против нас.
Па шта преостаје нама и нашим пријатељима?
Ништа друго до да светитељствујемо не више против непријатеља, него и за њих!

326

Деца не могу разумети болест својих родитеља и других људи око себе све док сама не почну да цене своје болести као бисерје, и да се њима богате, истовремено се исправљајући.

327

Деци маштовитој и распеваној!
Не заносити се!
Дечији наивни снови не могу да изађу на крај ни са њиховом људском природом, а камали да могу изглавити са грингосима тржишне и либералне економије.
Одвише је гласова око њих који звече као новац.
Деци не фали идилични Вудсток, нити Парада поноса – давно, врло давно названа содомском и гоморском!
Него док њој фали духовно васпитање, парадерима фали стид!

328

Ко је човек који може да каже:
Албанци на Косову су наши људи, наши најближи.
Горостас међу патријарсима – Патријарх српски Павле!
Има ли вештине у тим речима?!
Нема! Јер тако не говоре недорасли непријатељу, него дорасли му.

329

Деци, српским ратницима! Свети Петар Цетињски и Црногорци, али и сами Ценогорци, све своје славне битке у 19. веку добише молитвама, и помоћу Божијом.
Зато да деца не забораве то као наук своје јуначке будућности, у којој треба да има места и за светога Петра Цетињскога.

330

Деци великој, изабраној! Када их буду бирали и рукополагали за ђаконе и свештенике и епископе и бискупе, увек да саслушају све стране, и ону за њих, и ону против њих, пре него допусте да се на њих положе руке и одмери им се служба!
У супротном, десиће им се на пример, да се неко као свештеник и епископ и бискуп, уместо мудро, понео исхитрено;
као пубертетлија: нетрпељиво и плаховито.
Али страшније од тога јесте, да они иду  у једном правцу, а њихово стадо у другом.

331

Деци малој и великој! Када им се говори, и када су саветована, да ћуте и да слушају пажљиво!
Еда би им се савет примио, и од користи им био.
Јер ако нисмо знали, сада знајмо да су прави и нелицемерни савети све ређи и ређи.

332

Деци малој и великој, хришћанима! Док се ми појединачно и масовно препиремо око теоријскога православља, чије је православније, дотле нам драгоцено време, дато да по православљу живимо и певамо, истиче!

333

Пакао споља чинодејствују они који га у себи поседују, и сами у њему битишу.

334

Неурозе су паклени кругови, и паклени циклуси.

335

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Милиони, ако не и милијарде људи данас живи у свом унутрашњем паклу! А хришћани  моу изаћи из њега, и клонити га се, бар помоћу једанпут срдачно изговореног Господе помилуј!

336

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Многобројни људи се већ одсад муче у телима која горе страстима, а не сагоревају.

337

Свет не само да је отишао бестрага, него и у бесцење. Бар ви децо учините да се нешто од његове многоцености сачува, и одржи!

338

И блато се од блата разликује, а камоли неће живот земаљских  богова у њему.

339

Свако, али баш свако, дакле и светац, пролази кроз своју блатњаву фазу.

340

И млечна, и тврда храна се односи на најтврђу храну: Да ће Бог Отац примити у рај само синове који су му то постали кроз његовог Сина!!!

341

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Када децу заморе, и уморе компјутерске игрице, она нека се опорављају слушањем Моцартових клавирских квартета: у g – mollu, es – duru, …

342

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Христос је године свога живота: од 12. до 30, провео у дрводељству, и у прехрањивању њиме. Да ли деци то нешто казује, и да ли им је то довољан наук за почетак?!

343

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Било чија, па и њихова немоћ, не мора да се маскира дрскошћу и безобразлуком.

344

Како ће изгледати онај, тамошњи пакао, ми не знамо довољно.
Како изгледа овај, овдашњи пакао, ми знамо више од замисливог.
Али  ако знамо да ће Бог једнима само омогућити постојање, а да ће са другима бити сједињен, и да ће при том и једни и други добити моћ вечног живота, прича о паклу и рају до те мере поприма страшне тонове да би иоле мудри људи требало да се што пре покају, и да дођу у познање Истине која је Христос, а затим да се никада више не одвоје од ње, него да се боре за опстојавање са Њим у литургичко-благодатном јединству.

