Поклоничко путовање верника на Свету Гору

BF958413940243EAAC67AE48669C20FD

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида, група свештеника: Архијерејски намесник ћићевачки и парох ражањски Владица Столић, парох дреновачки Милан Бањац, парох плански Иван Илић, парох скорички Милош Пешић са групом верника поклонили су се светињама светогорским.

Путовање у Врту Пресвете Богородице било је у периоду од 29. маја до 02. јуна текуће године.

Први од посећених манастира је српска царска лавра Хиландар.

У току првог дана до вечерњег богослужења обишли смо сва важна места у околини самог манастира: гробљанску цркву Благовештења са костурницом, параклис сазидан на месту где су хиландарски монаси сачекали магаре које је носило Чудотворну икону Богородице Тројеручице из Србије, крст и маслину цара Душана, Пирг краља Милутина, новозасађени виноград, скит светог Василија - Хрусију и винарију, лозу светог Симеона и бунар светог Саве.

Другог дана смо посетили грчки манастир Есфигмен у ком смо били лепо угошћени.

Трећег дана смо отпутовали у Кареју где смо смештај нашли у скиту светог Андреја Првозваног. Током тог дана поклонили смо се светињама манастира Кутлумуша, затим Испосници светог Саве и келији Патерица.

Следећег, четвртог дана поклонили смо се икони Достојно јест у Протатској цркви и светињама манастира: Пантократор, Ставроникита, Ивирон и келије Буразери.

Последњи, пети дан поклоничког путовања провели смо у руском манастиру светог Пантелејмона поклањајући се моштима светитеља и очаравајући се овим велелепним манастиром. Успут смо обишли и мали Русик, скит св. Пантелејмона, иначе место монашења младог принца Растка, а у повратку смо обишли и метох манастира Хиландара, Каково.

Света Гора и дан-данас изгледа као Врт. Тамо где су монаси, било да су у питању манастири, скитови, па чак и најмање келије, то су углавном са много труда и пажње уређене баште, воћњаци, виногради, маслињаци, паркови, док је нетакнута природа права ботаничка ризница.

Овом приликом се захваљујемо господину Војиславу Рупићу, вођи пута, који је са нама поделио искуство осамнаестогодишњег истраживања ових светиња.

Благодарни Господу за сва добра која доживесмо на овом поклоничком путовању нисмо могли у потпуности да искажемо своја осећања, једино у шта смо сигурни је велика жеља и нада за скоријим повратком светињама дивног Атоса.

 

јереј Милош Пешић