Архива категорије: Делатности из културе

Инокиња Анисија Цреповић & Епископ Давид Перовић: ПЕТРУШКИ ЗАПИСИ

7976868

Текст можете преузети у пдф формату ОВДЕ

Хиландарска лоза

Љубиша Бата Ђидић, Хиландарска лоза,

Крушевачка епархија, 2020.

Прослов

Сажетак свих наших молитава иде у правцу покајања, очишћења и просветљења наше личности: тела, телесности или соматичности-саркичности, плотскости-путености и природе, па душе-духа и ума (1Кор. 2, 14; 15, 44-49. Јевр. 4, 12). Правац кретања наших мисли мисли је ка побожности, ка блаженим заповестима, ка победи телесних похота и к победи духовног, ка свему што је Господу по благовољењу а нама к обожењу.

Сажетак и свега нашег рукодеља обухвата клас и хлеб, воду и лозу; док је последак свега тога наше избијање пред грозд и стајање пред његовим вином ради освећења. Једно и друго већ, хлеб и вино са водом продужиће се Христовим Телом и Крвљу, дарованим нама ради нашега спасења и вечнога живљења!

Тако се ми увек и молимо, и трудимо да Христос, први Подвигоположник Цркве усади у нас страх својих блажених Заповести, еда бисмо победивши све телесне похоте живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Њему угодно; и све тако укрепом Његовим светињама.

Ми дакле нисмо само слушаоци духовних изрека и тумачи свештених символа него смо и више, и даље од тога: делатељи добрих дела; заједничари логоса и ероса у тропосима; искуситељи тајанствених ствари које стижу до деобе душе и духа, до трећег неба … „седмог свода“.

На ова размишљања покренуо нас је Љубишa Батa Ђидић, полихистор, стваралац и подвижник духа калокагатхије Расинског округа, Епархије крушевачке; владалац некадашњом сценом југо-словенске и европске књижевности; поједнако устројитељ и стваралачке сцене самога Крушевца: града-постојбине стваралаца богатога надахнућа.

Заједно са својим саподвижницима у крушевачком духовном еко-простору, а уз саму границу са Хиландарском лозом Бата Ђидић сада поставља и наше епархијске делатнике; еда би сви потребити, гледајући лозу и окушајући је знали у будућности како даље практично са чадочежњом и заповешћу о рађању, умножавању и насељењу земље!

Удивљени смо једнако појавом и ликовном опремом првенца: Летописа о древној Немањиној и Хиландарској целебној лози и њеним дометима; како најуже у Расинском округу, тако најшире у Српском роду наше епохе. Једнако и међу околним поштоваоцима наших светиња.

 

Епископ крушевачки Давид

 

Одржана Светосавска академија у Крушевцу

????????????????????????????????????

У суботу, 25. јануара 2020. године, у Крушевачком позоришту, одржана је Светосавска академија у организацији Православне Епархије крушевачке, Културног центра града Ккрушевца и Крушевачког позоришта, док је покровитељ манифестације био град Крушевац.

Академија је започела интонирањем химне Светом Сави, након чега је скуп благословио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, који је у својој беседи подсетио на све оне непролазне вредности и путоказе који је српском народу утро принц и монах, књижевник, дипломата и први Архиепископ српски Свети Сава.

Градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић истакла да је наш задатак да следимо пут оца нације – Светог Саве, да делима, понашањем и човекољубљем сведочимо да смо његови часни потомци:

Свети Сава је постао симбол српске нације. Научио је свој народ шта је љубав, мирење, праштање, знање, част, достојанство. Охрабрио нас за напоран пут до победе, за пут знања и образовања, упорности и успеха. На дан Светог Саве позвани смо да будемо бољи, по узору на најбољег међу нама“.

Светосавску беседу произнео је Секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац.

Овогодишња добитница Светосавске награде је професор мастер економије Марија Урошевић, која је ово престижно признање добила за остварене резулатате у свету шаха, као и због врлина, преданости и способности које показује у раду са децом, а у обраћању истакла да је ово признање одговор на све оно што је Град Крушевац дао њој, а сада својим радом она уложено и враћа.

Светосавској академији поред градоначелнице са сарадницима, присуствовали су свештеници, представници привредног, војног, јавног и политичког живота, а у програму  су учествовали  архимандрит Прокопије Тајар из Сирије, глумица Даница Петровић, Дечији и Мешовити црквени хор Свети кнез Лазар.

