Сахрањен прота Раде Миловановић на Новом гробљу у Крушевцу

Дана 21. маја 2018. године, у раним јутарњим часовима, после примања Свете Тајне Причешћа,  уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Раде Миловановић из Крушевца.

Прота Раде рођен је 1. 12. 1948. године у селу Мало Гркљане, општина Крушевац, од оца Радивоја и мајке Драгице. Основну школу завршио је у Великим Купцима а Богословију у Призрену, 1969. године. Студирао је на Теолошком и Филозофском факултету у Београду. У чин ђакона рукоположен је 26. 2. 1978. године, а после два дана у чин свештеника. На мачковачко-глободерску парохију, са службом у цркви посвећеној Преподобној матери Параскеви – Светој Петки, постављен је 13. 3. 1978, где остаје до 1996. године. Овде је са верним народом подигао парохијски дом, потом је реконструисана звонара, замењен кров цркве, извршена електрификација, уведен телефон, уређена порта. Причао је прота да то тада и није било тако једноставно, и навео сведочанство из крушевачког недељника Победа (број 1714 од 18. 2. 1983. године), у којем новинар, констатујући запажену активност свештенства, пита: „где су омладинске и партијске организације? и да ли је у Мачковцу само млад и активан поп, који зна шта жели да постигне, допринео да деца науче верске песме...“ Треба се подсетити да је свештенство поратних година наилазило на разне тешкоће у обављању своје службе, што се и на овом примеру види. Челни људи села помно су пратили сваки његов корак, учитељи кажњавали децу која би учетвовала на црквеним службама. Но, млади свештеник је знао шта и како да постигне. Укључио се у живот младих, чак и у њихове спортске активности, само да их за веру придобије. У то време је некако дошло и до мало попуштања у ригидном ставу према цркви, те је све пошло нормалним током.  За труд на овој парохији одликован је чином протојереја 8. 8. 1991. године од стране Епископа нишког Господина Иринеја.

За пароха 10. крушевачке парохије при цркви Лазарици  прота Раде постављен је 25. 11. 1996. године, што је сматрао круном свога свештеничког рада. Са братством учествовао је у свим радовима у гадњи парохијског дома, уређењу црквене порте, прилазних стаза, осветљења...

После добијене дозволе за градњу цркве Васкрсења Господњег на Новом крушевачком гробљу, постављен је за старешину и уложио велики труд у изградњи ове прелепе цркве, коју је пројектовао Предраг Вертовшек а прота Раде са народом довео до садашњег изгледа. Градња је трајала од 2000. до 2006. године, када је и освештана на други дан Васкрса. Протине груди тада је украсио напрсни крст, који му је надлежни епископ, Господин Иринеј тада уручио. О сваком детаљу је водио рачуна, да буде достојног изгледа и најбољег квалитета, блиставо и чисто – црквено.

Својој цркви служио је верно, одано, предано све до пензионисања, 2014. године.

После краће тешке болести упокојио се 21. маја 2018. године и сахрањен на дан своје крсне славе, пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, на Новом крушевачком гробљу. Заупокојену Литуригију и опело извршио је Епископ крушевачки Господин Давид са великим бројем свештеникâ. Од проте се опростио његов дугогодишњи сабрат протојереј-ставрофор Љубивоје Радовић, који је истакао неке битне особине проте Радета као свештеника: чистоту богослужења, буквално "са страхом Божјим", домаћинско старање о цркви, као о својој кући, углед у народу. О томе посведочило је и присуство великог броја бивших парохијана проте Радета, који су са свештенством  испратили свог поштованог свештеника до места починка до Васкрсења мртвих.

Љубица Петковић