Манастир Светог апостола и јаванђелисте Луке, Бошњане

svei luka

Манастир Светог апостола и јеванђелисте Луке, налази се на брегу изнад села Бошњане, код Варварина. Према предању, у време кнеза Лазара, крајем 14. века, на том је месту био манастир који се налазио на поседима, које је Св. кнез Лазар Раваничком повељом даровао својој задужбини — манастиру Раваница. У Раваничкој повељи се помиње село Буковац, што је стари назив овог села.

По топонимима: Грчка коса, Грчка ћуприја и Грчки поток, у најближој околини манастира, вероватно су у манастиру били монаси синаити. На подручју Темнића и Мојсињске горе било је тада преко 70 синаитских манастира. У давна времена робовања под Турцима манастир је срушен и потпуно уништен. Касније је на манастиришту подигнута црква-брвнара, коју су Турци у време Варваринске битке 1810. године опљачкали и спалили, а монахе и народ који се у манастир склонио побили, о чему постоје писана сведочанства старих мештана. Народ је чувао предање и место манастиришта се поштовало. Било је и пројављивања, али се није дало да градња почне.

После пројављења домаћину из Бошњана, Верољубу Љуби Василијевићу, на Сретење 1989. године, кад му је заповеђено свише, да гради цркву са свим сељанима, тражен је благослов (сада почившег) Епископа шумадијског Саве. Он је дошао у Бошњане 1992. године, благословио место и почетак изградње манастира Светог Луке, који је 1996. г. завршен и освештан. Овај манастир задужбина је села Бошњане и људи из темнићког краја. Владика Сава је упутио две искушенице у манастир, које су касније замонашене. Духовник манастира био је старац Гаврило. По упокојењу старца Гаврила 1999. године, обе монахиње су отишле, а манастир је запустео.

Велики духовник нашег доба, прозорљиви Старац Тадеј, обишао је ово запустело место у пролеће 2002. године. Дуго се задржао, молио и рекао: „Овде се хода по костима мученика. Ово је свето место и временом ће се преобразити“. Потом је рекао и да ће ту некад пропојати велико Руско звоно, Господу у славу и за покој душа Руских и српских јунака, који су у току Варваринске битке, животе положили бранећи веру православну и ослобађали Србију од Турака. Старац Тадеј је дао благослов архимандриту Алексеју да дође у овај манастир. Доласком архимандрита мр Алексеја (Богићевића) мало пре празника Светог Луке, манастирске славе 2002. године, и његовог постављења за игумана од стране Епископа шумадијског Г. Јована, све се променило. О. Алексеј је затекао пустош. Изнад цркве брег обрастао трњем и купинама, а црква празна и хладна. Била је ту приземна кућица од ћерпича (непечене цигле) и тек озидан конак, без врата и прозора. Уочи славе, на конаку су постављени прозори и врата у приземљу. Први посао новог игумана био је опремање цркве богослужбеним сасудима и утварима. Редовно су служене све службе, а Света Литургија сваке суботе, недеље и празницима. Живело се у тешким условима. Једва су презимили кишовиту, хладну јесен, и зиму која је рано наступила. Тек кад је црква опремљена свим што је потребно за богослужење, приступило се осталим пословима. Доведена је вода, зато што су воду са три мала целебна извора код манастира, користили само за пиће. Манастир је добио новог житеља. Епископ шумадијски Г. Јован рукоположио је искушеника Зорана Милошевића у чин мале схиме, именом Лука. Сада је о. Лука протосиђел.

