Божићнo Словољубве
*

Драга у Христу духовна децо епархије крушевачке, упућујемо вам Божићно благо слово, слово љубве, којим казуjeмо да је:

љубав најстарија и најпотпунија исповест,

а затим да је она иста,

љубав једина права која се протеже од нуле до у бесконачност;

да њу ништа не може да обухвати и прожме зато што она собом све обухвата и свепрожима.

За љубављу све и сва чезне свесно или несвесно: и наше целокупно личносно, и целокупно саборно биће.

Када љубави нема нас мори жеђ, а када је доживимо и она прође, већма нас жеђ мори.

Када је љубав присутна ми опстајемо, а када ње нема и када је не осећамо, ми се од њеног нестанка ужасавамо.

За љубав треба имати талента и храбрости; па и спремности да се поднесе ризик.

Осмехнуо си се љубављу, очекуј страдање. Прихватиш ли страдање, присвојиће те љубав.

Осмехнуо си се љубављу, и љубав ће се теби осмехнути.

Једино љубав лако и радо подноси увреду нанесену јој од другога, и још она собомодлучно покрива његову срамоту.

Нељубвеност све раскопава док љубвеност све поравнава.

Постоје свети људи чије је срце пространо као аутобус препун људи, којим би они непрестано да путују.

Ко се понаша као законик и цариник и тражи своје, тај нема талента за љубав, па ни не може волети.

Расуђивање и умереност чувају љубав од слепила и краткотрајности.

Љубав је живи огањ који спаљује, па зато и у њој треба бити умерен.

Љубав се, као уосталом и лепота и доброта пројављује у блату, и зато она неискусне саблажњава и обесхрабрује да се за њу подвизавају и њу пружају.

Љубав не тражи своје и она зато не жели никакво друго право сем права да се даје.

Љубав као чиста лична енергија и чисти лик постоји само код људи који су се ослободили себенцета и себичности. То је још један разлог за борбу за љубав, а против свега што би њу спречило да дејствује.

Сва вера и мудрост и сва знања и моћи и сва слава и добра могу се исказати само речју –љубав и волети.

Љубав је наш једини ослободилац и наша једина слободна територија.

Љубав је и једина наша неодузимљива отаџбина.

Непријатељ не само да се може победити љубављу, него он и жели да буде побеђен њоме.

Пораз љубављу наш противник чак сматра својом највећом победом и чашћу.

Љубав је највеће одликовање.

Човек је љубвено биће и личност, све то опет захваљујући љубави.

Не питајмо за некога ко је он, него, да ли има љубави. Свачијем имену и именовању треба да претходи, али и да последује љубав.

Љубав је једина реалност и мера и провера свега и свих; стварност без љубави је искривљена стварност.

Љубав је рај, а мржња пакао.

Пакао је искривљена слика љубави и постојања без ње.

Човек који воли, чини чуда, и све око њега постаје чудо: све страшне речи – попут смрти, зла, греха, ђавола, казне, пакла... губе своју снагу и уступају место енергији радости, тј. љубави.

Човек који воли и љуби поседује моћ зрачења јачег од сунчевог, атомског, демонског.

Волим, дакле постојим; не волим, дакле не постојим.

Ко није волео тај као да никада није ни постојао. Ко не буде волео, тај никада неће ни постојатистварно.

Најстрашнија болест, страшнија од свих болести заједно, назива се нељубвеношћу; и опет, најстрашније озледе наносинам нељубвеност. Ко жели да се излечи стварно, тај нека се лечи енергијом љубави.

Ко на нељубвен и себичан начин тражи љубав, постаје ментални вампир или ментална вампироза.

Ако није рођено из љубави – узалуд. Нежељени пород тиранисаће цео свет, понајпре пак, своје ближње.

Ако чиниш грехе и кајеш се, они ће ти и бити опроштени. Међутим, не будеш ли волео, макар ти и не грешио, неће ти бити опроштено. Дакле, будеш ли грешио – немој се бојати; не будеш ли волео – ужасавај се.

Воли истински па чини што ти драго; и немој се тада бојати јер ће те љубав чувати од неумесности.

Бога најпре и једино интересује наша љубав; а човека најпре, или често интересује све друго пре љубави.

Љубав се мери вечношћу.

Ко је волео тај се и посветио и осветио. Јер нема већег чина од светитељске љубави, и нема веће освете до освете љубављу према непријатељу; ко дакле хоћеда се освети своме непријатељу, тај нека га заволи.

Ко није волео, тај као да се није ни родио.

Љубав је једина пречица до Бога Који је љубав.

Љубав је океан, а нељубвеност лавиринт. У океану љубави немогуће је утопити се, док је у лавиринту нељубвености немогуће не изгубити се.

Ништа са љубављу је све, а све без љубави је ништа.

Волети треба хтети, а не морати волети.

Ко неће да воли тај је попут ђавола; а ђаво је онај који од тренутка свога падаили губитка себе првобитног, више нема времена, ни воље нити снаге за љубав.

Ђаво се сасвим и трајно изопачио, а понајпре његова некадашња љубав, која се уједампут путем поноса и гордости,сујете и путемњих преокренула у мржњу.

Једини посао достојан човека јесте – волети – Бога и ближњег.

Ко не воли, не може да се моли, а ко се не моли, тај тешко да може, и дахоће и да ће моћи да воли.

Љубав тражи само једно: учешће у љубави.

Љубављу смо постали, љубављу опстајемо и љубављу ћемо вечно постојати.

Живот будућега века биће вечни живот у љубави.

Наши највећи греси почињени су из нељубвености, и ми смо тиме већ довољно кажњени и осакаћени. Ако је љубав тешко преживети, колико ли је тешко тек нељубвеност преживљавати?!

Наша јавна исповест пред Христом, пред људима и пред целокупном твари треба да гласи: Господе, опрости ми, брате, опрости ми, свепостојеће, опрости! – Јер ја не волим колико бих могао и желео и требао да волим!

Побрини се за љубав да ње не нестане, а све друго ће нам она сама придодати.

Промашио је свако ко је пре љубави пожелео било шта друго као највеће и најважније.

Личности која воли није потребно да буде још нешто друго; свима другима пак потребна је сама личност која сме да воли, и која ће им бити замена за све друго.

Љубав је истовремено најосновније и најсавршеније знање.

Стално прекоревамо, грдимо, осуђујемо и кажњавамо једни друге због стотину ствари, али реткокада због једне, и најпретежније: недостатка љубави.

Знања без љубави постају вештине постепеног унесрећивања људи и народа. Знања не испољавају поштеду ни према коме и чему јер им је потребна сопствена потврда у пракси.

Велик си када волиш, макар ти био најружнији, па и повремено злочестив.

Заволео си: позлатио си. Па ти је и сенка златна.

Сви поседујемо таленат љубави, али га сви не умножавамо. Зато толики број минских поља разасутих око нас и унутар наших живота.

Ипак, све што би требало знати, желети и учинити јесте љубав, и дела љубави.

Зато, волимо!,па се нећемо ни бојати нити убијати, ни боловати нити умирати.

Ако ми не будемо волели искрено као деца, нећемо ући у Царство Небеско, јер таквих је – деце – Царство Небеско.

Жеља запостанком боголикими благодатнимхристомније остварива без претходне љубави премаХристу Богочовеку и ближњем.

Мир Божји – Христос се роди!

Лета Господњег 2026-ог

у Крушевцу

+ АиМкрушевачкиДавид (Перовић)

Текст је објављен у PDF формату

ПРОЧИТАЈ