Интервју Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића) за крушевачке новине “Победа”

DSC_5021

ЉУДИ ГРАДЕ ХРАМОВЕ А ХРАМОВИ ИЗГРАЂУЈУ ЉУДЕ

Град Крушевац од Васкрса до Васкрса, у години јублеја, 650 година од оснивања града :

Овим речима започињемо пријатан разговор са Његовим преосвештенством, владиком крушевачким Давидом, у Цветној недељи. Полако се приближавамо најрадоснијем Хришћанском празнику Васкрсу. Тада ће и наш лист Победа изаћи из штампе.

Између празновања свих других празника имамо на уму чињеницу да  је Васкрс Празник над празницима.

Очовечење, Рођење, Распеће, Васкрсење, Вазнесење и Други долазак Господа Исуса Христа суштински су благе вести Светог Јеванђеља. Управо то нам доноси нови укус живота на Земљи, и њиме се неустрашиво оглашавају трајни мир, љубав, слобода у духу – слобода од штетних навика и смртоносних грехова. И тако то бива из дана у дан, све до дана највеће радости: Другога доласка Господњег, реалног, стварног и истинског. Тада ће сви људи васкрсути и променити се, те ће се и наћи пред Господом.

Да чујемо основни редослед дешавања у животу нас хришћана

Редослед је да нас најпре посети благодат Божја ради покајања, еда би се затим и наша вера пројавила и одразила а страхови нестали, а потом се и наша потреба за црквеном божанственом лепотом, доброто и, заједницом одомаћила; једном речју, потреба за најважнијим стварима нашега постојања. Иначе, наша најјача жеља се везује за црквено Предање, за уметничку и  култну надоградњу. Ми смо дакле снабдевени талентима стваралштва које треба развијати и умножавати; њихови материјални трагови и објекти  су и наши црквени храмови, са свим оним што се у њима налази и дешава у слободи деце Божје.

Конкретније

Црква је предвидела да све и сва буде присутно у њој, и да све и сва живи и постоји словесним и пуним животом без страхова који гасе дух. У њој благодат Божја царује, а свако од нас, са свим својим потребама, налази у Цркви све што му треба, под условом да су тражења и захтеви умесни и богоугодни. А наши захтеви се тичу и решења такозваних нерешивих питања, укључујући и страхове. Овде се од нас очекује умесност, побожност, смисленост да би наше молитве биле плодоносне. Иначе, ми се у храму сваки пут припремамо за сусрет и за сједињење са  Господом Христом, било то свакодневно, било за вечност, или у самој вечности. Тако ми постајемо пријемчиви за живљење са Богом. Обновљење нашег старог бића  дакле најпре бива у Тајни крштења, када  ми постајемо нова, обожена бића. Кроз друге Свете Тајне ми осмишљавамо и решавамо и све преостале области свога живота, укључујући и решење проблема страхова и смрти, који су, по многима, нерешиви проблеми.

Како се они решавају у Цркви?

Причешћем, примањем у себе вечног живота Христовог. Кроз причешће Телом и Крвљу Христовим, рецимо наша смрт постаје као сан и уснуће, и остаје таквим до нашег васкрсења. То јест до позива Христовог да оживимо и да се преобразимо. О Васкрсењу вечни живот ће се сасвим зацарити и почети вечно да струји кроз нас и у нама. Зато се ми у Цркви још одсада позивамо  у нови живот са Христом, и навикавамо се на њега; наравно, по благоизвољењу Бога Оца и садејству Бога Духа Светога. Тако ћемо ми о Васкрсењу добити по благодати или по дару оно што Бог има по природи својој. Ето колике су големе љубав Божја и дарежљивост према нама и нашем постојању без страхова.

Храмови на територији Крушевачке епархије се изграђују. Храм на Багдали је итетако видљив.

Долазећи на Крушевачку епархију ми смо видели мноштво храмова, настајалих кроз векове српске присутности у овом делу света. А реч је о непроцењивом црквеном богатсву; исто је тако реч и о рушевинама, темељима и траговима у природи и простору, а затим и у мислима људи и душама њиховим. Док потреба за зидањем нових храмова, што је подједнако уочљиво, посебна је прича. Храм на Багдали биће реплика Светих Арханђела Призренских; он би требало да буде и резиме целокупне градње у Епархији, и да успешно затвори целокупну нашу градитељску конструкцију. Слава Богу што све ниче вољом и силом Божјом, али и љубављу наших, дубоко верујућих и неустрашивих људи.

Храм на Багдали?

Храм на Багдали настаје пред нашим очима, и ако Бог да, будући Васкрс ћемо дочекати и у њему самоме; наравно, сређиваће се храм, осликавати, украшавати, али он већ стоји на своме месту, и притиска земљу; то јест, он пред нашим очима већ постаје Божији поглед и красота. Верујемо да ће доћи тренутак да и на „Небеским столицама“ на Копаонику, на темељима некадашњег, у шестом веку постојећег храма подигнемо исти. Тада би то био храм Светог Прокопија; барем се његово име чује горе на висоравни, и Литургија горе служи на његов календарски дан. Али ми у Епархији, у Маскарама имамо још старији храм, односно његове темеље. Са мало добре воље и тамо би могла да настане реплика првобитнога храма, и то оног из, рецимо, трећег-четвртог века.

Васкршња порука Крушевљанима?

Пре свега потребан је здрав корен, пре корена добра воља, па братољубље, па љубав, па неустрашивост, еда би све оно што је код нас грешно, и у нама болесно, оздравило; и што је сакато, да би проходало. Додајмо још, да би се оно што је обезнађено охрабрило и надом укрепило, а оно што је мртво да би оживело; коначно,  да би се у нас уселила добра и богоугодна воља. Што се љубави тиче, до ње треба стићи, јер она долази на крају, када се покајемо и оврлинимо; мада, ми осећамо потребу за њом од почетка; за узрастањем у љубави, и за мирењем са чињеницом да у духовном животу све бива по реду и поретку. Без обзира пак на нашу нестрпљивост и жељу да одмах стигнемо до циља, мора се ићи поступно. Полазити од онога како се може, еда бисмо се уопште охрабрили за искорак, па затим корачати до циља.

Поздрав Крушевљанима

Васкрс је смисао и испуњење и утемељење нашег живота без страхова у времену, и у вечности. Зато: Христос Васкрсе! Ваистину Христос Васкрсе и радост нам донесе!!!

Епископ крушевачки Давид