Схолије на Схолије (наше на Максимове, састављане при паралелном читању богословско-књижевних дела писаца Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника)

Прослов

Схолије преподобнога Максима на списе божанственога Дионисија Ареопагита покрећу сваког извежбаног и упућеног читаоца на духовни порив ка узвођењу у димензије богомислија обојице боговидаца.

Фрагменти којима се побија Теорија Еволуције

„Сваки род на небесима и на земљи има своје име, … сва бића, задржавши својства своје природе непропадљивим, препуна су свеколиког божанственог склада и свештене красоте; …“ (Свети Дионисије, О Божанским именима, Глава прва 4).

„Сва Божија створења су добра, односно постала су као добра и јесу добра, јер по природи и даље пребивају у поретку у којем су постала. Међутим, одступање од природног својства, било да је реч о анђелима, или о душама, или о било којим телима, нарушава лепоту – а њеним нарушењем настаје ружноћа.“ (Свети Максим Исповедник, Схолије на спис О божанским именима, Глава прва, коментар 33. Види: Ареопагитски списи са Схолијама Светог Максима Исповедника, Други део, књ. 5, 12, 167-8).

Не само да је у космологији двојице светих отаца, Дионисија и Максима искључена свака помисао на еволуционистички прелазак бића из врсте у врсту, него и у њиховој ангелологији, као и у демонологији имамо исти случај.

У њиховој антропологији опет, искључен је сваки помен примата као некаквог претходника човековог, али и зоон-тхеуменона као некаквог последника!

Појачајмо овај исказ одговарајућум речима светог оца Максима:

„Она бића која су испод умних и поседују чулну душу јесу животиње, баш као и сва она која поседују бесловесна оживљена тела; а душа им је састављена од праоснова и вештаственог огња и настањена је у духу који је у вештаству, а чулом је подстицана на глад и жеђ; та бића, природно, чезну за својим Даваоцем: Све од Тебе очекује да им дајеш храну на време.“ (В.: Пс. 103, 27, односно: Свети Максим Исповедник, Схолије на спис О божанским именима, Глава прва, коментар 61; исто 178).

Подсетимо да је човек створен од праха (праоснове) и да је он, за разлику од животиња Богом задахнут тако да је њиме-дахом постао жива (и словесна) душа (Постања 2, 8).

 

Наставиће се

Епископ крушевачки Давид