Представљање мултимедијалне публикације „ПУТЕШЕСТВИЈЕ СТАРИМ И НОВИМ СВЕТОМ“ Боривоја Угриновића

23

С благословом  Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина др Давида, у великој сали Народног музеја у Крушевцу, 27.03.2017. одржано је представљање мултимедијалне публикације „Путешествије старим и новим светом“, збирке завичајних приповедака, путописа и приказа са Косова и Метохије, које је у форми књиге, двд и цд,  ауторски уобличио Боривоје Угриновић.

Изражавајући светосавску добродошлицу под скутима цркве Лазарице, у престоном Лазаревом граду, високопречасни прота Драги Вешковац, секретар епархије крушевачке, пренео је аутору публикације поздраве и благослов владике Давида, са жељом  да настави са стваралачким радом, јер је то дар Божји који он умножава и тиме показује да је сарадник Господњи. Емотивном и стилизованом беседом, подсетио је на чињеницу да је и Владика Давид рођен на Косову и Метохији ( у Ђураковцу код Пећи), да је као професор службовао у Богословији Св Кирила и Методија у Призрену, те да је и сам прота Драги, у том православном здању и знамењу, завршио богословску школу. Зато је и ово вечерашње окупљање, али и ранија сусретања калдрмисаним сокацима и призренским Шадрваном, одлична прилика за још једно подсећање на ово свето српско сабиралиште, на његове надвремене и вечне светиње: од Пећке Патријаршије, Дечана, Богородице Љевишке до Душанових Светих Архангела. Уосталом, о тој непролазној лепоти говоре бројни записи путописаца и путника намерника, па и онај непролазни и бесмртан натпис, утиснут на Милутиновој задужбини Богородице Љевишке: „Зеница ока мога, гнездо је лепоти твоје“, истакао је у уводној речи прота Драги Вешковац.

Велибор Петковић, председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, говорећи о аутору истиче, да је Боривоје Угриновић рођен у Призрену, у прадедовском завичају и исконском одредишту животних и стваралачких стремљења, међу вековним Немањићким задужбинама, осунчаним шадрванима и филигранским рукотворинама. Стога не чуди, да је књига инспирисана вишедеценијским трагањем аутора за непознатим и мистериозним, са снажним упориштем у нашој историји, вери, духовности и баштини, пре свега на Косову и Метохији. Реч је о завичајној, романескној, документаристичкој, импресионистичкој и бајковитој прози, са основним циљем да се различити временски периоди омеђе националним простором. Овом књигом Боривоје Угриновић, у свет литературе, улази попут тајанственог трагаоца за још неисписаним мудростима, путешественика у ововременом и оностраном; сањара уснулог за далеким сазвежђима; покајника пробуђеног  у тихом откуцају звезда…

Ђорђе Јевтић, писац и публициста, говорећи о делу подсећа да је реч о списатељском кретању „између сна и јаве“ у коме аутор минуциозно, занимљиво и са пуно љубави, представља српске историјско-духовне топониме, трагове о косовским православним источницима, градове и тврђаве, отвара врата ликовима и збивањима у српском средњовековљу. У другом  делу рукописа, врло сликовито, представља не само свој град, већ и историјат своје породице, свога оца првенствено и напокон, сопствену љубавну сторију. У том аутобиографском делу књиге у коме се преплићу слике вароши и породична сага, аутор исписује својеврсну етнографску фреску са свим антрополошким, културолошким, историјским и духовним вредностима.

Зоран Ђурић, писац и књижевни критичар, беседећи о делу наглашава, да прошлост није нешто што је нестало и што постоји само у сећањима аутора Боривоја Угриновића него је живо, игра пред нашим очима, прошлост је уткана у природу, сударају се брда, брежуљци и Бистрица са зидинама средњевековних градова и кула. У том непрестаном усковитланом судару и метежу просторном и временском Угриновић је и педантни бележник сурове реалности живота на овим нашим просторима. У његовим филигрански подешеним реченицама кључ је за разумевање српског вековног неспокоја невезаног само за данас него и за векове који су давно минули. По српству које носи у срцу на својим путовањима аутор је сличан Његошу. За разлику од Његоша, Боривоје љуби ланце, али оне завичајне ланце што се дубоко урежу у ноге и руке па не можеш и не желиш да их се ослободиш него једва чекаш да осетиш бол за завичајем. С друге стране, приповедање Боривоја Угриновића по свему подсећа на Исака Самоковлију и његов дах животности усечен у калдрму и сокаке родног му града.

Аутор публикације „Путешествије старим и новим светом“ Боривоје Угриновић, истакао је неизмерну захвалност на свесрдачности и прилици да се појави под скутима Лазаревим и пресвете Лазарице. Он се захвалио Преосвећеном Владики Давиду на благослову,  високопречасном проти Драгију на добродошлици, директору Народног музеја Горану Васићу на гостопримству, златоустим беседницима на приказима књиге, матушки и диригентици Ружици Вешковац и члановима хора Свети Кнез Лазар на анђеоском појању. Захваљујем се, нагласио је Боривоје Угриновић,  свима заједно и сваком појединачно, на вечерашњем доласку и учињеној намери да несвакидашњу лепоту ове пролећне вечери уместо у Вашим домовима, замените дружењем са прозним и поетским сликама преточених у речи недосновене, немирне, преморене, будне и жалосне. Баш онакве какве су слике данашњег Призрена, Метохије и Косова, у којима из таме заборава или полузаборава, оживљавају ликови наших драгих лица, скривених дубоко у сећању и незабораву.

Иначе, Боривоје Угриновић је професионални новинар и уредник РТС-а и ЈП Мрежа Мост, у више телевизијских редакција и градова широм Србије: Призрену, Приштини, Митровици, Гњилану,  Београду, Прокупљу и Нишу. За три деценије рада уобличио је на хиљаде извештаја, репортажа, путописа, есеја, хроника, портрета, осврта и коментара, на радију, телевизији, новинама и књижевним часописима. Аутор је и уредник бројних информативно-политичких емисија и документарних серијала. Члан је друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, удружења писаца и књижевника „Чегар“ из Ниша и друштва песника и књижевника Косова и Метохије. Добитник је више новинарских, литерарних и друштвених награда и признања. Објављивао поезију, есеје, репортаже, путописе и приповетке.

Представљање мултимедијалне публикације „Путешествије старим и новим светом“ омогућили су: Епископија крушевачка, Народни музеј Крушевац,  Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, Друштво српско руског пријатељства и руских сународника „Наисус“-Ниш.

Татјана Угриновић, дипл. филолог, лектор и преводилац

12

23

BMW_7342-1

BMW_7431