Годишњица од упокојења протојереја-ставрофора Александра Милојковића (1930- 2015)

Протојереј-ставрофор Александар Милојковић рођен  је у селу Ђунису поред  Крушевца на  Јовандан  1930. године. Завршио је Богословију св. Кирила и Методија  у Призрену  1947-1951 као ђак  прве послератне  генерације заједно са данашњим Патријархом Г. Иринејем и упокојеним Митрополитом дабробосанским Г. Николајем. Рукоположен је 1952. године у малој Саборној цркви у Нишу од Епископа др Јована а службовао је у ражањском  Архијерејском  намесништву до 1968. године и крушевачком Архијерејском намесништву до 2003. године, пуних педесет година као активни парох и старешина цркве Лазарице у Крушевцу.

За  велики труд и марљив рад на њиви Господњој тадашњи Епископ нишки Г. Иринеј га је  1997. године одликовао чином протојереја-ставрофора на освећењу  новоподигнутог  храма светог великомученика Георгија у Читлуку.

Прота Аца је са  изузетном ревношћу и тачношћу обављао  Света богослужења и молитвословља, посећивао своју духовну децу ,активно упознавао своје парохијане, крштавао, венчавао, исповедао  и испраћао из овог живота  увек са вером и надом у Васкрслога Бога и милост Његову.

Свој  Богом благословен и можемо рећи дуг живот провео је заједно са својом протиницом Златом, сином Миодрагом и ћерком Јасминком, а касније са својих петоро унучади и шесторо праунучади .

Упокојио се у Васкршњем посту  у Недељи крстопоклоној  15. марта 2015. године,  у својој породичној кући у  Крушевцу. Сахрањен је на Новом крушевачком гробљу а чин опела одслужили су надлежни Епископ крушевачки Г. др Давид и викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја  Епископ топлички Г. Арсеније, уз саслуживање великог броја свештеника, свештеномонаха и ђакона а у присуству породице, родбине и великог броја парохијана и верника који су га поштовали и волели током свих година његовог пастирског службовања.

Пригодним словом у име Његове Светости и у име Епископа Давида опростио се Владика Арсеније говорећи о житију проте Александра, које га по речима беседника несумљиво због служења и љубави према Господу и ближњима  одводи у  Осми незалазни  дан, Васкрсење  и живот вечни.

Вјечнаја памјат, блажени покој  и Христос Воскресе, оче и  добри наш прото.

протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић