Месечна архива: октобар 2017

Архијерејска Литургија и крштење у цркви Лазарици

DSC_2811

У недељу 22. октобра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Архијерејску Литургију са свештенством цркве Лазарице. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, протојереј Игор Шљивић, презвитери Жељко Марковић и Милан Тодосијевић и ђакон Стефан Поповић. Беседу по Јеванђељу о „Васкрсењу сина удовице“ произнео је по благослову Епископа отац Жељко Марковић.

По Светој Литургији  Епископ је у цркви Лазарици крстио слушкињу Божију Вању, унуку проте Добривоја Годића.

Након Свете Литургије и Крштења уприличена је Трпеза љубави трудом породице Годић.

Недеља Светих Отаца седмог Васељенског Сабора

duminica-ortodoxiei.jpg.372bf1c39e476524b734547f5df3ec18

Седми Васељенски Сабор сазвао је цар Константин VI и мајка му царица Ирина. Сабор је одржан у Никеји (где и Први Васељенски Сабор 325), у Витинији, у Малој Азији а против иконобораца. Председавајући сабора је био цариградски патријарх Тарасије. Цар и царица нису лично били присутни на свим саборским седницама, већ на крају су били на последњој седници и потписали су све саборске одлуке. Сабор је одржан у митрополијском храму Свете Софије у Никеји од 24. септембра до 23. октобра 787. године.

Свете иконе (слике) биле су у Цркви одувек поштоване, али Црква све до овог времена није била (јер то није било до тада ни потребно) званично дефинисала и формулисала изричито учење о томе. Почев од 726. до 843. године било је у Цркви, особито на Истоку много оних који су, нажалост, оспоравали значај и употребу икона у Цркви. Особито су се у томе истицали неки византијски цареви (цар Лав III Исавријанац (717-741), Константин V Копроним (741-775), Лав V Јерменин и други) као и поједини епископи (Константин Николијски у Фригији, Тома Клавдиопољски, Теодосије Ефески).

Најхрабрији и најодлучнији браниоци икона на Истоку у то време били су, на првом месту цариградски патријарх Герман 1, који је због тога и збачен са патријарашког трона 730. г. и протеран, затим Свети Јован Дамаскин из Сирије, који је у одбрану светих икона написао три своја позната Писма, затим Георгије Кипарски и многи други који су, пре свега својим животом, односно страдањем. потврдили оправданост и дубоки богословски значај и смисао иконопоштовања. У самој пракси највећи поклоници икона су били управо монаси, тако бројни у то време у Византији тако да је царево иконоборство прешло у монахоборство. Страдали су многи монаси, као: Свети Стефан Нови, Андреј Каливит, игуман Јован и други.

Орос Сабора

Свети и велики и Васељенски сабор, по благодати Божијој и одлуком побожних и христољубивих царева наших Константина и Ирине, мајке његове, сабран по други пут у сјајној митрополији Никејаца у области Витиније, у светој Божијој цркви званој Софија (Премудрост), следећи предање Католичанске (Саборне, Православне) Цркве, одреди следеће: Христос Бог наш, Који нам је даровао светлост свога познања и избавио нас из таме идолопоклоничког безумља, заручио је (Себи) своју Свету Саборну Цркву, “која нема мрље ни боре” (Еф 5:27) и обећао јој да ће (као таква) бити чувана, и својим светим ученицима потврђивао је то говорећи: ” Ја сам с вама у све дане до свршетка века” (Мт 28:28). Ово обећање дао је не само њима, него и нама који смо преко њих поверовали у Име Његово.

Неки пак неразумно одбацивши тај дар (Христов), будући подстакнути од непријатеља обмањивача, одступили су од здравог смисла и супростављајући се предању Саборне Цркве, промашили су смисао Истине и, као што вели реч из Прича (Соломонових), “залуташе са стаза сопствене њиве и у руке сабраше неплодност” (Приче 9:12). Јер, усудише се да клеветају боголепни украс свештених посвета ( – дарова и украса у храму), називајући себе свештеницима а не будући то. 0 њима Бог кроз пророштво говори: “Многи пастири упропастише виноград мој, наслеђе моје упрљаше” (Јерем 12:10). Јер пошавши за људима несвештеним (упрљаним), који само своју памет слушају, они оптужише заручену (као Невесту) Христу Богу Свету Цркву Његову, и не направише разлику између светог и оскврњенога, те икону Господњу и Његових Светитеља назваше сличном дрвеним киповима сатанских идола.

Зато Господ Бог (наш), не подносећи да гледа своје верне слуге упропашћиване таквом заразом, благовољењем Својим сазвао је нас, начелнике свештенства (епископе), из свих крајева, благодарећи божанственој ревности и сагласју највернијих царева наших Константина и Ирине, да би (тако) божанско предање Саборне Цркве заједничком (нашом) одлуком поново добило своју важност. Ми, зато, са сваком тачношћу испитавши и размотривши (све) и следујући за циљем Истине, ништа не одузимамо, нити ишта додајемо, него све оно што је Саборне Цркве неумањено очувавамо. И следујући светих шест васељенских сабора…

(даље следи њихово набрајање и интегрални текст Никеоцариградског Символа вере).

И сажето говорећи: Ми се држимо неизменљиво свих црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког (ликовног) живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве.

Пошто је, (дакле), то све тако, ми идући царским путем и следујући богонадахнутом учењу Светих Отаца наших и предању Саборне Цркве – јер знамо да је то предање Духа Светога Који обитава у њој – одређујемо са сваком пажњом и тачношћу: да се паралелно са знаком Часног и Животворног крста постављају часне и свете иконе – које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала – у светим Божјим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; (и то): икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и Пречисте Владичице наше Свете Богородице, И Часних Анђела, и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у иконичним (ликовним) изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих Оригинала. И да се овима једнако одаје целивање и почасно поклоњење али не и истинско служење по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђељима и осталим свештеним посветама (грчки), тако да и у част ових чинимо принос кађења и светлости (свеће и кандила), као што Је то био побожан обичај и у древних (хришћана). Јер част која се одаје икони (лику) прелази на Оригинал (прволик) и ко се поклања икони, поклања се личности онога који је на њој насликан.