345

Добар и будала су другови.
Човека доброг срца, штавише богатог, но без змијске мудрости, људи ће кад-тад направити будалетином.
Ма ни не треба да га ико магарчи, и будалом прави, јер он то сам, и самом себи, најбоље ради. И стално тако, да и бива такав, све више и више.

346

Ма и са једним добрим делом свет је  бољи. Ма и без једног доброг дела, свет је гори.

347

Људи се траже, проналазе и из пакла ваде нашим молитвама и милостињама.

348

Са једним добром више, свет је још бољи, са једним злом мање, свет је бољи.
И опет, без једног добра мање свет је гори, са једним злом више, свет је још гори.

349

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Ко не  буде волео своје родитеље за њихова живота, по смрти ће их правити од блата, или од афоризама.

350

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! За вас има времена …!
Ако послушате Достојевског у следећем, нећете се покајати:
Самилост је најглавнији, па можда и једини закон бића свег човечанства.

351

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Достојевски је у праву! Подједнако је будала човек са умом без срца, и човек са срцем без ума.

352

Деци малој и великој, хришћанима и нехришћанима! Не бојте се, али се ни не чудите.
Достојевски је и нашу стварност објаснио по природном закону: Што се лажју започне, лажју се мора и завршити.

353

Љубав поравнава људе, мржња их обесправљује.

354

Детињству последује машта, искуству последује расуђивање.
Настанак и испољавање страсти подстиче рад маште; умишљањем омета се расуђивање, а то раслабљује вољу.

355

Црква је огледало човеку да би могао да види какав он не би смео да буде, и опет, какав би могао да буде ако би хтео!

356

Деци малој и великој, хришћанима! Они који су почели Духом а телом завршили, сами себе гоне (Гал. 3, 3).
Рођени по телу увек гоне рођенога по духу (Гал. 4, 29).

357

И деца су склона поробљавању слабим и бедним стихијама овога света. Зато, пажња! Храбримо их да им се супротстављају, и да их се ослобађају.

358

Учитељи нам казују да памтимо Исуса Христа васкрслога из мртвих, по Јеванђељу за које бива злопаћење хришћана до самих окова као у злочинаца, но се реч Божија не да оковати ни свезати (2. Тим. 2, 9. Флп. 1, 13, 14).

359

Чувати се сувишка памети.
То је болест сујете која се не лечи друкчије до смирењем, а за њега се треба подвизавати до шиба и крви.

360

Деци, малим и великим хришћанима! Поранити до свитања, одоцнити до поноћи, па ћемо сазнати како је то и глувом шапутати да нас чује, и ћоравом намигивати да нас види.

361

Деци, малим и великим хришћанима! Ко се загледао у амбис, и амбис се загледао у њега.

362

Деци малој и великој, Србима! Устрашите се! Велики пророци су подигнути међу нама Србима! Бог је походио свој Српски народ! (Лука 7, 16).

363

Туркменски филм Анђеле малени, развесели се, показује да сви ми према деци наших непријатеља врло лако и врло брзо можемо да постанемо – људски гадови!

364

Деци, малим и великим хришћанима! Једно је знати баратати књигама, друго је спознавати њихов смисао, а треће је по њима се управљати.

365

Деци малој и великој! Биће боље да сама науче да закопчавају горње прво дугме на својој одећи, неголи да их томе уче, и да их на то присиљавају они који то раде по службеној дужности.
У супротном, може им се десити да им они прво због досаде, а онда и зловоље, почну причвршћивати дугме на крагни тако као да је она омча.

366

Христа нису распели пријатељи него непријатељи, за које се Он молио; као за своје непријатеље! Да им Бог Отац опрости.
Ето зато је могуће, и благословено, молити се за непријатеље.
Свако ко је Христов, не може имати непријатеље.

