Месечна архива: април 2021

Интервју Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића) за крушевачке новине “Победа”

DSC_5021

ЉУДИ ГРАДЕ ХРАМОВЕ А ХРАМОВИ ИЗГРАЂУЈУ ЉУДЕ

Град Крушевац од Васкрса до Васкрса, у години јублеја, 650 година од оснивања града :

Овим речима започињемо пријатан разговор са Његовим преосвештенством, владиком крушевачким Давидом, у Цветној недељи. Полако се приближавамо најрадоснијем Хришћанском празнику Васкрсу. Тада ће и наш лист Победа изаћи из штампе.

Између празновања свих других празника имамо на уму чињеницу да  је Васкрс Празник над празницима.

Очовечење, Рођење, Распеће, Васкрсење, Вазнесење и Други долазак Господа Исуса Христа суштински су благе вести Светог Јеванђеља. Управо то нам доноси нови укус живота на Земљи, и њиме се неустрашиво оглашавају трајни мир, љубав, слобода у духу – слобода од штетних навика и смртоносних грехова. И тако то бива из дана у дан, све до дана највеће радости: Другога доласка Господњег, реалног, стварног и истинског. Тада ће сви људи васкрсути и променити се, те ће се и наћи пред Господом.

Да чујемо основни редослед дешавања у животу нас хришћана

Редослед је да нас најпре посети благодат Божја ради покајања, еда би се затим и наша вера пројавила и одразила а страхови нестали, а потом се и наша потреба за црквеном божанственом лепотом, доброто и, заједницом одомаћила; једном речју, потреба за најважнијим стварима нашега постојања. Иначе, наша најјача жеља се везује за црквено Предање, за уметничку и  култну надоградњу. Ми смо дакле снабдевени талентима стваралштва које треба развијати и умножавати; њихови материјални трагови и објекти  су и наши црквени храмови, са свим оним што се у њима налази и дешава у слободи деце Божје.

Конкретније

Црква је предвидела да све и сва буде присутно у њој, и да све и сва живи и постоји словесним и пуним животом без страхова који гасе дух. У њој благодат Божја царује, а свако од нас, са свим својим потребама, налази у Цркви све што му треба, под условом да су тражења и захтеви умесни и богоугодни. А наши захтеви се тичу и решења такозваних нерешивих питања, укључујући и страхове. Овде се од нас очекује умесност, побожност, смисленост да би наше молитве биле плодоносне. Иначе, ми се у храму сваки пут припремамо за сусрет и за сједињење са  Господом Христом, било то свакодневно, било за вечност, или у самој вечности. Тако ми постајемо пријемчиви за живљење са Богом. Обновљење нашег старог бића  дакле најпре бива у Тајни крштења, када  ми постајемо нова, обожена бића. Кроз друге Свете Тајне ми осмишљавамо и решавамо и све преостале области свога живота, укључујући и решење проблема страхова и смрти, који су, по многима, нерешиви проблеми.

Како се они решавају у Цркви?

Причешћем, примањем у себе вечног живота Христовог. Кроз причешће Телом и Крвљу Христовим, рецимо наша смрт постаје као сан и уснуће, и остаје таквим до нашег васкрсења. То јест до позива Христовог да оживимо и да се преобразимо. О Васкрсењу вечни живот ће се сасвим зацарити и почети вечно да струји кроз нас и у нама. Зато се ми у Цркви још одсада позивамо  у нови живот са Христом, и навикавамо се на њега; наравно, по благоизвољењу Бога Оца и садејству Бога Духа Светога. Тако ћемо ми о Васкрсењу добити по благодати или по дару оно што Бог има по природи својој. Ето колике су големе љубав Божја и дарежљивост према нама и нашем постојању без страхова.

Храмови на територији Крушевачке епархије се изграђују. Храм на Багдали је итетако видљив.

Долазећи на Крушевачку епархију ми смо видели мноштво храмова, настајалих кроз векове српске присутности у овом делу света. А реч је о непроцењивом црквеном богатсву; исто је тако реч и о рушевинама, темељима и траговима у природи и простору, а затим и у мислима људи и душама њиховим. Док потреба за зидањем нових храмова, што је подједнако уочљиво, посебна је прича. Храм на Багдали биће реплика Светих Арханђела Призренских; он би требало да буде и резиме целокупне градње у Епархији, и да успешно затвори целокупну нашу градитељску конструкцију. Слава Богу што све ниче вољом и силом Божјом, али и љубављу наших, дубоко верујућих и неустрашивих људи.

Храм на Багдали?

Храм на Багдали настаје пред нашим очима, и ако Бог да, будући Васкрс ћемо дочекати и у њему самоме; наравно, сређиваће се храм, осликавати, украшавати, али он већ стоји на своме месту, и притиска земљу; то јест, он пред нашим очима већ постаје Божији поглед и красота. Верујемо да ће доћи тренутак да и на „Небеским столицама“ на Копаонику, на темељима некадашњег, у шестом веку постојећег храма подигнемо исти. Тада би то био храм Светог Прокопија; барем се његово име чује горе на висоравни, и Литургија горе служи на његов календарски дан. Али ми у Епархији, у Маскарама имамо још старији храм, односно његове темеље. Са мало добре воље и тамо би могла да настане реплика првобитнога храма, и то оног из, рецимо, трећег-четвртог века.

Васкршња порука Крушевљанима?

