Научни скуп „Црква Лазарица и моравска Србија“ у Лазарици

Црква Лазарица је од славних времена свог настанка када ју је Свети кнез Лазар подигао као своју придворску цркву у част рођења свога сина, будућег деспота Србије Стефана, и посветио Светом првомученику архиђакону Стефану проживела многе векове са српским народом. Често тешке и страдалне, као и пут српског народа, ове истроријске прилике оставиле су на цркви Лазарици многе ране које сведоче о њеној тешкој историји. У више наврата обнављана она ни до данас није сасвим повратила онај сјај који јој је дао њен ктитор. Од првобитног иконописа нису остали ни трагови, али је остала жеља и воља да се тај сјасј моравске школе живописа једном врати. Зато се и родила идеја да настане један научни скуп сабран од људи који могу својим знањем и стручним мишљењем да допринесу да се дубље сагледа првобитни изглед цркве Лазарице. Са том идејом а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида,  20 јуна 2015. године у амфитеатру цркве Лазарице одржан је научни скуп под називом „Црква Лазарица и моравска школа“ историја архитектура живопис, ми Вам преносимо целокупан програм скупа.

Преподневном сесијом председавали су проф. др Синиша Мишић и др Марија Копривица а своје радове изнели су:

мр Дејан Црнчевић истраживач – сарадник, Историјски институт , Београд, Архитектура и живопис цркве Светог Стефана у Крушевцу- приступи проучавања и домети истраживања.

др Марија Копривица, научни сарадник, Филозофски факултет, Београд, Одраз сукоба Вука Бранковића и Лазаревића на црквене прилике (1389-1402).

др Драгиша Бојовић, редовни професор, Филозофски факултет, Ниш, Ниневијски глас: Од Архиепископа Данила пећког до патријарха Данила бањског.

др Синиша Мишић, редовни професор, Филозофски факултет, Београд Манастирски поседи у земљама Лазаревића (1390-1402).

Душан Рашковић, Народни музеј Крушевац. Крушевачки крај у светлу нумизматичких налаза.

др Владимир Алексић, доцент, Филозофски факултет, Ниш. Великашко порекло хералдичких обележја кнеза Лазара.

Марин Бугар, Народни музеј Крушевац, Археолошка истраживања Козника.

др Ненад Макуљевић, редовни професор, филозофски факултет, Београд. Михајло Валтровић и уметност моравске Србије.

Након прве сесије излагања учесници су присуствовали изложби под називом „Црква Лазарица“ у Народној библиотеци Крушевца. Након тога уследила је поподневна сесија излагања којом су председавали проф. др Сузана Рајић и мр Небојша Ђокић. Излагали су следећи предавачи:

Мр Небојша Ђокић и Оливера Думић, Београд, Црква Лазарица за време османске власти и прве владе књаза Милоша Обреновића.

Давор Петровић, библиотекар, Филозофски факултет Београд, Крушевац у делима путописаца од XVI до XIX века.

Мр Негослав Јованчевић, професор Богословије у Крагујевцу, Допринос монаха манастирха Келенић у другој половини XIX до почетак XX века.

Миломир Стевић и Николина Бабић, Крушевац, Црква Лазарица у народној и завичајној књижевности.

Љубица Петковић, библиотекар, Народна Библиотека Крушевац, Црква Лазарица од 1839 год до краја XIX века.

Урош Шешум, докторанд Филозофског факултета Београд, Становништво Крушевца у првим деценијама XIX века.

 Др Мирослав Поповић,библиотекар одељења за историју, Филозофски факултет, Београд, Примирителни судови крушевачког округа 1844. Године.

др Сузана Рајић, редовни преофесор , Филозофски Факултет Београд

др Данко Леовац, доцент, Филозофски Факултет, Београд. Структура становништва Крушевца у другој половини XIX до почетком XX века.

мр Снежана Југовић, Крушевац, Путописци XVII, XVIII и XIX века о Цркви Лазарици.