Прослављена црквена слава у Александровцу

Када изговоримо речи " Сабор српских Светитеља" задрхти нам ум и срце пред светим Оцима рода нашега, пред светим владарима, пред светим свештеницима и монасима, пред светим ратницима и мученицима, пред светим мајкама и невестама, пред свим угодницима Божијим рода нашега. Задрхти нам ум и срце од помисли да ли смо достојни потомци Светих рода српскога? Искрена мисао нам одговара: раслабљени смо, нисмо достојни њиховог имена, али смо достојни њихове Љубави. Та чудесна Љубав, Чиста, Света, божанска, она нас храни и негује, она нам прашта, она нас воли, она нас сабира.

Божанска Љубав нас је сабрала и у овај свети недељни дан, овог светог 2016. љета Господњег, у храму Сабора српских Светитеља у Александровцу. Храм још у изградњи, на дан своје славе, још увек без украса од земаљског блага, данас је био украшен радошћу наших срдаца, украшен благом небеским. Ако би се једном речју могло описати Царство Небеско онда је то реч Радост.

Ако немамо радости шта ће нам овај свет, ако имамо радости шта нам може овај свет. Не може нам ништа осим да призна да је поражен нашом радошћу. Радост живота извире из срца само онога ко се напаја са извора Љубави, а Бог је Љубав.

Данас смо искреном радошћу покрили слабости једни других и осетили поруку наших светих предака, преточену у речи Свете Литургије: "Љубимо једни друге, да би смо једнодушно исповедали Оца и Сина и Светога Духа..."

Све што је саткано од Радости и Љубави је свето. Зато је реч Сабор света реч.

Господе благослови свештонослужитеље Твоје које сабра данас. Благослови колачаре који су били и који ће бити. Благослови труд неимара и руке добротвора. Благослови, Господе, народ Твој и увек нас сабирај у Твоје наручје где је радост неисказана.

Наша жеља да данас наш Владика Давид буде са нама, у овај свети дан Сабора српских Светитеља и Усековања главе Светог Јована Крститеља, учинила га је молитвено присутним у срцима нашим.

 

свештеник Вукман Петровић