Архива категорије: вести-остало

Прослава Ђурђица – славе Града Новог Сада

IMG_4219_resize

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио je, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, свету архијерeјску Литургију у новосадском Саборном храму, поводом славе Града Новог Сада.

Светејшем Патријарху српском су саслуживали Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, топлички Јеротеј и мохачки Дамаскин, као и свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, између осталог, истакао: „Света Литургија је простор у којем се пројављује и показује Црква као јединство у вери, нади и љубави свих оних који су сабрани на једном месту, јединство међусобно, али и јединство са Богом. И зато, где год, по Промислу и благослову Божјем, идемо и служимо Литургију, свугде је иста радост. Међутим, у том истом увек постоји и посебно место, увек постоји и један посебан додатак, посебна радост. За мене данас ту посебну радост, као и свакога пута, представља долазак овде у Нови Сад да, пре свега, служимо свету Литургију, али и да се видимо лицем к лицу. Нови Сад заиста јесте Српска Атина у сваком смислу те речи. То је и хришћански православни град, то је град светог Георгија, чији помен данас славимо. Сви знамо ко је био свети Георгије. Знамо да је Христос био Алфа и Омега, почетак и крај, смисао и садржај његовог живота. Заузимао је веома високу позицију у војсци цара Диоклецијана, римског императора, који је, као и многи други, ненавидео Христа, прогонио Цркву Његову и проливао невину хришћанску крв. Свети Георгије, као и сви војници, био је задужен да гони хришћане, али, одавно је он, од најраније младости своје, утемељио свој живот, нашао смисао у Христу и наравно да није пристао да гони хришћане. Свети Георгије, када је страдао и када је био прослављан, био је испуњен кротошћу, миром и смирењем. Какав је био свети Георгије такви су били бројни кроз историју хришћански мученици. Хришћанска вера, православна вера јесте вера мученикâ, али не само мученикâ као страдалникâ који страдају у телесним страдањима него и вера мученикâ који су позвани на унутарње распеће, на унутарње страдање. Мучеништво је опредељење и утемељење наше на Христу, опредељење за њега и зато је то сведочење. Нека би Господ дао, браћо и сестре, да данас, славећи светога Георгија, никада и ни за шта не оставимо своју веру, своју веру православну, веру у Господа Живог и да, маколико били слабашни, маколико падали, никада се не одричемо од јеванђељских вредности, да увек, уз помоћ Божју, кроз покајање, кроз спознају свога пада, а онда и љубављу Божјом враћамо се тим вредностима, враћамо се Богу и враћамо се себи.ˮ

После заамвоне молитве, Патријарх српски господин Порфирије је извршио чин благосиљања славских дарова припремљених у славу Божју, а у част светог великомученика Георгија.

По завршетку свете Литургије, Светејши Патријарх српски је уручио орден Светог Саве другог степена велечасном Јакобу Пфајферу, римокатоличком жупнику из Оџака, у знак захвалности на досадашњој успешној сарадњи и братском односу према Српској Православној Цркви и српском народу;  професору др Весни Туркулов, начелници Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду, у знак признања за оданост Цркви, делатну љубав према ближњима, показану кроз вишегодишњи плодоносан рад, а посебно кроз велики допринос у несебичној, храброј, и надахњујућој борби против епидемије коронавируса; господину Зорану Вапи, некадашњем директору Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, у знак признања за велики допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште. Орден Светог Саве додељен је и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду, поводом јубилеја седамдесетогодишњице оснивања и у знак признања и допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште, а орден је примио господин Синиша Зековић. Све ордене именованима је доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја.

Уручујући највише одликовање Српске Православне Цркве, којим Свети Архијерејски Синод одликује заслужне установе и појединце, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, поред осталог, рекао: „Сви ми људи имамо неке дарове; не постоји човек који нема неки дар и сви дарови су дати свакоме од нас понаособ на различите начине да би сваки наш дар служио једном јединственом дару, а то је дар љубави. Наша Црква, пре свега увидом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, препознала је да ви који сте добили, свако на свој начин, посебан и различит дар, искористили сте тај дар да буде у служби дара љубави. Дарове смо добили да бисмо служили Богу кроз њих, узвраћали на оно што смо од њега добили и да бисмо служили ближњем. Наравно да ово признање јесте најскромније хвала за све оно што сте ви учинили, а много више сте учинили од сваке речи која би могла да искаже захвалност, учинили сте у односу на друге људе, а то значи у односу на Бога.ˮ

На крају обраћања, Његова Светост је још једампут свима присутнима честитао славу Српске Атине.

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј заблагодарио је, у име свих присутних и у своје лично име, Његовој Светости Патријарху српском господину Порфирију и Преосвећеној господи архијерејима који су саслуживали, као и свештенству, монаштву и благоверном народу на молитвеном учешћу у прослави славе Града Новог Сада.

