Митрополит Порфирије: Завршен Свети и велики Сабор Православне Цркве

sveti veliki sabor

Јуче, у суботу (25. јуна 2016. године) био је последњи дан Сабора, дакле, завршен је радни део и саборски оци су се усагласили и око последњег документа који говори о односу Православне Цркве према другим хришћанским Црквама и другим нехришћанским религијским заједницама. На овом документу се радило највише, из разлога што је, наравно, свима јасно да је реч Господња и молитва да сви једно буду заповест и императив за нас људе, али да јединство није романтичарска и сентиментална реалност и ствар, и да о њему треба обавезно трезвено, саборски промишљати. Зато, дубоко осећајући да је дијалог не само потребан, сматрамо да га треба унапређивати и покушавати у духу Јеванђеља, а у складу са канонима и предањем Цркве, корачати ка том јединству.

У исто време, треба одредити начине, границе и сваки конкретан корак како то реализовати, јер јединство треба да буде и у истини и у љубави. Коначно, тај текст је данас потписан, а јуче је на самом завршетку Сабора свечано радни део Сабора затворио Васељенски Патријарх у присуству представника гостију, који су били и на почетку и на завршетку Сабора, из редова Римокатоличке Цркве и протестантских Цркава.

Потом смо имали прилику да чујемо две поруке: наиме, једно циркуларно опширније писмо упућено свима помесним Црквама на увид и на рецепцију, зато што све саборске одлуке које су  доношене кроз векове никада нису саме по себи бивале коначне, па је било је неопходно да се провере прихватањем верног народа и пуноће Цркве. То опширније циркуларно писмо садржи, поред једног богословског увода о томе шта је Црква, и најважније закључке и тезе по свакој теми којом се Сабор бавио.

Поред тога, Сабор је упутио краћу поруку верном народу у којој се наглашава да је јединство Цркве највећа вредност за нас хришћане, а да се то јединство Цркве заправо јесте Сабор, реализује се кроз саборност, а темељи се на оваплоћеном Сину Божјем, Богочовеку Христу. Такође је наглашено да као хришћани не можемо бити самозаљубљени и чувати истину Јеванђеља само за себе као своје власништво, него је морамо сведочити пред светом, морамо пружати руку наде, руку спасења, руку љубави и онима који су близу и онима који су далеко.

Данас, пак, у недељу (26. јуна 2016. године) одслужена је свечана Литургија којом је началствовао Патријарх васељенски, а саслуживали сви присутни поглавари Цркава. Био је то свечани завршетак какав је био и сам почетак Сабора. Све почиње, све извире из Евхаристије, из свете Литургије, из молитве и све се запечаћује и враћа молитви, светој Евхаристији, која није ништа друго него лична карта Цркве, тј. простор у којем се пројављује Царство Божје међу нама.

[embedplusvideo height=”283″ width=”450″ editlink=”http://bit.ly/28VPSAS” standard=”http://www.youtube.com/v/9vuoEnWaj0o?fs=1&vq=hd720″ vars=”ytid=9vuoEnWaj0o&width=450&height=283&start=&stop=&rs=w&hd=1&autoplay=0&react=1&chapters=&notes=” id=”ep9416″ /]