Хиландарска лоза

Љубиша Бата Ђидић, Хиландарска лоза,

Крушевачка епархија, 2020.

Прослов

Сажетак свих наших молитава иде у правцу покајања, очишћења и просветљења наше личности: тела, телесности или соматичности-саркичности, плотскости-путености и природе, па душе-духа и ума (1Кор. 2, 14; 15, 44-49. Јевр. 4, 12). Правац кретања наших мисли мисли је ка побожности, ка блаженим заповестима, ка победи телесних похота и к победи духовног, ка свему што је Господу по благовољењу а нама к обожењу.

Сажетак и свега нашег рукодеља обухвата клас и хлеб, воду и лозу; док је последак свега тога наше избијање пред грозд и стајање пред његовим вином ради освећења. Једно и друго већ, хлеб и вино са водом продужиће се Христовим Телом и Крвљу, дарованим нама ради нашега спасења и вечнога живљења!

Тако се ми увек и молимо, и трудимо да Христос, први Подвигоположник Цркве усади у нас страх својих блажених Заповести, еда бисмо победивши све телесне похоте живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Њему угодно; и све тако укрепом Његовим светињама.

Ми дакле нисмо само слушаоци духовних изрека и тумачи свештених символа него смо и више, и даље од тога: делатељи добрих дела; заједничари логоса и ероса у тропосима; искуситељи тајанствених ствари које стижу до деобе душе и духа, до трећег неба … „седмог свода“.

На ова размишљања покренуо нас је Љубишa Батa Ђидић, полихистор, стваралац и подвижник духа калокагатхије Расинског округа, Епархије крушевачке; владалац некадашњом сценом југо-словенске и европске књижевности; поједнако устројитељ и стваралачке сцене самога Крушевца: града-постојбине стваралаца богатога надахнућа.

Заједно са својим саподвижницима у крушевачком духовном еко-простору, а уз саму границу са Хиландарском лозом Бата Ђидић сада поставља и наше епархијске делатнике; еда би сви потребити, гледајући лозу и окушајући је знали у будућности како даље практично са чадочежњом и заповешћу о рађању, умножавању и насељењу земље!

Удивљени смо једнако појавом и ликовном опремом првенца: Летописа о древној Немањиној и Хиландарској целебној лози и њеним дометима; како најуже у Расинском округу, тако најшире у Српском роду наше епохе. Једнако и међу околним поштоваоцима наших светиња.

 

Епископ крушевачки Давид