Месечна архива: фебруар 2018

СВЕТОС(Л)АВИЈА

1518362634226

На позив Aрхијерејског заменика за Скандинавију, протојереја-ставрофора Душана Раковића, с благословом надлежних Aрхијереја, прота Драгић Илић, члан редакције нашег часописа, разговaрao је са читаоцима о својим књигама (штампао их је двадесет досад) у Цркви Светога Саве у Стокхолму (храм је освештан од стране Његове светости патријарха српског г. Иринеја 2010. године). Свету Литургију служио је у поменутом храму 11. фебруара 2018. године, на празник преноса моштију Светог Игњатија Богоносца. Том приликом, пред препуном црквом, изговорио је беседу коју овде у целини доносимо нашим читаоцима.

 

***

Драга браћо и сестре,

Данас прослављамо Светог Игњатија Богоносца, који је, спровођен на страдање, рекао: „Пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу”. Зато бих данашњу проповед посветио српском народу, који се идеално препознаје у поменутим стиховима. С друге стране, сетио бих се једнога од највећих антрополога западног света, Стенлија Кјуница, који је рекао: „Живи слојевито, а не у хаосу”.

С разлогом размишљамо о свом народу, јер за годину дана ће бити осам стотина лета од самосталности Српске православне цркве, осам векова од аутокефалије. Наравно, разлог је и тај што се налазимо у Храму Светога Саве у граду Стокхолму. Од те 1219. године до данас расејани су храмови посвећени Светоме Сави широм планете. Најстарија српска црква подигнута на тлу Америке 1894. године посвећена је Светоме Сави. Ако идемо на југ, и у Јоханесбургу је парохија посвећена Светоме Сави. И тако, где год кренемо широм планете, Срби су подизали, подижу и подизаће цркве Светоме Сави. Величанствени Храм Светога Саве на Врачару сведочи, заправо, да ми јесмо били и остали народ Светога Саве. Зато је пре Другог светског рата у нашој богословској мисли рођено име за овај религиозни феномен, а то је светосавље. Данас установљавамо и појам светосавија или светославија, како бисмо „дошли к себи”, (по оном јеванђелском примеру блуднога сина, који на крају „дође к себи”), и сетили се да ми нисмо народ никакве Југославије и других страдија, него да јесмо народ светосавије и светославије.

А сада, да се замислимо над поменутим речима Стенлија Кјуница: „Живи слојевито, а не у хаосу”. Читајући мало о вашем граду, видео сам да је то заправо град подигнут на мноштву острва. Око 30.000 хиљада их има. Читав архипелаг. Заправо, то је град који символише живот српскога народа, који је расејан по читавој планети и чини један архипелаг. С друге стране, и сваки човек је разбијен на своја острвца и чини један архипелаг: свесног, подсвесно, несвесног у себи. И небо над нама и тло под нама, јесу слојевити. Зато човек има једно велико искушење: да живи у хаосу - уместо да тако створен, слојевит, прославља Творца и са радошћу живи у овоме свету. Једино место које је нама оставио Свети Сава, које нам апсолутно гарантује да нећемо живети у хаосу јесте, заправо, Црква Господња. Јер, сви ви живите по својим острвцима, у својим домовима, расејани по овом архипелагу, радите за „хлеб наш насушни”, али постоји место где сте сви обједињени, а то јесте Света чаша, Канон евхаристије. Зато је велика част да су ваши свештеници успели да вас пронађу по вашим острвцима, вашим становима, кућама широм овога архипелага, да вас обиђу, да са вама разговарају и да заједнички подигнете овај свети Храм. Дакле, ваш заједнички именитељ у том архипелагу, или вода живота која запљускује сва та острвца, јесте вода жива из овога светога Храма, Црква Господња. Зато чувајте своју веру и своје светос(л)авије на вашем архипелагу и не заборавите да смо ми народ Светога Саве, а читаве следеће године то ћемо показати и свету.

„Пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова, да се нађем чисти хлеб Христу”, пева данашњи Слављеник. А изабрани антрополог вели: „Живи слојевито, а не у хаосу”, што је Свети Сава добро знао пре осам векова, јер он је, управо, тако живео. До своје шеснаесте године живео је на двору као обласни господар и могао је, по срењовековном праву и феудалном поретку, да остане такав до краја живота, али је он желео више и отишао је на други, виши слој, спрат живота, отишао је у Свету Гору. Тамо је остао сличан број година, па је пожелео нешто више. Вратио се у отаџбину и основао самосталну цркву, да би, опет, приближно толико година, шеснаест, био први архиепископ српски. И шта је онда учинио? Уступио је своје место млађем архиепископу и отишао на последњи ниво свога житија, отпутовао је у Јерусалим, у Манастир Светог Саве Освећеног, у Свету Земљу. Тиме нам је оставио аманет да живимо слојевито, иако живимо разасути широм планете, по нашим острвцима, и да се увек сећамо да смо ми, заправо, деца Светога Саве. Дај Боже да нам данашња Света Литургија, свештеномученик Игњатије Богоносац и сви наши дивни светитељи које прослављамо увек буду у помоћи како бисмо се опомињали да смо били и да ћемо тек бити народ Светога Саве.

