Манастир Светог пророка Илије – Руденица

manastir_rudenica_1-240x220

Манастир Руденица  налази се у близини Александровца код села Руденице.

Историја

Подигли су га локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем 14. и почетком 15. века, а његов живопис је настао између 1402. и 1405. године трошком српског Деспота Стефана Лазаревића. Манастирска црква, посвећена Светом Илији, има основу триконхоса сажетог облика и припада Моравском стилу. Помиње се 1881. године Руденица као „мала црква у којој нема западног уплива“. Током наредних векова црква је порушена и напуштена, а обновљена је 1936. године. Претходно је извршено осигуравање манастирске цркве од одрона земљу са околних брда током 1929-1931. године.
Године 1940. у полусрушеном конаку, усељава се монах Калист Милуновић. Са њим су стигли монахиња Аквилина из манастира Љубостиње (братаница владике жичког Николаја) са једном искушеницом, која је постала монахиња Евгенија.

Архитектура

Црква у Руденици има основу триконхоса сажетог типа, са апсидама које су споља петостране, а изнутра полукружне. На западној страни се налази нартекс над којим се уздиже ниска калота, док се над самом црквом налази осмострана купола. Њена спољашњост је омалтерисана и подељена је на два неједнака дела кордонским венцем. Камене розете су смештене изнад, док се у области испод њега налазе прозори (бифоре). Иако нема, за Моравски стил уобичајеног украсног зидања комбинацијом опеке и цигле, сама омалтерисана фасада је украшена сликарским опонашањем ћелијастог начина зидања.

Живопис

Живопис у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор, чије сликарство је изведено иконописачком префињеношћу.
Сачувани су ктиторски портрети, уз које су насликани тадашњи владари Србије, браћа Стефан (кнез 1389-1402, деспот 1402-1427) и Вук Лазаревић. Лик властелинке Вукосаве је такође сачуван, јер се она сматра ктиторком те цркве. Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из Страдања Христовог и Великих празника.