367

Деци, малим и великим хришћанима!
Избећи ћемо непријатеље на два начина:
1. Својим пријатељством, дозвољавајући својим непријатељима да нам буду непријатељи, но за које ћемо се молити као да су пријатељи, и
2. својим непријатељством, не дозвољавајући непријатељима да нам буду непријатељи, па се ни не молећи за њих да нам постану пријатељи иако су нам непријатељи.
Који начин нам ваља изабрати?!
Наравно, први!

368

Боље је дозволити другима да нам буду  непријатељи, и да се ми за њих молимо, неголи да нам сви одају страхопоштовање, чак благонаклоност, а ми да на то не узвраћамо ни љубављу, ни молитвом,  ни присећањем, иако су нам пријатељи.
Поставља се питање, како бисмо се онда односили према непријатељима?
Одговором на то питање почиње најмучнија могућа прича.

369

Деци, малоји великој, коју интересује где иде религија?! Она иде својим путем! Док Православље иде ка свеопштем васкрсењу из мртвих, ка Страшном Суду и ка Царству Божјем!

370

Деци! Да не дозвољавају разним помислима и разним ликовима да им улазе у ум и да им роваре по мозгу; узнемирујући и смућујући их. Гасити их молитвом, и тако спречавати сваки приступ.
Они дакле да буду господари своје унутрашњости и унутрашње царевине!

371

Царство Божје није нешто, већ неко:
Цар Небески, Исус Христос, и духовна деца коју му даде Бог Отац, а коју Му подиже Бог Свети Дух.

372

Деци малој и великој! да се не боје!
Најгоре што нам се судњега дана може догодити нису разноврсне паклене муке, него мука једна и једина: шибе бича љубави!
Наравно, наравно, ту је и мука у виду праведне  Божје пресуде, но она ће бити недовољна да се мери са нашом самоосудом на муке и на жалост зато што смо изневерили своју непролазну љубав – љубав према Христу!
Зато се ми у својим животима претходно шибајмо тим бичем љубави, еда би нас у Царству Божјем, коме толико стремимо, обасјала љубав Цара Небескога – Исуса Христа – Бога љубави, васкрслог из мртвих ради нас, и ради нељубвености наше према спасењу, еда бисмо га заволели и слодове спасења усвојили.

373

Не огрешити се о Христа! Не огрешити се о ближњега! Не огрешити се о непријатеља! Не огрешити се о било коју ствар и живо биће! Ето хришћанства, и то само за почетак.

374

Ако ми вирусе искијавамо на нос, главу и леђа, сујету и гордост ћемо искијавати преко душе. Али, ту се већ ради о оболелој души, но која се даде лечити.

375

Сујете и гордости у нама биће све док у послу који нам је поверен будемо имали себе у центру, а не само и једино поверени нам посао.

376

Ко се разуме у музику зна да се у њој нешто пева и свира по важећим ставовима. У хришћанском духовном животу пак, основни ставови су смирено, просто, и наравно, живо!

377

Академски обичај да ментор свог постдипломца на промоцији доктората и на додели титуле пушта пред окупљене слушаоце замасима руку према њима као да им баца голуба или орла, показује да дете може да полети само ако je оно као син свога оца сачувалo своје синовство и отац свога сина своје очинство.

378

Појати и отпојавати Богу нашему хвалу, ето шта је свеколикој деци малој и великој на планети Земљи једино на потребу и на корист!

379

Деци маленој: Смиравајмо се пред маленима од почетка.
Бог има многе које Црква нема.
Деци големој: Смиравајмо се пред големима од почетка.
Црква има многе које Бог нема!

380

Деци малој и великој!
Чувајмо се вулгарне телевизије и вулгарних и компјутерских игрица као електричних вампира и електричних демона.

381

Ми се хранимо да бисмо се целивали у Створитељу, и целивамо се да бисмо се хранили у Створитељу. То и мравље живуљке знају, и чине, а камоли неће живуљке веће и највеће.