У манастиру је замонашена и рођена сестра о. Алексеја, именом Јелена, која борави у манастиру. Саграђен је звоник, дародавци су даровали неколико звона, а потом, кад је било 7 великих, доброгласних, звона, сазидан је велики звоник Кнежева кула. Манастир сада има 8 звона, чији се бруј у небо диже појући славу Творцу, народ на службу позива и градоносне облаке разгони. У приземљу звоника је параклис посвећем Св. царевима мученицима: Лазару Српском и Николају Руском, са иконостасом изузетне лепоте. Поред цркве Светог Луке и параклиса посвећеног царевима — мученицима, саграђена је и мала црква посвећена Свим Светима, изузетно лепо живописана. Прилозима, лептом верног народа, саграђена је нова трпезарија, која је живописана по угледу на хиландарску, и у њој се после сваке службе Божје окупе верници. То су праве агапе, где се воде духовни разговори. Најважнија грађевина, која оку није видљива је Жива црква, стотине људи који редовно долазе у цркву и живе литургијским животом. Недељом је на Литургији између 200 и 300 верника, а празницима их буде по неколико хиљада. Како већина људи није могла да уђе у цркву на богослужење, чим временске прилике дозволе, служено је напољу, у сеници (летњиковцу). Било је неопходно да се изгради већа црква, али средстава није било. Што је човеку немогуће, Богу је могуће. Нашли су се добротвори, међу којима нема пребогатих, и нису од сувишка давали, већ све што су имали, баш као у јеванђелској причи. У међувремену је одлуком Светог Архијерејског Сабора, шумадијска Епархија подељена и манастир Светог Луке се сада налази у Епархији крушевачкој, а надлежни Епископ је Г. Давид (Перовић).

Августа месеца лета Господњег 2015. тражен је и добијен благослов Епископа Г. Давида, за изградњу нове цркве, као и увек што се ради, за било коју поправку, градњу или живопис. Архимандрит Алексеј је од пројектанта захтевао да се стара црква никако не руши, већ да буде потпуно уклопљена у нову. По изванредном пројекту дипл. грађ. инжењера из Крушевца, Милана Б. Урошевића, првобитна црква је уграђена у нову, величанствену цркву. Стара је црква била димензија 12 х 5 м. са звоником висине 12 м, а нова је дужине 31 м х 12 м, а у певницама 15 м, висина куполе је 18 м, а са крстом 21 метар. У манастирској цркви су две чудотворне мироточиве иконе, Светог Луке и Светог царевића Алексеја Романова. Иконе у све три цркве су живописане, од којих издвајамо икону Богородице Млекопитатељнице (која се налази у цркви Свих Светих); у цркви Св. Луке су и изуетно лепе иконе: Христа Спаситеља (као Хиландарска), затим Богородице Тројеручице, Богородице Владимирске, Богородице Краснице Пећке. Живописане су и иконе Св. Георгија; Св. Прокопија; Св. блажене Матроне Московске; Св. блажене Ксеније Петроградске; Св. Пантелејмона, Св. Јована Руса, Свете царске породице Романов.

Цркву краси хорос и полијелеј, рад ливнице ЛИГРАП – Белосавци, Топола. Велико благо овог манастира су честице моштију светих које се налазе у великом резбареном кивоту, у којем су четири мања кивота уметнички украшена филиграном и коралима. Осведочена су и записана многа исцељења и рађања деце молитвеним заступништвом пред Господом Св. Јована Руса и Светог Луке. Споља фасада је украшена са 5 розета од беловодског камена. На фасади западног зида су три мозаика која је урадио сликар и ванредни професор на ФЛУ, Зоран Ивановић из Параћина. Манастир је ограђен зидом дужине 327 метара, а манастирски извори свете воде украшени су мозаицима.

У све три цркве се, по утврђеном реду, служе богослужења и читају акатисти. Цркве су опремљене свим богослужбеним сасудима и утварима, као и црквеним текстилом. У цркви је уметнички урађен мермерни под, уграђено је и подно грејање. За сада је завршен живопис у куполи, а предстоји живописање олтарске апсиде и брода цркве што ће се, уз Божју помоћ, и добротом верног народа, догодити, исто као што је од малог храма зараслог у коров просијао диван храм, светионик над Поморављем. Манастир Св. апостола и јеванђелисте Луке, настао по пројављењу, васкрсао из непостојања, милошћу Божјом, развија се сабирајући и препорађајући душе православне. Стадо Христово се увећава, баш онако како је давно прорекао Старац Тадеј, али и негдашњи духовник малог манастира Старац Гаврило, који је рекао да ће доћи један светогорски монах и биће му дато да ово место преобрази и расејани народ сабере, па ће манастир постати један од великих духовних центара. И би онако како су, милошћу Божјом, Старци провидели кроз невиделицу времена. Још се није испунило пресказање о великом, царском руском звону, али, милостив је Бог, и свима све даје на време. Кад се испуни време, пропојаће и то царско звоно.

Манастир Светог Луке 37262 Бошњане

Жиро рачун: 205-168994-28

Телефон: 037/798-340

E-mail: [email protected]