Ако бисмо годину упоредили са једним вртом, празници би у том врту били цвеће, а најмириснији међу њима био би Васкршњи цвет. Један је дан у години већи од свих осталих па се због тога и зове Велики Дан. Један је празник у години већи од свих осталих празника, а то је управо празник Христовог Васкрсења који славимо ових дана.Овај празник називамо и Пасхом, што на јеврејском значи прелажење, јер то је дан у којем је Бог у почетку привео свет из непостојања (у постојање); тог истог дана превео је израиљски народ преко Црвеног мора и тако га истргао из фараонових руку; истог тог дана сишао је с неба, уселио се у утробу Дјеве. На данашњи дан је истргао сав људски род из ада, извео на небо и привео у првобитно достојанство непропадљивости.(синаксар на Васкрс)
Употпуњење васкршње радости у манастиру Дренча била је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин др Давид уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, секретара Његовог Преосвештенства, протојереја Вукмана Петровића, архијерејског намесника жупског, протојереја ставрофора Градимира Милојевића, пароха бруског, те ђакона Ненада Матића и Илије Ракановића.
Иако је овај Велики дан значајан за читаву васељену, он је за манастир Дренчу значајан по још једном битном догађају, а то је поновно освећење манастирске цркве које је, након свеобухватне обнове,започете, сада већ давне 2002. године, баш на овај дан, осветио блаженог спомена Епископ жички Господин Хризостом. Васкрсење овог манастира је било жива слика Христовог Васкрсења, која се одвијала пред очима Жупљана, али и свих добронамерних људи који су походили ову древну светињу. Како је за свако васкрсење неопходан подвиг, у подвиг васкрсавања овога манастира уградило се много људи. Корифеј овог подвига свакако је игуманија Дренче, мати Фотина која је као матица увек око себе сакупљала вредне пчеле које су се несебично уграђивале у ову светињу. Након данашње Литургије најистакнутији представници обновитеља манастира Дренче су, на предлог Епископа Давида, а одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве одликовани Орденом Светог Саве трећег степена и то: др Сава Попадић, др Чедомир Петковић и госпођа Гордана Гаврић. Такође су уручене и Архијерејске грамате и Архијерејске благодарнице заслужним трудбеницима који су се истакли у помоћи манастиру.
Колачар данашње манастирске славе била је госпођа Данијела Гујаничић из Београда, која се заједно са игуманијом Фотином побринула око славских дарова и славске трпезе.
Стефан Минаковић