382

Материнске успаванке су божанствене тепалице најдрагоценијем бићу на планети, његовом величанству-детету.
Елизавета Скворцова о томе говори филмом Успаванке света малој и великој деци.

383

Мрави ће нам судити! Разумећемо ову реч када помоћу смирења почнемо да се омрављујемо.

384

Раније ли будемо схватили истину да се Господ не јавља у ветру великом и силном који разара горе и стење, због тога ни у вихору и огњу, него у гласу тихога поветарца (дакле, да се Он у тихом поветарцу провајљује), пре ћемо се смирити, и тако самога Господа к себи брзо привући (Паримије, Трећа књига о Царствима, главе 18 и 19).

385

Деци богословима! Господ ће нам свима ионако постављати разобличавајућа питања на Страшном Суду, и окретати главу од нас због наших недоличних одговора.
Зашто бисмо се додатно срамотили и пред Њим, и пред свима Светима и несветима, ми склони срамоти, па још додатно грешећи Духу Светоме; рецимо, због отимања његовога дара свештенства у сва три вида?!
Зар нам он није посредно рекао да отимачи благодатних дарова нису пастири него грабљиви вуци? Да они не чувају духовно стадо него да га пуде и разгоне и упропашћују. Једном речју: да га не воле?

386

Господ нам је дао силу љубави да се њоме штитимо као вањским и унутрашњим омотачем од животних непогода и тегоба. Но ми је, претварајући је у силу мржње, разарамо као сигурносни омотач, чинећи себе рањивим и споља и изнутра. Али авај, при том ми рањавамо и све наше људе око себе.

387

Љубав чини да однос Христа и човека никада не постане дипломатски и политички савез, него братски и синовски завет.

388

Ако нас не смири  покајање, смириће нас страдање. Но најбоље је да нас смири врлина, еда бисмо постали истински смирени.

389

Деци малој и великој, хришћанима! За времена своје поодмакле зрелости достигнимо макар стање молитве светога Јефрема Сиријца: Господе, даруј ми да узрим своја прегрешења, и да не осуђујем брата мојега…, еда бисмо препознавали и друге, и себе; препознавали, а не потцењивали, препознавали, а ни прецењивали.
Томе нас учи и пословица: Према свецу и тропар, према грешнику и молитва.

390

Сви бисмо да управљамо другима, чак и када управљати њима значи служити им.
Једно је кајати се, друго је служити, а треће управљати, макар се све то у Цркви дешавало.

391

Деци малој и великој! Размишљати о одговору на Страшном Суду значи непрестано питати: Господе, шта ћу ти принети, и чиме ћу ти узвратити за твоја неизмерна доброчинства да бих Ти могао одговорити угодно.

392

Не саблажњавајте се примедбом да док лаж кружи око планете истина тек навлачи обућу код куће.
Истина је наводно спора, али свакако достижна. У ствари, она стиже на време, но да ли смо тада ми на прагу вољни да је дочекамо?

393

Децо мала и велика. Чувајте се да вас не постиди Јеванђеље!
Ако се правите мудра пред својим родитељима, Господ ће сакрити од вас оно што Он иначе родитељима, и простима открива.

394

Децо мала и велика.

Заобилазимо помисао, уграбиће нас.

Када нам приђе, она нас и прождере.

С њом се не разговара, она је мајстор обмане.

Не маримо за њу па ћемо бити живи, и здрави.

Не чинимо ли тако, усмрдиће нам се ум и срце.

Сав наш смрад није незнано откуда, већ од помисли.

Од заборавности на Христа.

Децо, такав је и немолитвени ум: сав опор и самодовољан, подивљао и воњав.

395

Књиге преученог човека наличне су пресланим, или презачињеним јелима: примамљивим за гледање, но неупотребљивим за јело. Оно што остаје иза њих јесте само магија спремања јела, илузија укуса и варка да сми их кусали. С обзиром да ће нам црева закрчати од глади, мораћемо да потражимо друго јело – јело које је за јело, и од кога не крче црева.