Светој Литургији у Саборном храму су присуствовали: г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, професор др Драган Станић, председник Матице српске, др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, и многи други представници јавног и културног живота Новог Сада.

После свете Литургије, у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду, Патријарх српски г. Порфирије освештао је славске дарове. Честитајући сабранима славу Града Новог Сада, Његова Светост Патријарх је казао: „Данас је слава Града Новог Сада и велика је радост да смо се сви окупили, после свете Литургије у храму који је посвећен светоме Георгију, овде у Градској кући, и представници Цркава и верских заједница, и представници градских и покрајинских власти. Када славимо славу, ми исповедамо да нисмо само материјална бића него да смо, пре свега и изнад свега, духовна бића, тојест да и оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром, свим оним што смо добили од Бога, да служи Њему и да служи другим људима. Диоклецијан је гонио Цркву и позвао светог Георгија као војника да убија хришћане.  Могао је, наравно, свети Георгије да послуша реч цареву и да напредује у свим земаљским вреднстима, али он је најпре све што је имао поделио сиромасима, а онда је и одбио да поступа на било који начин против Истине, која је Христос. Нека би Бог дао да буде срећна и благословена данашња слава и да се трудимо да вредности које су уткане у Град Нови Сад – а то су вредности којима је свети Георгије живео – буду оно што стоји стално пред нашим очима, што нас води, што нас руководи, а то је да никада и ни на који начин Бог не дозволи да напустимо оно што је истинито, оно што је правда и праведно, маколико то коштало у датом тренутку. Нека је срећна слава и да сте благословени, молитвама светог Георгија.ˮ

Одговарајући на честитку Његове Светости, господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, захвалио је Светејшем Патријарху на посети и истакао: „Нови Сад, као једна велика кућа или једна велика породица, дочекује сваке године своју славу, свог патрона, светог Георгија, да нас окупи и да нас подсети да један град не чине само материјална добра, као што је рекао Његова Светост, да није само ствар зградâ и булевара, неких објеката и теренâ. Један град чине људи, али и духовна компонента, нешто што прожима све људе, што неком невидљивом линијом нити спаја и даје и снагу и утеху, буди веру, даје чврстину, али и разумевање, разумевање према другима, а онда и према себи. И, благодарећи нашем Преосвећеном Епископу новосадском и бачком господину Иринеју и тадашњим градским оцима, уз Божји Промисао, Нови Сад је добио баш таквог патрона, таквог заштитника, светог Георгија.ˮ

Овогодишња кума славе била је професор др Весна Туркулов, начелница Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Фогографије можете погледати на званичној интернет презентацији Епархије бачке ОВДЕ

Прота Љубивоје Радовић представио књигу беседа у храму Светог Саве у Београду “Лепта” или беседе о живој Речи   

H14A9345

На Ивањдан пред црквом Лазарицом представљена је књиге беседа „Лепта“, протојереј ставрофора Љубивоја Радовића, а 11. новембра представљање је уприличено у храму Светог Саве у Београд, у крипти Светог кнеза Лазара. Реч беседника, преточене у његову пету књигу, публика је једнако умела да прими и у Крушевцу и у Београду

Бесеђење је начин да свештенослужитељ, следећи сам пример Господа нашега Исуса Христа, а потом апостола, приближи народу Јеванђељску истину, рекао је протојереј ставрофор Љубивоје Радовић, у филму „Свештеник“, који поводом изласка књиге ауторски потисују Бојан Биочанин и Давор Ристић, а којим је почела промоција књиге „Лепта“ у крипти храма Светог Саве у Београду.

Круг богослужења од Духова до Духова, који су дан рођења цркве Христове, силаском Духа Светога на апостоле, уцртан је у ову књигу са 82 беседе које је током Свете литургије изговорио отац Радовић у периоду од 2016. до 2019. године. Иако као свештенослужитељ беседи готово педесет година, и од пет објављених књига, у четири је „укоричио“ речи Јеванђељске истине, отац Радовић неуморно беседи једнако  свевремено и савремено. Негдашњи старешина цркве Лазарице, седамдесетогодишњи прота Љубивоје Радовић, потврђује истину да свештенослужитељ не иде никад у пензију а остајући веран Речи, истом привлачи и држи пажњу слушалаца и саветује:“Пазите како слушате“.      

Прво је препоручујући књигу, протојереј Александар Ерић у уводној речи за књигу а и као уводничар у причу о бесеђењу и беседнику, констатовао је да „отац  Љуба“ беседи као што живи, и да је све у једноставности и лепоти, па тако и струне његове беседничке лире нису пренатегнуте уз избалансиран и добро наштимован стил.      

