Биографија

Епископ крушевачки Давид (Перовић – крсно име Мирослав) рођен је 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска).

Епископ крушевачки Господин др Давид (Перовић)

Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972). Провео је годину дана на раду у фабрици намештаја у Сент-Етјену у Француској (1972/3). Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду (1973/4), а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (периодично 1973/76). Војни рок је одслужио у Љубљани (везиста и интендант – 1974/75). Богословске студије окончао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977/83), и истовремено своје седмогодишње искушеништво. Монашки постриг је примио у Царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је богословске предмете као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983/89). Докторски рад на тему “Заједница Духа Светога по учењу светог Василија Великог” припремао је под менторским руководством патролога Стилијаноса Пападопулоса, на Теолошкој Школи Универзитета у Атини (1989/94). Континуирано предаје Хришћанску етику (са Аскетиком) и Аскетско богословље, и то као асистент, а затим као доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду (1995/2011). Студија “Цивилизација слике (символ, слика, знак)” (са осталим објављеним радовима – 25) призната му је од стране матичног факултета као еквивалент магистарским студијама и магистарском раду (1996). Богословске предмете хришћанску Догматику и Етику предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995/97). Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској Алијанси за језик у Паризу (1995/97 и 1999). Обрађивао је тему “Христологија светог Максима Исповедника на основу Писама XII-XV и XIX-ог”, и то у оквиру докторског рада на Школи за Високе студије при Сорбони, договорно са професором Аленом Л, Буљуеком, патрологом, као ментором (1999). Са благословом епископа за Француску и Западну Европу, Господином Луком Ковачевићем, и заједно са њим, учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза – Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске Православне Цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне Католичке Француске Цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило исте eпархије (за Француску и Западну Европу – 1998/1999).

Са благословом патријарха Павла боравио је у Пећкој Патријаршији периодично, током година 2000/02, ради испомоћи, као и са благословом надлежног епископа рашкопризренског у мисији опстанка православног српског живља на Косову и Метохији, и спасавања црквених светиња и драгоцености епархије рашко-призренске које су тада биле изложене уништењу.

Докторски рад на догматско-патролошку тему “Пневматологија светог Василија Великог” одбранио је на Правосавном богословском факултету Универзитета у Београду (2002). За доцента на Катедри за Хришћанску етику (са Аскетиком) Православног богословског факултета постављен је 2002. године, а у даљем периоду (2005/07) и за предавача на Катедри за Аскетско богословље (Општи и Практични смер) матичног факултета, на којем предаје до данас (2011).

Књижевне и теолошке радове (чланке, студије, књиге, преводе) он објављује у црквеним часописима, и код других издавача. Сарадник је на књигама, учебницима, часописима, монографијама, зборницима, антологијама, сценаријима, драмама, као и на преводима богословских текстова: химнографских и из веронауке; из књижевности, поезије, науке, философије, теорије и егзегезе филмске и позоришне уметности.

Преводи богословске чланке, студије и књиге с грчког, француског, енглеског и руског језика.

Сарађивао је као стручни консултант и коаутор у стварању документарних филмова и телевизијских емисија и серијала: “Буквар Православља”, “Вероучитељ у кући”, “Црква и језик”, “Планета Косово”, “Каржес – врата Оријента”, “Жертва”, “Патријарх Павле – Живот по Јеванђељу” I-IV. Саоснивач је и сценариста филмског студија “Наос”, при Православном богословском факултету у Београду, а у оквиру Издавачког фонда АЕМ/СПЦ-е.

Саоснивач је Радија “Слово љубве”, Архиепископије београдско-карловачке.

Учествује у реализацији пројекта Издавачког фонда Архиепископије београдско-карловачке и патријарашке Штампарије за припрему и штампу сабраних дела Патријарха Павла.

Учествовао је на домаћим и међународним хришћанским скуповима, конференцијама и фестивалима (Београд, Перој, Фрушка гора, Охрид, Струга, Тезе, Лавардак, Л, Озер, Лион, Бордо, Буси он-От, Фонт де-Лавал, Арс, Сент-Мар-де-Локвени, Монжерон, Лондон, Есекс, Торино, Москва, Оптина, Нитријска пустиња, Ротердам, Сремски Карловци, Цариград, Халка, Загреб, Бока Которска), као и на теолошким и научним симпосионима (Београд, Атина, Света Гора, Александруполис, Солун, Париз, Оксфорд, Каиро, Јаш, Сибиу, Букурешт, Самбата де-Сус, Бозе, Србиње, Требиње, Каленић), те на богословско-духовним трибинама (Београд, Нови Сад, Суботица, Пожаревац, Пријепоље, Подгорица, Ниш, Крагујевац, Лазаревац, Сланци, Пећ, Смедерево).