Јер тако се утврђује наука Светих Отаца наших, то јест предање Саборне (Католичанске, Православне) Цркве, која је с краја на крај земље примила Јеванђеље. Тако следујемо за Павлом, који је Христом говорио, и за свим Апостолским божанским скупом и за Отачком светињом, држећи се предања која смо примили. Тако ћемо пророчки певати Цркви победничке песме: “Радуј се веома, кћери Сионска! Проповедај, кћери Јерусалимска! Ликуј и весели се свим срцем својим, јер уклони Господ од тебе све неправде противника твојих; избављена си из руку непријатеља твојих! Господ Цар је испред тебе, више нећеш видети зла, и мир ће бити на теби у вечна времена” (Софон 3:14-15; Варух 3:13).

Оне пак који се дрзну да другачије (о овиме) мисле или уче, или сходно поганим јеретицима да одбацују црквена предања и измишљају неку новачину; или одбацују нешто од онога што је Цркви предато: Јеванђеље или знак Часног Крста или живописање икона или свете мошти Мученика; или подло и злобно измишљају да би порекли нешто од узакоњених предања Саборне Цркве; или још да се као профаним служе свештеним сасудима или часним манастирима – (за такве), ако су епископи или клирици, наређујемо да се свргну (рашчине), а ако су монаси да се одлуче од причешћа.

Преузето: Ризница литургијског богословља и живота

Рубрика: Недељна Еванђеља

Одржан састанак архијерејских намесникâ Епархије крушевачке

DSC_2628

У петак, 20. октобра 2017. године,  по благослову Његовог Преосвештенства Епископа кришевачког Господина др Давида, одржана је седница са архијерејским намесницима крушевачке Епархије. Седници је председавао Епископ Давид, а активно учешће узео је секретар Његовог Преосвештенста, отац Драги Вешковац, као и остали службеници ЕУО-а.

 

 

DSC_2628

DSC_2630

DSC_2632

DSC_2633

DSC_2634

DSC_2636

Свечана Доксологија и Света Литургија у Саборној цркви светог Ђорђа у Крушевцу

DSC_1827
На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2017. године, у поподневним сатима, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Г. Давид, Архијерејски намесник крушевачки и свештенство Саборног храма дочекало је делегацију митрополитâ Антиохијске Патријаршије Епископа аркадијског Г. Василија, хуранског Г. Саву и немачког и средње-европског Г. Исака, које је допратио високопреподобни архимандрит Прокопије (Тајер), који  су допутовали у Епархију крушевачку.
 
У Саборном храму светог великомученика Георгија у Крушевцу одслужена је Доксологија а служили су секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац  и протођакон Андрија Јелић. Срдачном беседом са великом радошћу  Епископ крушевачки Г. Давид поздравио је уважене и поштоване госте пожелевши им добродошлицу у царском граду Крушевцу.
 
На братском дочеку Митрополит Г. Василије је такође заблагодарио и захвалио Епископу крушевачком Г. Давиду у своје име и у име браће архијерејâ.
 

bprdura 2

У недељу, 15. окробра, 2017. године, Митрополити Антиохијске Патријаршије Г. Василије, Г. Сава и Г. Исак, са нашим Епископом  крушевачким Г. Давидом служили су Свету Литургију у Саборном храму светог великомученика Георгија.

Саслуживали су: Архимандрит отац Прокопије, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, протојереј-ставрофор Будимир Којић, протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић, протојереј-ставрофору пензији Адам Стевановић, протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, протојереј Мирослав Пешић, јереј Жељко Марковић, протођакони Андрија Јелић и Јован Миленковић и ђакони Милан Здравковић и Стефан Поповић.

На Светој Литургији је појао хор "Свети кнез Лазар" из Крушевца.

По прочитаном одломку из  Јеванђеља, Епископ крушевачки Г. Давид је изговорио архипастирску  беседу присутним  верницима.

На крају свете Литургије бираним речима Митрополит Василије  је заблагодарио најпре Господу на овом великом дану, а потом и домаћину  Епископу крушевачком  Давиду, свештенству и верном народу на срдачном гостопримству и великој љубави. Владика крушевачки Давид је гостима захвалио на молитвама и на посети, зажелевши да се  ова велика хришћанска радост и љубав убрзо понови .

По одслуженој Светој Литургији, у парохијском дому послужена је Трпеза љубави као наставак Евхаристијског служења.

 

протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић

Покровска црква на Расини прославила своју храмовну славу

FER_7636
И ове године, као ранијих, на Покров Пресвете Богородице, 14. октобра, Покровска црква прославила је своју храмовну славу. Свечано прослављање овог Богородичиног празника отпочело је у петак 13. октобра увече дочеком часних моштију Светих туманских чудотвораца Зосима и Јакова Новог. Свете мошти су дошле у пратњи игумана Данила  Туманског и његовог сабрата о. Петра. Верни народ са свештенством дочекао је ове светитеље и чудотворце и литијски их допратиле до храма. По уласку Светитеља отпочело је Бденије које је служио протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког.
 
Сутрадан, на сами празник Часног Покрова Пресвете Богомајке, служена је Света Литургија. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј Вукман Петровић, архијерејски намесник александровачко-жупски уз саслуживање више свештенослужитеља Епархије крушевачке.​
 
протојереј Саша Величковић