Предавање о. Дејана Крстића на тему “О црквеном благољепију” у Великој Дренови

IMG_20190421_204155

Пре пет година, 2014. лета Господњег, прота Мирослав Михајловић уприличио је, са благословом нашег Преосвећеног Владике Давида, прво  у низу духовно вече – агапе у својој парохији великодреновској. Ове, пак, године, на празник уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, 8/21. априла текуће године, прота је са својим парохијанима угостио 16. предавача по реду, пречасног презвитера Дејана Крстића, професора Црквеног појања и Црквенословенског језика у Богословији Светог Кирила и Методија у Нишу, и тако ушао у шесту годину великодреновских духовних вечери, које су сада познате и верној браћи и сестрама у другим Епархијама Српске Православне Цркве. Вечерње богослужење је служио прота Мирослав, а за певницом су појали отац Дејан Крстић и отац Дејан Смилић, парох други великодреновски. Тема предавања је била О црквеном благољепију, са особитим нагласком на црквеном појању, које је основ сваког православног богослужења. Отац Дејан Крстић је учење Цркве и своје разумевање црквеног благољепија и појања ненаметљиво кренуо да нам преноси још у току вечерњег богослужења појући за певницом разговетно, довољно гласно, благозвучно, умилно и пре свега молитвено. Све оно што је казао у току свог предавања наког вечерњег богослужења, а особито поуку: Не пева најлепше онај који има најлепши глас, већ онај који има најусрднију молитву, већ је био испунио за певницом. Зар није у томе сав успех предавача и беседника, да говори другима и поучава о ономе што и сам већ испуњава? Предавање је било веома пријатно за слушање и лако за прихватање; речи су биле разумљиве за сву присутну браћу и сестре, који су и лично то посведочили. Касније, у току обеда, нисмо заћутали, већ смо наставили да диванимо о црквеним стварима везаним за тему ове духовне вечери.

IMG_20190421_192544

За све који желе да чују каквим нас је речима, појањем и певањем отац Дејан поучавао, износимо пред Вашу пажњу, браћо и сестре, звучне записе, који нека Вам буду на духовну корист и спасење у Христу.

,,Црква је од најранијих времена установила ко може да пева у Цркви, на који начин се пева у Цркви, а на који начин је недопустиво певати у Цркви... То је богоустановљени поредак: да се зна ко, шта и на који начин ради, да би све то било на општу ползу, на општу корист, а не појединачно да задовољавамо своје сујете, па да ме хвалите како ја лепо певам или лепо беседим. Ако било који мој таленат ставим испред слављења Бога, Вама није на корист, а мени није на спасење. И зато на то увек треба водити рачуна, да све своје таленте, све своје дарове, пре свега у славу Божју користимо и на корист ближњих. А ја, ако дарове које ми је дао Бог користим на славу Божју и на корист својих ближњих, не може ни мени да буде лоше; Бог ће и мене да погледа и да ме благослови. Али ако ја свој таленат користим да бих истакао себе и нешто своје, од тога баш нико нема користи.“ (исечак предавања оца Дејана Крстића)