СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Парохијани великодреновске парохије и града Трстеника, своје ходочасничко боготражење отпочели су обиласком српских Светиња, ради примања наизмерних Божијих дарова и освећивања целог човековог бића. Отац Мирослав Михајловић приредио је и водио седамнаесто поклоничко путовање, а друго под називом „Путем чудотворних икона“, 26. априла ове године, посетом манастира: Велика Ремета, Бођани и Ковиљ.

Велика Ремета
Дочекао нас је идилично опремљен парк у манастирском имању, који несумњиво наговештава срдачно гостопримство братства и велику посећеност манастира.

Убрзо нам је била и осведочена та жива и раскошна слика, тако што нас је игуман, отац Стефан дочекао словом о манастиру, напојио и нахранио, а потом и очински савет дао:
Када је време за личну молитву? „Молитва увек иде ујутру рано, још кад су наши Свети оци говорили: Молитву заврши, кад сунце гране да си спреман да удахнеш благодат живота у себи. А ми спавамо данас и кажемо синовима и ћерима, изиђите мало ноћас. 'Де ноћас!? У поноћ!? А сутра ручак (први оброк) у једанаест, не прође пар година, разболело се дете и то на смрт. Па како да живи, откуд живота!? Ноћас, у тами једе, у тами пуши цигаре, у тами лаже, то су све синови таме и ноћне митологије. А српски синови су синови светлости и дана, синови слободни да дођу вечерас кући и наспавају се, ујутру поране и моле се Богу да им Бог да здравља и живота макар сто година. Ми данас умиремо у тријесипет, и оно што живимо у гробу живимо...

Пустили смо их у поноћ да иду. Зашто, где да иду, на центар!? Што није то Свети Сава урадио? Он је кренуо на Свету Гору, а не тамо где се ждере и лоче. Зато ми треба данас добро да се проверимо: рано поранити, каже српска народна песма: поранио краљевићу Марко, поранио Богу се молио...

Порани, помоли се Богу, а онда се саветуј са својим најстаријим укућанином, најозбиљнијим, и онда крени ради и увек ћеш бити успешан и дуговечан. А то није мало. То је довољно да човек буде сретан, успешан у раду и труду, да дуговечно влада собом и около себе, да помогне другима, да буде жив и здрав и весео и радостан...“

Бођани
Примили су нас широм раширених руку, Пресвета Богомати бођанска исцелитељка и братство манастира, срдачно примајући у загрљај окрепљења и гостопримства. Чудотворна икона Пресвете Богородице велика је светиња овог манастира. Непрестана посета верног народа и оних којима је помоћ потребна, доказ су брзе помоћи: оздрављења, окрепљења и утехе, које пружа наша молитвеница пред нашим Богом и њеним Сином, Христом Господом.

Ковиљ
Анђеоска песма, отпевана небеском мелодијом, увела нас је у ванвремену вечерњу службу. А каква би и требало бити служба Богу, него таква да разбија ограниченост времена и простора, те да вечно и неограничено Царство Божије оприсутни овде и сада, пред нама који се састајемо и молимо. Тако се пева и моли у нашој великој светињи Хиландару стотинама година уназад, преносећи исту умилну мелодију из служе у службу, из дана у дан, до у вечност са Свима Светима и Светом Тројицом.

Драги путниче, ако те пут наведе на ова света места, не занемари дарове од Бога послате, но их потражи и прихвати. Ти послушај савет седог и брижљивог старца; помоли се и без устезања завапи за помоћ Пресветој Богородици – исцелитељки бођанској и послушај умилну, анђеоску, песму братства ковиљског.

Текст: ђакон Данијел Стефановић
Фото: јереј Владимир Трошић
Извор: Епархија крушевачка