 

Уредништво

 

Света Архијерејска Литургија у Великој Дренови

DSC_4968

У недељу сиропусну, 5/18. фебруара 2018. године, на оданије празника Сретења и свету мученицу Агатију, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију у цркви Вазнесења Господњег у Великој Дренови. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник трстенички протојереј Марјан Вујовић, протојереј Мирослав Михајловић, парох велико – дреновски,  јереј Стефан Митровић, такође парох велико – дреновски, протођакон Андрија Јелић и ђакон Стефан Ђурђевић. Чтецирали су: цтец господин Дејан Марковић и вероучитељ Горан Драганац. Након читања Светог Јеванђеља, Епископ је благоизволео да речима својим и речима из синаксара (из Посног Триода) позове верни народ на богомислије, на сагледавање своје огреховљености и окретање Богу; на исправљање живота свога, на служење Богу постом и чување од неуздржања. На крају свете Литургије Епископ је уручио и благодарнице на предлог надлежног пароха.

Пригодна трпеза била је припремљена у школској трпезарији у непосредној близини храма.

Дај нам, Господе, да се измирени са свима добрим подвигом подвизавамо од почетка свете Четрдесетнице до краја Страсне седмице; обрадуј нас и непролазном радошћу Твога Светог Васкрсења.

Света Литургија у манастиру светог Илије у Великој Дренови

DSC_4939

У суботу сирну, 4/17. фебруара, када прослављамо светог Исидора Пелусиота, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид опет је благоизволео да служи Свету Литургију у свето – илинском храму манастира у Великој Дренови. Пред почетак Евхаристије, Епископ је извршио свештено постављење настојатељице ове свете обитељи, монахиње Серафиме за игуманију, даровавши јој напрсни крст, игуманску патерицу и,  на концу Литургије, отачаствене поуке након којих човек не може остати равнодушан. Нашем Архијереју саслуживали су: Архијерејски намесник трстенички протојереј Марјан Вујовић, протојереј – ставрофор Дамњан Лисинац, протонамесник Радош Младеновић (парох врњачко – бањски), јереј Марко Чуљић (парох кукљински), протођакон Андрија Јелић и ђакон Стефан Ђурђевић. Прислуживао је чтец Дејан Марковић, а за певницом су боголепно појале монахиње ове свете обитељи. По читању Јеванђеља, Владикином вољом и благословом, народу се благом речју обратио протонамесник Радош, подсетивши нас да су Срби највише примерних личности налазили у нашем монаштву, како некад, тако и сад.  Након Литургије, сестринство, као и увек, гостопримство није заборавило, већ нам је и у томе пример за углед постало.

ђакон трстенички Стефан Ђурђевић

Владика Давид на Сретење богослужио у селу Здравиње код Крушевца

DSC_4769

Благодаћу Духа Светог, сабрани у Дому Господњем, у четвртак 15. фебруара 2018. године, у храму Светог великомученика Георгија у Здравињу, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Г. Давид служио је Свету Архијерејску Литургију и пререзао колач традиционалне братске славе села Здравиње после заамвоне молитве. Његовом Преосвештенству су саслуживали: Секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац, Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, јереј Милан Томашевић (други парох дворански), јереј Слободан Маринковић (парох здравињски), протођакон Андрија Јелић и ђакон Милан Здравковић. Чтецирао је г. Марко Ракоњац.

Колачар ове године је био г. Јордан Милосављевић са породицом, а колач је преузео парох здравињски јереј Слободан Маринковић са породицом.

После Свете Архијерејске Литургије је припремљена Трпеза љубави која је била улепшана тиме што је Дух Православља обитавао у њој.

 

јереј Слободан Маринковић

Владика Давид на празник Света Три Јерарха служио Свету Литургију у манастиру Мрзеница

DSC_4531

У понедељак, 12. фебруара 2018. године, у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници кад наша Света Саборна и Апостолска Црква прославља Света Три Јерарха, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Кир Давид служио је свету Литургију у параклису поменуте свете обитељи. Уочи овог великог празника Владика је служио бденије у капели у епископском двору у Крушевцу. Његовом Преосвештенству  саслуживали су: Секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац, архимандрит Јустин (Стојановић) из Темишвара, протојереј-ставрофор Љубивоје Радовић, Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић, протојереј Мирослав Пешић и протођакон Андрија Јелић. По завршетку Свете Литургије пререзан је славски колач. Владика Давид је поучио верни народ надахнутом беседом а настојатељ ове обитељи о. Тихон и домаћини славе позвали су Епископа, свештенство и многобројни верни народ на Трпезу Љубави где је продужено празновање . 

 
свештеник Владица Столић