Category Archives: Манастири Епархије

Манастир Светог пророка Илије

Манастир Светог пророка Илије у Великој Дренови

Историја

Храм Светог пророка Илије по предању потиче с почетка 15. века и најпре је био посвећен Светом Архангелу Михаилу.

Благословом надлежног Епаикопа крушевачког г. Давида године 2014. постаје женски манастир.

Манастир Мрзеница

mrzenica

Манастир Мрзеница налази се на територији општине Ћићевац.

Историја

Првобитна црква на овом месту изграђена је у 14. веку, пре Косовског боја. Предање за ктитора сматра кнеза Лазара или неку високу личност са његовог двора. Манастир су настањивали углавном калуђери са Свете Горе. Првобитни храм био је посвећен Светом цару Константину и царици Јелени. Данашња црква изграђена је 1932. године.
Нова црква подигнута је заслугом монахиње Теофилије и верног народа. Данашња црква није живописана. Иконе, постављене у два реда на иконостасу, сликане су неокласицистичком стилу. На царским дверима постоји запис Н. Ј. 1932.
Уз бок цркве, на јужној страни налази се лепо уређено одвојено гробље за монахе и монахиње.
У олтару храма чувају се два стара четворојеванђеља, окована и позлаћена. Једно од њих тешко је преко 20 килограма. Не постоје сачувани вредни предмети који би се везивали за некадашњу цркву.
Крај манастира се налази капела Светог Петра и Павла у којој извире вода у народу веома цењена по својој исцелитељској моћи.

Легенда о имену Мрзеница

Милош Обилић је најпре био миљеник на двору кнеза Лазара, али је пред Косовску битку био осумњичен за издају и омрзнут. У жељи да га искуша, кнез Лазар му је наложио да пође у Влашку и од племића сакупи што више злата за набавку оружја, што се сматрало немогућим подухватом. Милош је ипак пошао на пут. Али је и био довољно мудар да постигне да га влашки племићи заволе и дају му и више него што је тражио.
У повратку ка царском Крушевцу, Милош је стигао у предео данашње Мрзенице и одлучио да се ту одмори, а гласнике је послао кнезу Лазару, да му овај изађе у сусрет. Српски кнез се веома обрадовао и када су се срели, раширио је руке и радосно узвикнуо: „Где си мој, мрзане?”. Тако је, наводно, и место добило данашње име.
У близини Мрзенице, на планини Мојсиње постоји више запустелих храмова из разних периода, па и средњовековних. Неки су сачувани у целини, док је већина у рушевинама. Већина ових цркава у будућности биће предмет обимних истраживања.

Манастир Макрешане

makresane

Манастир Макрешане је подигнут на темељима старог манастира из 14. века. Манастир је основан у време Синаита у средњем веку, обновљен је у прошлом веку, а сада у манастиру живи монах Јаков (Симић). До манастира је могуће стићи само теренским возилом, али на дан када се прославља манастирска слава, празник Рођења Светог Јована Крститеља, као и претходних година, и 2015. године, манастирска порта била је препуна верних људи који су дошли да се поклоне овој Светињи. 

Манастир Грабово

grabovo

Манастир Грабово налази се у селу Грабову у општини Ражањ. 

Историја

Манастир је подигнут на темељима старог манастира из 14. века. На овом месту литургија је служена 110 година пре открића Америке. Наиме, манастир је први пут подигнут у време кнеза Лазара, 1380. године, и задужбина је оца војводе Црепа, у народним песмама опеваног Орловића Павла. Храм је подигнут на темељима два пута рушеног и обнављаног манастира.

Манастир Светог Николе у Браљини

braljina

Манастир Светог Николе у Браљини налази се пет километара од Сталаћа, на територији општине Ћићевац.

Историја

Манастир се први пут спомиње у раваничкој повељи 1377. године, из чега би произашло да је био подигнут пре Раванице. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Архитектура

Њен данашњи изглед је плод обнове коју су предузели парохијани 1820. године, о чему сведочи натпис свештеника Николе Поповића на западној фасади, постављен тек 1907. године.
Првобитна црква била је једнобродна, дубоке полукружне апсиде, са полукружно засведеним нишама у функцији проскомидије и ђаконикона, највероватније полуобличасто засведена. У обнови из 19. века добила је кубе осмостраног тамбура, неспретно изведених пандантифа, ослоњених о пиластре. Осветљена је са три прозора на тамбуру куполе, једним на олтарском простору и једним на јужном зиду.
Зидови су грађени од ломљеног и притесаног камена, а купола и сводови од тесане сиге. Фреске су невешто ретуширане, могуће приликом обнове из 1820. године, а може се очекивати да под малтерним и кречним намазима постоји још живописа. У цркви је сачуван иконостас без уметничких вредности.