Потом, настављајући причу о беседи која кроз беседника (и обрнуто је тачно) нуди живу Реч, Слободан Ценц, новинар, је рекао да је отац Радовић као Сејач из Јеванђељске приче, а да је и на нама труд а по мери дара Духа Светога да примимо и умножимо оно што нам Господ кроз беседника и беседу даје.   

Присуство и утицај оца Радовића у свом, и у животу своје породице истакао је као  посебну драгоценост отац Сергеј Радивојевић, свештенослужитељ у цркви Јована Претече на Багдали, који је засведочио вером да се слично сличном радује, а када су  беседа и беседник једно, онда су нам дати на спас по Господњем промислу и људском  прихватању Божије воље. 

„Ја посадих; Аполо зали, а Бог даде да урасте“- причом о талантима, обратио се публици на крају програма представљања књиге протојереј ставрофор Љубивоје Радовић и рекао нам,  да таланте никако не закопавамо јер даћемо одговор шта смо то радили и урадили током овоземаљског живота ако нисмо помогли ближњем а у пруженој руци која тражи видели Господа.  

Кроз програм промоције водила је и беседе читала Гордана Симић, глумица; а Катарина Вешковац је гласом дотакла живопис боја и тоналитет значења представа у крипти и срца окупљених. Да не прескочимо, протоколарно - организациони склад догађаја био је поверен Братиславу Костићу, сниматељу дописништва РТС-а у Крушевцу.  

Бележимо још три ствари.. 

Предусретљивост и срдачност домаћина овог догађаја, свештенства храма Светог Саве на Врачару и протојереја Ненада Јовановића. Забележили смо и тренутке у којима жива реч беседе о Речи добија живу слику на лицу пажљиве публике, а под сводом живописа Јеванђељских прича и животописа Светог кнеза Лазара. И треће, бележимо да отац Љубивоје Радовић сваке недеље служи Свету литургију и беседи у параклису Светих Врача у кругу Крушевачке болнице; одакле је изнедрена књига „Лепта“, као уздарје Богу и као лек нама.

 

Прослављена слава Воздвижења Часног и Животворног Крста на војном комплексу “Равњак”

12

На дан када наша света Црква прославља спомен Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, по благослову Eпископа крушевачког господина Давида, секретар Епископа протојереј-ставрофор Драги Вешковац началствовао је lитургијским сабрањем уз саслужење војних свештеника јереја Горана Сандића и јереја Владана Вуковића, са појцима наше Епархије и христољубивом војском у богослужбеном простору 246. бАБХО Воздвижења  Животворног и Часног Крста Господњег на војном комплексу Равњак.

Након прочитаног Јеванђеља отац Владан је сав сабрани народ поучио о значају Крста за нас православне хришћане. Након заамвоне молитве су преломљени славски колачи. Отац Драги након Свете Литургије пренео је поздраве нашег епископа господина Давида, заблагодарио христољубивој војсци на доласку, честитао крсну славу колачарима 246. бАНХО мајору Војкану Миловановићу и центру АБХО пуковнику Сибину Динчићу и захвалио се на труду свима присутнима.

Студент теологије Михајло Јовановић

Обележена Централна прослава поводом јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохор Пчињског

20210615-124759-91_150_77_150-11

Свети отац Прохор од ране младости, склони се од света и сујетљивости. У посту и зноју трудно се напреза, докле душу диже и с Богом је веза. Зверови му шумски другови бејаху, ангели га светли самотног чуваху. Светитељи Божји дивљаху се њему, јер их свети Прохор достиже у свему. А Господ му даде благодат обилну, власт над демонима, велику и силну. Моћ над болестима и разним мукама, да тужним помаже својим молитвама. Трудовима Прохор небеса присвоји, и небесног царства он се удостоји. Удостоји себе и другим помаже, да у царство дођу, који царство траже. Он пролазно баци и вечно прихвати, драгоцено благо – малом ценом плати. Чудотворац Прохор у небеском Рају, у небеском сада сав се блиста сјају. И помаже оне, који му се моле, Који Христа Бога верују и воле. Наш богомспасавани крај, Пчињски округ, изнедрио је многе учене и знамените људе и еминентне личности које су обележиле ток историје, како државе и Цркве, тако и самог нашег краја. Због многих од њих, Господу би требало захваљивати што нам их је дао и њихова нам дела оставио, нарочито због оних који су се својим животом просветлили и удостојили славе Божије, угодивши Њему и поставши наши посредници пред Престолом Господа Сведржитеља. Један од њих, због кога можемо рећи да је Господ диван у светима Својим је Преподобни Прохор Пчињски, један од најстаријих у диптиху Светих Срба, ретки мироточац у нашој помесној Цркви. Његове мошти мироточе и почивају у манастиру управо њему посвећеном, најстаријем манастиру у СПЦ, који прошле и ове године обележава 950 година свога постојања и 700 година од упокојења Светог краља Милутина, свог другог ктитора. Поводом ових великих јубилеја, Православна епархија врањска организовала је тродневно радно и свечано обележавање 12, 13. и 14. јуна 2021. године, под покровитељством Председника државе Србије господина Александра Вучића.