Пре свега потребан је здрав корен, пре корена добра воља, па братољубље, па љубав, па неустрашивост, еда би све оно што је код нас грешно, и у нама болесно, оздравило; и што је сакато, да би проходало. Додајмо још, да би се оно што је обезнађено охрабрило и надом укрепило, а оно што је мртво да би оживело; коначно,  да би се у нас уселила добра и богоугодна воља. Што се љубави тиче, до ње треба стићи, јер она долази на крају, када се покајемо и оврлинимо; мада, ми осећамо потребу за њом од почетка; за узрастањем у љубави, и за мирењем са чињеницом да у духовном животу све бива по реду и поретку. Без обзира пак на нашу нестрпљивост и жељу да одмах стигнемо до циља, мора се ићи поступно. Полазити од онога како се може, еда бисмо се уопште охрабрили за искорак, па затим корачати до циља.

Поздрав Крушевљанима

Васкрс је смисао и испуњење и утемељење нашег живота без страхова у времену, и у вечности. Зато: Христос Васкрсе! Ваистину Христос Васкрсе и радост нам донесе!!!

Епископ крушевачки Давид

Васкршња посланица Српске Православне Цркве, о Васкрсу 2021. лета Господњег

vaskrsnja_poslanica_partijarha_porfirija_final.00_00_51_09.still001

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дођите на нови род Винограда,

на побожно весеље,

посебан је дан Васкрсења;

уђимо у заједницу Царства Христова,

појући му као Богу у векове!

(пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје…”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета…” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.

Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.

На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.

Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!

Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!

Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!

Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.

Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!

Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!

Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:

Христос васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду,

о Васкрсу 2021. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ

Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ

Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ

Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ

Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ

Епископ будимски ЛУКИЈАН

Епископ банатски НИКАНОР

Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН

Епископ канадски МИТРОФАН

Епископ бачки ИРИНЕЈ

Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ

Епископ западноевропски ЛУКА

Епископ жички ЈУСТИН

Епископ врањски ПАХОМИЈЕ

Епископ шумадијски ЈОВАН

Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ

Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ

Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ

Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ

Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ

Епископ западноамерички МАКСИМ

Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ

Епископ источноамерички ИРИНЕЈ

Епископ крушевачки ДАВИД

Епископ славонски ЈОВАН

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ

Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ

Епископ тимочки ИЛАРИОН

Епископ нишки АРСЕНИЈЕ

Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН

Епископ далматински НИКОДИМ

Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ

Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН

Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ

Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН

Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ

Епископ брегалнички МАРКО

Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Извор: Инфо-служба СПЦ

Света Архијерејска Литургија на Велики Четвртак у Саборном храму у Крушевцу

DSC_5044

У Велики Четвртак страсне седмице свету архијерејску Литургију светог Василија Великог у Саборном храму светог великомученика и победоносца Георгија у Крушевцу служио је Епископ крушевачки Господин Давид. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, Архијерејски намесник крушевачкипротојереј-ставрофор Будимир Којић, протојереј-ставрофор Живојин Јаковљевић из Њујорка, протојереј-ставрофор Драгиша Јовановић, протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић, Архијерсјки намесник трстенички протојереј Марјан Вујовић,  Архијерејски намесник александровачко-бруски протојереј Вукман Петровић, Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић, старешина храма Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу протојереј Мирослав Пешић, старешина храма Лазарице у Крушевцу јереј Жељко Марковић, протојереј Александар Ерић, старешина храма на Багдали у Крушевцу јеромонах Сергије Радивојевић, ђакон Душан Маговац и ђакон Милан Вешковац.

После свете Литургије Епископ је одслужио чин Омивања ногу у светом храму. За певницом су певали свештеници храма св. Георгија и верни народ.

Света Архијерејска Литургија на празник Цвети и исповест свештенства ћићевачког намесништва у Лучини

DSC_4472

"Уверавајући нас пре Твога страдања да ће бити опште васкрсење

из мртвих подигао (васкрсао) си Лазара Христе Боже,

зато и ми као она (јерусалимска) деца носећи победне знаке,

Теби Победитељу смрти кличемо Осана на висинама

благословен који долази у име Господње".

У недељу, на Цвети, 25.априла 2021. године, верни народ парохије лучинске дочекао је свог Епископа у порти храма Светог великомученика Пантелејмона у Лучини, где је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио Божанствену Литургију Светог Јована Златоустог.

Епископу су на Литургији саслуживали Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић, парох лучински протојереј Дејан Антић и ђакон Његовог Преосвештенства Ненад Матић.

Епископу је чтецирао г-дин Давид Јанић, док су за певницим појали протојереј-ставрофор Драгиша Јовановић, ђаконица Софија Матић и вероучитељ г-дин Милан Ђорђевић.

По прочитаном јеванђељу Архијереј је благом речју поучавао верни народ.

Свештенство намесништва ћићевачког је по одслуженој Светој Литургији у својим парохијским храмовима пристизало и приступало Светој тајни покајања.

По завршеној исповести уприличена је Трпеза љубави у трпезарији парохијског дома.

У току трпезе љубави, ll парох ћићевачки јереј Драган Смиљанић је произнео слово које је било састављено по благослову Епископа крушевачког Господина Давида.

Након беседе, добили су реч и оци нашег намесништва. На крају је Владика присутнима упутио завршно слово.

Празнично бденије за празник Цвети у Саборној цркви светог Георгија у Крушевцу

DSC_4362

У навечерје празника Цвети, тј. уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, празнично бденије у Саборном храму светог великомученика и Победоносца Георгија у Крушевцу служио је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид. Епископу је саслуживао јереј Андрија Јелић и ђакон Ненад Матић.

Бденије је почело освештањем врбових грана и трократним входом око Светог храма предвођеним Владиком Давидом и свештенством уз мноштво народа и деце који су носили врбове гране и певали тропар Празника. На светом бденију Свети храм је био испуњен верним народом, а за певницом су певали свештеници братства Светог храма.