Епископ Давид осветио цркву Свете Тројице у селу Лесковица

         " Боже Беспочетни и Вечни, Који си све из небића привео у биће, Који живиш у светлости неприступној, Који за престо имаш небо, а земљу за подножије...Који си Соломону дао широко и пространо срце и њиме подигао стари Храм, а Светим и свехвалним апостолима службу у Духу, обнављајући благодат истинске Скиније, а преко њих, Господе Сила, Свете Цркве Твоје и Жртвенике Твоје засадио си по целој земљи да се у њима приносе Теби Свештене и Бескрвне Жртве..." (део коленопреклоне молитве при освећењу храма)

"Не може се град сакрити кад на гори стоји", а додали би: нити село одвојено од овога света тврдим и непроходним друмовима, које блиста вером и побожношћу као што је Лесковица изнад Жупе александровачке. Кад неко чезне за Богом, он чезне и за храмом у ком ће се молити. Тако се у Лесковици 31. јула 1994. године молитвом, побожношћу народном и благодаћу Духа Светога, поставише неразориви темељи храма посвећеног Пресветој Тројици. И ево овог дана за незаборав 31. јула 2016. године, наш Епископ Давид освештао је цркву који је верни народ Лесковице уз многе приложнике са свих страна, подигао да буде светлост свету, у коме ће се служити Света Литургија "овога и онога света".

Ако би се једном речју могло описати ово наше свето сабрање онда је то реч радост.

Радост због Христових речи: " Сазидаћу Црву своју и врата адова неће је надвладати..."

Радост због ведрих срдаца сабраног народа...

Радост због умилног појања хора Свете Лазарице крушевачке...

Радост због многих свештенослужитеља и смиреног монаштва...

Радост због радости нашега Владике...

Радост због суза радосница које су текле, јер суза радосница није мања од сузе молитвене... и радост због Свете Чаше Христове из које се напојисмо бесмртијем!

 

Док смо салуживали своме Епископу осећали смо се као да смо на Тавору, уз потпуно разумевање речи светог Апостола: "Добро нам је овде бити"...

Уз Епископа служили су архимандрит Варнава из манастира Свете Тројице у овчарско-кабларској клисури, који је дао велики допринос у изградњи цркве и побожности у Лесковици, архимандрит Дамаскин из манастира Наупаре, секретар Епископа крушевачког протојереј- ставрофор Драги Вешковац, протојереј- ставрофор Миломир Атанасковић свештеник у Шведској, протојереј- ставрофор Милосав Поповић из Мелбурна, протојереј Вукман Петровић Архијерејски намесник жупски, јереј Милан Ћосић парох александровачки и ревносни протођакон Андрија Јелић.

У овим свечаним тренуцима додељене су Архијерејске грамате и Благодарнице Епископа крушевачког онима који су се ревносније трудили, а брат у Христу Добривоје Миловић из Лесковице за несебични труд и пожртвовање, добио је од Светог Архијерејског Синода СПЦ, Орден Светог Саве III степена.

Овај дан у Лесковици наставио је да тече радосно уз велико гостољубље добрих људи овога доброга села. Чула се српска фрула и српско коло заигра...

 

свештеник Вукман Петровић