У манастиру је Света литургија почела је у 9 часова  коју је служио Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, уз саслужење Митрополита белгородског Господина Јована (РПЦ), петнаест архијереја СПЦ и више свештенослужитеља из многих Епархија наше Свете Цркве, а на истој су одговарале монахиње манастира Светог Стефана у Горњем Жапском и хор „Свети Кнез Лазар" из Крушевца.

Литургији је присуствовало више министара и других представника Владе Републике Србије, више амбасадора, представника полиције, војске, градских и локалних самоуправа, те Ректор Универзитета у Источном Сарајеву са сарадницима, представници српских организација у Северној Македонији, представници установа, предузећа и велики број верног народа, како из Србије тако и окружења.

У току Литургије, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије обратио се беседом.

На  крају свете Литургије, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије захвалио се свима који су допринели припреми за обележавање овог великог јубилеја, као и свима који су дошли на ову прославу, а посебно Његовој Светости Патријарху српском Господину Порфирију и Високопреосвећеном митрополиту белгородском  господину Јовану из Русије, којима је поклонио иконе Светог Прохора Пчињског.

Свечана академија поводом великог јубилеја манастира Преподобног Прохора Пчињског почела је у 12 сати, на којој је беседио академик др Славенко Терзић, а су учешће узеле монахиње из манастира Светог архиђакона Стефана из Горњег Жапског и дечији хор Музичке школе „Стеван Мокрањац" из Врања.

Због свеобухватне помоћи државе Србије манастиру, поводом његове обнову, за одржавање и припрему овог великог јубилеја, Епархијски Савет Православне Епархије врањске је донео Одлуку, да се покровитељу овог јубилеја, председнику државе Србије, господину Александру Вучићу додели Орден Преподбног Прохора Пчињскога. Орден је Председнику уручио Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије.

Након Свечане академије, уприличен је Културно-уметнички програм, а за све званице, као и учеснике културно-уметничког програма и за сав присутни верујући народ припремљено је празнично послужење које је припремио Организациони одбор уз помоћ дародаваца.

У послеподневним часовима Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Порфирије у пратњи домаћина Његовог Преосвештенстав Епископа врањског Г. Пахомија, посетио је многодетне породице у Прешеву, -  у насељу Железничка станица, у селу Лопардинце и Бујановцу, доделивши им материјалну помоћ. Такође, Патријарх је посетио храмове Светих апостола Петра и Павла и Светог Ђорђа у Лопардинцима, где га је дочекало мноштво верујућег народа, коме се обратио, поучивши их о нашој православној вери.

Извор: Епархија врањска

Фотографије можете погледати на ЛИНКУ

Хиљаде Београђана у Спасовданској литији

_e2a4036

Спасовданска литија, уз учешће више хиљада Београђана, домаћина славе градоначелника проф. др Зорана Радојичића и руководства Града Београда, неколико стотина свештеника, припадника Војске Србије, Полиције и различитих градских служби, као и са медицинским радницима – херојима борбе током епидемије, предвођена Патријархом српским г. Порфиријем, прошла је престоницом Србије.

patrijah_litija_spasovdan_02

Литија је кренула из порте Вазнесењске цркве и улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, преко Славије и Булевара ослобођења, стигла до храма Светог Саве на Врачару, где је Његова Светост Патријарх са Преосвећеном господом Епископима врањским Пахомијем, крушевачким Давидом, нишким Арсенијем, осечкопољским и барањским Херувимом, ремезијанским Стефаном, умировљеним канадским Георгијем и изабраним марчанским Савом, игуманима хиландарским Методијем и студеничким Тихоном и многобројним свештенством служио молебан.

img_2425

У литији су ношене мошти Светог деспота Стефана и Свете Петке, икона Пресвете Богородице Тројеручице, заставе и барјаци,  међу којима и заветни барјак Београда који се чува у Вазнесењском храму. Испред литије је ношен Часни крст, док је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ишао испод неба кога носили припадници Жандармерије.

img_2414

Након молебана, патријарх Порфирије је произнео је беседу у којој је између осталог истакао: „Ми смо се вечерас сабрали у Спасовданској литији, крсном ходу кроз улице првопрестолног нашег града Београда. Сабрали смо се под куполом овог предивног храма посвећеног светитељу Сави. Тиме смо показали да знамо ко смо, одакле смо, али и да знамо куда идемо”.

Извор: Радио Слово љубве