Одржан Божићни концерт у Крушевцу

82142294_510543203153159_8246467431728414720_o

И ове године одржан је традиционални Божићни концерт, који својим суграђанима дарују Дечји и Мешовити хор, оба под називом „Свети кнез Лазар“. Ове године концерт је одржан у недељу, 12. јануара у Мозаик сали Градске куће. Присутне је поздравио и благословио старешина цркве Лазарице јереј Жељко Марковић.

Пред бројном публиком, на челу са представницима Градске управе, свештенством града Крушевца и околине и музичким педагозима града изведено је више врло квалитетних композиција. Дечји хор, под диригентском палицом протинице Весне Пешић, која је хор и основала, извео је више композиција посвећених Божићу и његовом прослављању.

Мешовити хор, којим су дириговале  протиница Ружица Вешковац и студент Факултета музичке уметности Теодора Вешковац, извео је неколико црквених песама и народних напева, заједно са члановима етно групе „Божури царева града“.

Вокални солисти били су: Теодора Вешковац, Тијана Павловић и свештеник Александар Николић.

Једну композицију извела је на клавиру Теодора Токовић а у клавирској пратњи била је и музички педагог Милена Поповић.

Песме посвећене прослављању Божића, најлепшег хришћанског празника, рецитовали су и побрали све симпатије присутних: Лука и Сава Тодосијевић, Ана Марковић и Вишња Шљивић.

Задовољство бројне публике било је очигледно. Сваки наступ поздрављен је аплаузима, особито на крају концерта са кога су сви отишли у божићном радосном расположењу.

Овом приликом треба рећи да Мешовити хор „Свети кнез Лазар“ под диригентском палицом Ружице Вешковац, која га је и соновала при цркви Лазарици, слави 29. годишњицу постојања а Дечји хор 19. Свим учесницима, и прегаоцима на овом достојном послу, од којих су неки чланови Хора од оснивања – добро здравље, добар глас – да се далеко чује - на многаја љета.

 

Љубица Петковић

 

 

Промоција књиге Ане Маричић у амфитеатру цркве Лазарице у Крушевцу

LIK_7856

У недељу 29. децембра 2019. године у препуном амфитеатру парохијског дома цркве Лазарице одржана је промоција књиге поезије Ане Маричић из Крушевца - Чудесним светима овим: с љубављу Владимиру и Косари (Београд : Словенско слово; Манастир Бешка, 2019). Присутне су поздравили: старешина, јереј Жељко Марковић и протојереј-стварофор Драги Вешковац; о поезији Ане Маричић говорила је и водила програм професор Љубица Петковић; песме су читале Милица Ђаловић и Софија Вељковић; у музичком делу програма учествовале су: Миона Вукадиновић, Теодора Токовић и Милица Лончар. Приказан је и краћи филм у коме игуманија Фотина из манастира Благовести на Бешкој говори о благоверној Јелени Балшић и Косари - преподобној Теодори а потом, уз прикладне снимке светиња, и народни напев Свети Јован от Елбасан, аутора вероучитељице Сање Николић и Дејана Вељковића.

Из рецензије Јање Тодоровић:

„Благодатна Ана, са Поетом Вечним песмом разговара, и речју творачком, нове светове ствара...Сабрана у срцу, без сувишних израза и фраза, пажљиво бира и теме и речи, несвакидашњим језиком и стилом, молитвеним настројењем душе, додирује најдубље дубине бића човечијег, саопштавајући нам оно што је претходно сама доживела у литургијском, опитном светотајинском животу цркве. Стваралаштво које преображава човека...“

 

РОСА МАГДАЛСКА

Вечно

толико мистичну

волех те

још као дете

а да чула још нисам

Реч Божју...

Тајне свете,

и ти ту

тако вољена

Од Најслађег Јагњета,

бескрајно тужна,

бескрајно Радосна,

удостојена

да прва види

Васкрслог Господа...

Некадашња

Магдалска крила сломљена,

светом Љубављу –

света постала.

Преблага Маријо,

росо Магдалска,

моли Христа Спаса –

 да исцели

срца наша рањена.

 

ПРАВОСЛАВНА ЗАГОНЕТКА

 

 Друштво чудно

 спава а будно/

сестра о сестру ослоњена

 Бога се боји/знаде да стоји

на земљи светој Балшићевој...

Погнуте главе

шаље сигнале Љубави

Творцу.

(Одговор: Бешке сестре)

Љубица Петковић

Песму изводе Миона Вукадиновић, Теодора Токовић и Милица Лончар

на текст Ане Маричић и музике А.М. и М.В.