Митрополит Порфирије: Пети радни дан Сабора

tjc_1452a

Како дани Сабора пролазе, све више се види да је Сабор жива и динамична реалност, али и то да Сабор није само последица напора људи, макар то били и Поглавари Цркава и Епископи, него је, пре свега, простор присуства Духа Светога и реалност светодуховска. Наиме, и данас када се разговарало о последњем тексту Сабора – а то је текст који се тиче односа Православне Цркве према другим неправославним хришћанским Црквама -, постало је свима јасно да Црква није затворена заједница у себе и да помесне Цркве не воде рачуна само и искључиво о свом унутарњем поретку и животу, него да је Православна Црква у свету и ради света, и да је позвана да искорачује из себе и да пружи руку свету, и то нарочито оном који је хришћански, а ипак је на неки начин удаљен од јединства са Православном Црквом.

Многи оци данас, а пре свега, сви Предстојатељи, говорили су на ову тему. И треба истаћи да нису сви пошли да истих позиција и да се нису сви у свему слагали. Чак је у неким моментима било дијаметрално супротних ставова у односу на поједине тачке предложеног текста.

Кроз то се види колико је Цркви стало до дијалога, до сарадње са другим хришћанским заједницама, али у исто време колико је важно да све што се тиче тог односа, сарадње и дијалога, мора бити јасно и прецизно дефинисано.

[embedplusvideo height=”283″ width=”450″ editlink=”http://bit.ly/28Ux1Gd” standard=”http://www.youtube.com/v/JgjpLA9cU7I?fs=1&vq=hd720″ vars=”ytid=JgjpLA9cU7I&width=450&height=283&start=&stop=&rs=w&hd=1&autoplay=0&react=1&chapters=&notes=” id=”ep7224″ /]

Најпре су сви били сагласни око тога да се мора јасно дефинисати шта је Једна, Света, Саборна, Апостолска Црква. Колико је важна ова тема, види се и по томе што је данашње преподне заседање отпочело разговором о тексту и о појединим тачкама текста, а  разговор се наставио и после подне, а наставиће се и сутра . Ова тема још увек није затворена, и засад не постоји коначан текст који би био прихватљив за све. А овај Сабор функционише по принципу консензуса, дакле, сагласности свих. Уколико макар једна Црква преко свога Поглавара не прихвати текст, онда се тај текст не може сматрати одлуком овог Сабора. Отуда,  очекујемо да се разговор о тексту настави и сутра.

Готово све Цркве су имале примедбе на предложени текст. Поједине Цркве су те своје примедбе формулисале и писмено. И о свакој од тих примедби разговарало се и саборски разматрало. Неке примедбе су узете у обзир, неке. пак, у измењеном облику, али углавном првобитни текст који смо имали у рукама, доживео је сасвим велике промене, и можемо с правом рећи да је у великој мери побољшан.

Фотогалерија