396

Наше хришћанско лице није уметничка слика коју непрестано излажемо погледима радозналих гледалаца, већ је оно икона која Христовим неописивим смирењем преко лица треба да зрачи на људска срца.
Исто треба да важи и за наше хришћанско тело.

397

Децо мала и велика, хришћани.
Све псовке су адултоцидне и инфантоцидне по својим последицама, јер спутавају молитву и онемогућују јој да овлада нашим умом, срцем и телом, савешћу и вољом.
На њену пагубност се упозорава, и на њену праксу се реагују и у Старом и у Новом Завету.
Псовачи и хулници не склапају савез са Богом, нити се Богу заветују. Ђаво користи псовачева уста као своју задњицу. Тако, у изругивању светиње ђаво остаје доследан себи, али тако да буде на нашу штету, и срамоту.

398

Децо мала и велика, хришћани. Ваше философско слово коме се сами подвргавате, али и слово коме ви друге подвргавате, да не буде слово које убија, већ да буде дух који друге оживљује и љубављу залива.

399

Све више од неопходног није остварени сан, него опијум.

400

Преко нашег подсвесног и несвесног срца и срчаног пакла демон  нам набија рогове на главу и чини нас хулиганима пред Богом.
Треба знати да, чим почнемо слушати глас савести, ми већ успостављамо покидану молитвену везу са Богом, и одмах са дечјом љубављу настављамо да љубимо свог небеског Оца, свог небеског Брата и свог небеског Духа.

401

Децо мала и велика, хришћани. Родитељи се гневе на вас, своју децу, јер сте им крива због ове или оне ствари. А деца само офирају, говоре и јавно показују оно што њихови родитељи најчешће тајно мисле, говоре и раде.
Зар онда деца немају ваљан разлог да се јавно љуте на своје родитеље?

402

Децо мала и велика. Ако своју локомотиву поставите на колосек супротан  колосеку који води ка богатству, слави и моћи, само од себе ће вам се прилепљивати оно што сте хтели да мимоиђете. А не као дотад, да вас мимоилази оно чему сте се прилепљивали, и оно што нисте хтели да вас мимоиђе.

403

Децо мала и велика. Изван, и мимо Господа Исуса Христа, нигде нећете наћи, нити ћете икада срести  некога, ко је хранитељ у нашем детињству, чувар у нашој младости, похвала у нашој старости, нада у нашој смрти, живот по нашој смрти, утеха и жеља на Суду Његовом (Икос 5 Акатиста Господу Христу).
Да бисте ви ово сазнали, тражите од Њега да вам отвори очи срца! Јер пробуђене очи срца виде Христа, и грех, док телесне очи не виде ни Христа, ни грех.
Ко од малена почне да се пропиње за Христом и свиме што је Његово, зарана ће почети да Га заплењује. И целога Њега, и све Његово ће напросто гутати.

404

Децо мала и велика. Не заносити се компјутерима на штету најсавршенијег компјутера у свима световима: људског бића са његовим умом и срцем, душом и телом.
Па када му се још придода благодат Духа Светога!

405

Светогорски храмови су благодатне топионице људских грехова и ливнице нових ликова-живих икона, душе освештане.
Из њих излазе уникати-благодатни христоси.

406

Децо, закваска молитвом доноси прикуску спасења.

407

Молитва је сила, молитва је моћ! Зато децо, молимо се Богу дан и ноћ.

408

Децо, надимање све поквари, смиравање све поправи.

409

Ко згази своју или туђу савест, згазиће своје или туђе срце.

410

Колико год било књига, њих има, и њих ће бити, но  оне нису успеле, оне не успевају и оне никада неће успети да опишу све оно што човеков ум и срце, душа и тело, савест, воља и љубав  јесу, што поседују, и што могу испољити.
Онда попазимо тај људски арсенал, нама Богом дат; јер нам је дат ради обожења.

411

Ко унизи Христовога брата, унизио је Христа Бого-Брата и Његову братску жртву за сву браћу.

412

Великој деци: Ако вам тешко иде молити се из Молитвеника, лако ће вам ићи помишљати на своју скорашњу смрт, а онима најхрабријима и самоосуђивати себе на пакао.

413

Велико срце велики проблеми, мало срце мали проблеми.
Сви желе да уђу у велико срце као у бесплатно превозно средство, а у мало срце нико, па би још и пешице да иду, еда би у мимиходу избегли да се са њим сретну.

414

Деци изгледа лако оно што старци чине, старцима изгледа лако оно што деца чине.

415

Деца би да чине оно што их превазилази, иако је то тешко, старци оно што им не приличи, чинећи им се лаким.
Иако је тешко и једно и друго код оба узраста, лако постаје само када и једни и други чине оно што приличи њиховом узрасту, а не њиховим жељама, или још горе, њиховим страстима.
Уосталом, све што је неприлично, сигурно је тешко, макар наизглед било лако, а све што је прилично, сигурно је лако, макар наизглед било тешко.

416

Са рођењем свакога детета, Бого-Дете Христос са љубављу надгледа цео процес његовог доласка на свет; са љубављу надгледа цео процес његовог зачећа, рођења, раста и живљења, и са љубављу надгледа смрт сваког човека који одлази са овога света; са љубављу дочекује свакога човека који излази пред њега, са љубављу му на Привременом суду одређује место и начин постојања до свеопштег васкрсења, са љубављу ће га васкрснути, са љубављу ће му судити на Страшном Суду и са љубављу ће му допустити да започне свој вечни живот; са љубављу ће кроза сву вечност одржавати у постојање онога који се припремао за пакао, и са љубављу ће вечно заједничити са оним који се припремао за рај.

417

Опасност од злоупотребе компјутера као машине која може технолошки да мисли загрозила нам је онога тренутка када смо компјутеру задали једну радњу, и он ју успешно извршио!

418

Дарови које нам је Бог дао остају у нама и на снази довека, док до наше воље стоји хоћемо ли их ми, или их нећемо умножавати.
То практично има за циљ наше стално увођење у Божје тајне, а оне се изнова и све дубље разоткривају пред нашим очима-укрепљеним благодаћу Светога Духа, који их и прозирнима чини.

419

Децо, хришћани. Будимо пажљиви према сваком човеку, обазриви у речима према свим људима. Јер, Бог има многе које Црква нема, и Црква има многе које Бог нема.
Или то исто, другачије речено: многи Божији још увек нису Црквини и у Цркви, и многи Црквини и у Цркви још увек нису Божији.

420

Децо, мала и велика. Када доброћудни хоџа каже да је једно оно што се језику предаје преко језика, а да је друго оно што се срцу предаје преко срца, онда то треба и уважити.

421

Човек у молитви најдирљивији је од свих призора, ма ко он био: отац Серафим у Будисавцима, отац Василије у руском Подворју у Београду, Парамаханса Јогананда у Бенаресу, турчин у џамији у Цариграду, Митрополит Герман у цркви Зоодохос Пиги у Цариграду, Шиптарка у Високим Дечанима, баке Петкана и Велика на гробљу и у свом дому на Метохији, …

422

Младост све носи на својим плећима, а старост о свему приповеда.

423

Ко не може са собом да живи, он не може ни са другима да живи; чак не ни у виду уживљавања у ту неизбежну улогу.

424

Лакше нам је и књигу о љубави написати, неголи ближњега свога волети; или што је знатно лакше, стрпљивост према њему испољити.

425

За најтананију културу духа и духовности нису нам потребни чинови и звања. Штавише, они могу бити сметња и једној и другој ако се службе које се налазе иза не њих врше богоугодно.
С друге стране ствари, цена да се буде погружен у духовност, у којој такође постоје врхунска достигнућа, може да нас кошта непоседовања ни чина ни звања.
Наше реаговање на испразну спољашњост, или бар на ону без које се може живети, јесте улажење у још дубљи хроно-топос: залажење у потпуну покајно-благодатну анонимност.
Међутим, не и у обустављање сваке синергије са ближњима у црквеном Телу, и сваке синенергичности унутар истога тога  Тела.

