Месечна архива: мај 2017

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

sabor_2017

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.

На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;
4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).

Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.

Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.

Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.

Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог народа.

Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела и установа.

Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.

Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски г. Андреј.

У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.

Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

Празник Вазнесења Господњег – Спасовдан – храмовна је слава цркве у изградњи у селу Глободеру.

IMG_5440

Као и ранијих година, прослављен је свечано и молитвено, Светом Литургијом и сечењем славског колача. Служио је надлежни парох протојереј Радиша Јовановић, са верним народом који је испунио ову светињу. Домаћин славе била је породица Тодосијевић из Глободера.

У овом храму у току су радови на фрескописању куполе, а изводи их фрескописац г. Далибор Ракић са помоћницима.

 

Р. Ј.

Спасовдан у Крушевцу

DSC_0413
На празник Христовог Вазнесења - Спасовдан, 25. маја 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију у Саборном храму светог великомученика и победоносца Георгија у Крушевцу.
 
Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор  Будимир Којић, протојереји-ставрофори Цветан Топличанин, Драгиша Јовановић и Ђорђе Милојковић, протојереји Ненад Радосављевић, Драгић Илић, Александар Ерић, Перица Стојић, презвитер Ненад Драгичевић и протођакони Андрија Јелић и Јован Миленковић.
 
Владика Давид је по прочитаном Светом Јеванђељу изговорио беседу и честитао празник верном народу.
 
По одслуженој Светој Литургији, у парохијском дому припремљено је послужење за Епископа, свештенике и верни народ.
 
протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић

Недеља слепог у Саборном храму у Новом Саду

Capture

У недељу Слепог, шесту недељу по празнику Пасхе, на празник Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 21. маја 2017. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, свету Литургију служио  је  Епископ крушевачки господин Давид, у присуству Епископа новосадског и бачког господина Иринеја.

По сведочењу Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког господина Давида  … питање упућено слепом човеку – Верујеш ли у Господа?  –   је и питање сваком од нас. Гледано из наше перспективе, вера наша је неко, Господ наш Исус Христос. Вером као благодатним даром ми познајемо Господа као и Он нас, називајући нас својом словесном паством. Себе назива ,,добрим пастиром оваца својих, Јагње Божје које се од искони приноси на жртву ради спасења свих нас. Као што је Света Тројица  удахнула живот у првог човека Адама, тако је Господ земаљским прахом отворио очи слепом од рођења, чији се живот од тог момента променио из корена…  

После отпуста свете Литургије владика Иринеј је у име свих присутних и у своје лично име заблагодарио Епископу Давиду на началствовању данашњим Евхаристијским сабрањем.

 

ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ:

 

ФОТО АЛБУМ

Под Острогом

20170513_074326[1]

И ове године, као и претходних година, по благослову Епископа крушевачког Г. Давида, ученици Верске наставе Политехничке школе „Милутин Миланковић“ из Крушевца ишли су на екскурзију, поклоничко путовање, у манастир Острог.  Ученици су са својим професором Верске наставе Иваном Младиновићем, кренули пут Црне Горе, пут Острога, из Крушевца у ноћ 12. маја на дан Светог Василија.

 Под Острог су стигли у раним јутарњим часовима  и  поклонили се моштима Светог Василија.  После тога, поклоничка група се упутила у манастир Ждребаоник где се поклонила и моштима Светог Арсенија Сремца.  Путовање се даље наставило ка Будви где су ученици провели цело послеподне у одмарању и разгледању града. Ноћ је проведена у Чању, у мотелу, да би се ујутру наставило пут манастира Режевићи, где су се ученици исповедили и причестили, а на позив игумана и присуствовали заједничком обеду. У наставку пута посетили су и манастире Морача и Ђурђеви Ступови у Берану, да би се преко Копаоника стигло до Крушевца у вечерњим сатима, у недељу 14. маја.  На задовољсто свих, договорено је да се екскурзија понови и следеће године у исто време.