426

Када бисмо у сирочету и сиромаху видели Христа, сироче и сиромах би нам заблистали господством и достојанством, па бисмо и ми узели учешћа и у једном, и у другом, и у трећем.

427

Одрасли људи 20. века широм света гледали су једни друге преко нишана.
Децо, сада је на  вас ред да гледате на људе свога, 21. века.
А како ћете ви сада, и преко чега ћете гледати на њих, рећи ћете нам ако се будете нашли испред нишана.

428

Наука нам служи да се приближимо Господу као одрасли, а молитва да Га као деца осетимо као свога ближњег и најближег.

429

Човек молитве креће се у свим правцима света, али и преко црте која се пружа између два света: створеног и нествореног, Земље, Пакла и Неба.

430

Људи вешти на речима и у комбинаторици појмовима и идејама не говоре као они који имају силу, већ као они који нам се силом намећу.

431

Између игара које сматрамо смртним гресима, издвајамо две: игру са канцером, и игру са изазивањем црквеног раскола
1. Психофизички арсенали сваког човека су неисцрпни.
Ако неко пожели да у себи изазове појаву рака, он ће у томе и успети једноставним програмирањем једне ћелије за рад пагубан по организам, рад звани аутофагија.
2. Нетрезвене изјаве и процене појединих људи у Цркви одговорних за њено јединство могу да створе јавно мнење које ће догађаје усмерити ка расколу и поспешити његову појаву, макар да потенцијалним иницијаторима раскола ствари у вези са њим нити су биле јасне, нити се код њих радило о намери да га изазову, него је по среди било нетрезвено ревновање, а које се могло исправити епитимијама.
Међутим, медијска сила,  толико пута пројављена као нечиста, и овај пут ће одиграти своју улогу, укључивши у акт цепања све: и оне који наводно нису радили на расколу, и оне који су на њега повремено упозоравали, но можда не на време, и не на адекватан начин, и доносили су неке одлуке да би га предупређивали. Но да ли и њих, понављамо, на време, и на адекватан начин?

432

Лоповска игра одвија се на два начина.
Прво, ако је неко лопов од малена, он ће ићи и редом красти и обмањивати.
Друго, ако више нема коме шта да украде, и кога да обмане, он ће поткрадати саму своју душу, и самога себе обмањивати.

433

Једноставно и језгровито изражавање и писање омогућује и једноставно и језгровито описивање  и објашњавање сложених, и тешко разумљивих ствари.
За почетни наук  о томе деци је довољно да она говоре умесно, и то само тада када је умесно говорити.
Ако ли почну оним чиме се завршава, дакле сложено и тешко, она својим језиком никада неће  моћи ни проговорити. А то ће рећи: ни децом икада постати, ни децом остати.

434

Када би православни богослови покренули питање првенства јерусалимске катедре Господње, на коју је Брат-Господњи Јаков, који се и Праведним називаше, сео као први епископ земаљског Јерусалима, или вишњег Сиона – Матере свих Цркава, римски папа би морао устукнути, јер би од њега садашњег остао само римски епископ.
Док би Апостол Петар био оно што он све досад јесте: првоврховни Апостол небескога Јерусалима.
Али, ко би уопште започињао нову црквену одисеју, тачније перипетију, када би православни од стране римокатолика одмах били оклеветани да они један папизам (латински) желе да смене другим папизмом (источним).

435

Све док другог будемо гледали наспрам себе као непознатог и опасног по наш живот, све дотле нећемо бити хришћани који имају ближње, и хришћани који имају обавезу, и могу да као деца воле своје непријатеље.

436

Многобројни су они што те хвале, па окрену да куде, малобројни су они што расуђују, па ти кажу како јесте.

437

Гордости! Издахни, проклета била! Гордост можемо проклињати до миле воље, ближњега низашта, нипошто и ни на трен. Дакле, проклињати није за игру, нити је са клетвом играти се.